Hoće li u Nemačkoj i dalje da važi Uredba o Zapadnom Balkanu koja omogućava lakši dolazak jednog broja radnika? Uredba je iz 2016. i ističe na kraju ove godine. U koalicionom ugovoru tri stranke koje su na vlasti su se složile da će „oprobani pristupi“ za dolazak stranih radnika važiti i dalje i pritom izdvojili upravo primer Uredbe o Zapadnom Balkanu. Sada, međutim, nema saglasnosti. Zeleni navode da će Nemačka zakonom o kvalifikovanoj migraciji da otvori više legalnih puteva za dolazak stručnjaka koji su nemačkoj privredi preko potrebni. Samim tim, ukazuju, posebna regulativa o Zapadnom Balkanu više neće biti potrebna.

Bundestag će o nacrtu zakona o kvalifikovanoj migraciji raspravljati prvi put u danas. Uredba nije deo zakona, već je usvaja vlada i neophodna joj je saglasnost Bundesrata, parlamentarnog doma koji čine predstavnici nemačkih pokrajina.

„Naš cilj je da Nemačku, kao imigracionu zemlju, učinimo toliko privlačnom da ubuduće produžavanje sporazuma kakav je regulativa o Zapadnom Balkanu postane nepotrebno“, rekla je za agenciju dpa poslanica Zelenih Misbah Kan.

Uredba o Zapadnom Balkanu trenutno omogućava da godišnje 25.000 državljana Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Severne Makedonije, Crne Gore i Srbije dobije pristup nemačkom tržištu rada.

Kandidati dobijaju ponude za konkretne poslove pod uslovom da u prethodne dve godine u Nemačkoj nisu dobili bilo kakva prava kao tražioci azila. Uredba je omogućila, na primer, dolazak velikog broja radnika u nemački građevinski sektor.

Vladin nacrt uredbe o Zapadnom Balkanu, koji treba da prati zakon o kvalifikovanoj imigraciji, sada predviđa da se uredba primenjuje – na neodređeno vreme. Uz to, predlog ministra rada, socijaldemokrate Hubertusa Hajla je da se kvota udvostruči na 50.000 dozvola godišnje.

Uredba o Zapadnom Balkanu pokazala se veoma uspešnom, pa je treba dodatno pojednostaviti i proširiti na još neke zemlje, rekao je nedavno Konstantin Kule, zamenik šefa poslaničke grupe liberala, još jedne vladajuće stranke.

Poslanici socijaldemokrata Hakan Demir i Raša Nasr isto imaju ambiciozne ideje.

„Uredba o Zapadnom Balkanu je nebirokratski način da dobijemo novu radnu snagu“, zajednički su saopštili Demir i Nasr. Povećanje kvote koje se planira je dobro, ali nije dovoljno: „Želimo proširenje (uredbe) na još zemalja, na primer na Gruziju, Moldaviju ili Tunis“, rekao je on.

Ministarstvo rada poručuje da su stranke u resornoj grupi dogovorile da je proširenje uredbe na druge zemlje moguće samo u okviru sveobuhvatnih sporazuma o migraciji.

Poslanica Zelenih Misbah Kan tvrdi da za vreme vlade Angele Merkel pratično nije bilo legalnih puteva migracije za ljude, pa i one visokokvalifikovane, iz država koje nisu članice Evropske unije. Da se to nadomesti, svojevremeno su napravljeni bilateralni sporazumi o migraciji radne snage, za šta je primer Uredba o Zapadnom Balkanu.

Međutim, novi zakon o kvalifkovanoj migraciji otvoriće više legalnih puteva za dolazak stručnih radnika koji su Nemačkoj veoma potrebni. Time će Uredba o Zapadnom Balkanu postati nepotrebna, rekla je Kan.

Zakon o kojem će poslanici da diskutuju predstavlja reformu koja treba da olakša zapošljavanje stranih kvalifikovanih radnika. Predviđa i dolazak ljudi u Nemačku sa takozvanom „kartom šansi“ da traže posao. Ko dobija kartu određuje sistem bodova sa kriterijumima koji obuhvataju poznavanje jezika, profesionalno iskustvo, godine i povezanost sa Nemačkom.

Bundestag, za razliku od nacrta zakona, ne raspravlja o uredbi o Zapadnom Balkanu koju, dakle, mora samo da aminuje Bundesrat.

U koalicionom sporazumu socijaldemokrata, Zelenih i liberala stoji: „Nastavićemo da razvijamo naše imigraciono pravo i Zakonom o kvalifikovanim radnicima migrantima daćemo neograničen rok oprobanim i osvedočenim pristupima kao što je Uredba o Zapadnom Balkanu“.