JUBILEJI: Gimnazijalci u Leskovcu proslavili 55 godina mature

Gimnazijalci 55 godina

Gimnazijalci koji su daleke 1960. završili školovanje okupili su se i održali školski čas i time obeležili 55 godina od završetka školovanja.Drug i kolega koga, na žalost više nema, Kosta Kostić je svaki put kad se okupe na godišnjicu mature pravio časopis na nekoliko strana u kome je opisivao njihov zgode, pesmice, kako su izgledala druženja. Obuhvatao je sve iz generacije, stare simpatije, ljubavi na simpatičan, vedar i duhovit način, ali tako da se niko ne uvredi. Sećanja na ta vremena ne blede, a sa nama su ih podelili neki od ondašnjih đaka.
Izvor:Jugpress

Danas je Svetski dan bez duvanskog dima: Srbi puše sve manje

Zabranjeno pusenje

Pušenje je u Srbiji vodeći faktor rizika. Zato je pravo vreme da ostavite cigarete i na taj način obeležite 31. maj, Svetski dan bez duvanskog dima.
Kontrola upotrebe duvana najefikasnije može da se sprovede preko mera koje direktno smanjuju potražnju za njim, ocenili su stručnjaci povodom Svetskog dana bez duvanskog dima, koji se obeležava pod sloganom „Povećanje poreza na duvan“.
Porezi na duvan su najisplativiji način da se smanji upotreba duvana, naročito među mladima i siromašnima.
Pušenje je vodeći faktor rizika u Srbiji koji doprinosi smrtnosti i odgovoran je za 13,7 odsto izgubljenih godina života. Najveći uticaj duvan ima na rizik od nastanaka raka pluća, ishemijske bolesti srca i hronične opstruktivne bolesti pluća.
U Srbiji, prema podacima Istraživanja zdravlja stanovnika, svakodnevno ili povremeno puši 38,1 odsto muškaraca i 29,9 odsto žena.
U odnosu na istraživanje iz 2000. godine, učestalost pušenja smanjila se za 9,8 odsto kod muškaraca i 3,8 odsto kod žena, zahvaljujući nizu preduzetih aktivnosti.

TRGOVIŠTE: Otac sa sinovima tukao komšiju

Donji Stajevac 1

Pripadnici policijske stanice u Trgovištu priveli su Dobrivoja S. (73) zbog sumnje da je zajedno sa svojih pet sinova, na lokalnom putu u Trgovištu pretukao Igora Lj. (37).
Inače, tuči je prethodila svađa nakon koje je Dobrivoje rukama i nogama počeo da udara Igora, a zatim su mu se u tome pridružili i njegovi sinovi Igor (31), Mališa (30), Momir (29), Miroslav (23) i Srđan (20).Ekipa hitne pomoći prevezla je povređenog čoveka u Klinički centar u Nišu gde su mu konstatovane teške telesne povrede.Nakon svađe i tuče, otac je sa svojim sinovima pobegao sa lica mesta, međutim, oni su kasnije pronađeni i privedeni u policijsku stanicu.

LESKOVAC: Savremena gradnja umesto okruglog paviljona ‘’Leskovačkog sajma’’

Leskovacki sajam

Jedintsvena u arhitekturi i neimarstvu u zemlji i svetu, hala okruglog paviljna ‘’Leskovačkog sajma’’, poznatija kao ‘’šajkača’’, uskoro će otići u istoriju i postati samo detalj sa starih razglednica i sećanje na sjamski grad i ‘’Srpski Mančester’’, ako se ispuni namera onih koji su pre nekoliko godina sajam i kupili “Delta holdinga” na čijem je čelu Miroslav Mišković.
Potecnijali investitori, odnosno kompanija „Leskovački sajam“, sa bankama i konzorcijumom privrednika iz južne Srbije, prezentovala je u sali Skupštine grada idejno rešenje za uređenje prostora na parceli Leskovačkog sajma. O namerama i ‘’blagostanju tokom i nakon izgradnje savremenog kvarta’’ govorili su arhitekte Zoran Mihailović, Sandra Borđoški i Anđela Nikolić. Inače, pored gradonačelnika Leskovca dr Gorana Cvetanovića, prezentaciji, koju je otvorio bivši pomoćnik gradonačelnika Milan Milenković, su prisustvovali:glavni arhitetkta grada Ivana Joksimović, stručna javnost, novinari i gradjani. Predstavili smo potencijale lokacije koju posedujemo, i ukoliko to bude prihvaćeno od strane lokalne vlasti, u narednim koracima utvrdićemo dinamiku realizacije projekta, rekao je Zoran Mihailović.
Idejno rešenje bazirano je na analizi potencijala lokacije Leskovačkog sajma. Parcela ima izuzetno dobru poziciju, jer je u blizini niz bitnih institucija. Idejno rešenje podrazumeva nastavak tih sadržaja, rekla je arhitekta Sandra Borđoški. U okviru parcele nalazi se okrugli paviljon, koji je specifičan i koji je bio 61. godine, kada je napravljen, izuzetno redak i dragocen. Međutim, taj objekat je u jako lošem stanju, a izračunano je da bi za njegovu sanaciju bilo potrebno milion 525 hiljada evra. Zbog toga će čitav objekat, kao i glavni paviljon u formi „Srpske šajkače“, koji je jedinsveno arhitektonsko delo, biti srušeni. Osim toga, ograničavajući faktor je i to što objekat ima isključivo izložbenu namenu, rečeno je na prezentaciji.
U centru grada postoji potreba za stanovima, za hotelskom ponudom, kao i za parking prostorima. Ideja potencijalnih investitora je da se na ovoj lokaciji nalaze stambeno-poslovni sadržaji, u pratnji hotela. Krenulo se od forme koju pretstavljaju tri elementa, koja kao razne forme čine nepravilni oblik, kako bi se dobio što otvoreniji prostor. Jedan deo parcele predviđen je za hotelski sadržaj, dok će prizemlje i menzanin (međusprat) da budu vezani za komercijalne sadržaje. U prizemlju i mezaninu hotela bili bi sadržaji predviđeni ne samo za korisnike hotela, već i za ostale građane, resotrani, konferecnijske sale, spa, fitnes i sločno. Lokali koji se nalaze u prizemlju i mezaninu stambenih objekata takođe će biti otvoreni za sve građane, odnosno imaće javnu namenu.
Na severnom delu parcele predviđen je otvoreni parking sa 82 parking mesta. Cela parcela imaće što više zelenila, tako da nije analizirana opcija nadzemne garaže. U ovoj opciji sve je podređeno čoveku, sa što više zelenila i interesantnih saržaja. Predviđena je podzemna garaža, sa 336 parking mesta na jednom nivou, od toga bi 35 parking mesta služilo za potrebe hotela, a ostatak je predviđen za stanare, korisnike i vlasnike lokala i građane. Postoji mogućnost izgradnje dodatnih podzemni etaža, čime bi se u svakoj etaži dobilo dodatnih 336 parking mesta. U nivou minus 1 nalaze se i servisne prostorije sa potrebe stambenih i podzemnih delova nadzemnih etaža.
Ceo kompleks predstavljao bi prirodni nastavak centra grada, jer bi velika površina bila pod zelenilom, sa pešačkim zonama i popločanim stazama, rekla je Sandra Borđoški.
Strukutra stanova bi bila različita, od jednosobnih, do onih od 125 kvadrata. Ukupan broj stanova koji je predviđen ovim idejnim rešenjem je 261. Ukupna bruto površina pacele je 21.706 kvadrata. Spratnost varira od lamele do lamele, pored prizemlja i mezanina još četiri do šest spratova, a predviđene su i zajedničke terase, kao novina. Maksimalna visina hotela je 24 metara, kao i maksimalna visina stambenog bloka. Hotel bi imao prizemlje, mezanin, plus pet spratova.
Vrednost investicije je 18,6 miliona evra i 212.000 evra vrednost nadoknade za građevinsko zemljište. Ovaj kompleks doneo bi 280 novih radnih mesta u okviru lokala komercijalnog sadraja. U izgradnji bi bilo angažovano preko 1.000 radnika isključivo lokalnih firmi. Na svakoj etaži bilo bi dodatnih 336 parking mesta za potrebe korisnika centra grada.
Jovana Vučković Bečić, advokat, zastupnik kompanije „Leskovački sajam“, objanila je da je objekat Plavi paviljon imao status dobra koje ima takozvanu prethodnu zaštitu. Međutim, od Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Nišu dobijena je informacija da ovo dobro uživa samo „prethodnu zaštitu“, na osnovu obaveštenja iz 2008. godine, te da postupak za zaštitu objekta kao spomenika kulture nije uopšte pokrenut, niti je Vlada Srbije takvu odluku donela.
Budući da je prethodna zaštita utvrđena 2008. godine, 2011. je istekao rok za utvrđivanje statusa kulturnog dobra. U martu je podneta inicijativa Gradskoj upravi za urbanizam i komunalno stambene poslove Leskovca za izmenu plana generalne regulacije jer za „prethodnu zaštitu“ više ne postoji pravni osnov, rekla je Vučković Bečić.

VRANJE: Policajci i službenici dobrovoljno dali krv

Dobrovoljni davaoci krvi Vr policija

U Policijskoj upravi u Vranju je orgnaizovana dobrovoljna akcija davanja krvi. Ovakve akcije u Vranju redovno organizuju Služba za transfuziju u Vranju i Vojnomedicinska akademija a odaziv dobrovoljnih davalaca je tradiicionalnio veliki. Dragocenu tečnost koja život znači su dali radnici gradske uprave, Telekoma Srbije i pripadnici Policije. Nedeljne potrebe vranjske bolnice su šezdesetak jedinica krvi. U službi transfuzije ove bolnice kažu da su trenutne zalihe dovoljne.

Danas je Dan komšija

KomsijaKomsije

Mnogo toga svako od nas može učiniti da svom komšiji ulepša današnji ali i sve buduće dane – a za to ne treba mnogo truda. Ako svako od nas učini bar nešto korisno, svima će biti lepše i s osmehom ćemo prolaziti jedni pored drugih.

Prisetite se šta je neko od vaših komšija lepo i korisno uradio u vašoj zgradi, ulici… Pohvalite svog komšiju za nešto što je učinio za dobrobit svih. Ispričajte nam svoju priču, kroz koju drugi mogu videti da to zaista nije teško, i tako dobiti podstrek da i sami učine nešto za svoje okruženje.
Možete i da se pohvalite.
I od danas možemo početi da živimo malo lepše samo ako tako odlučimo.

‘’Nova Naša reč’’ na kioscima

Nova Nasa rec logo nasl

Za najnoviji broj Nove Naše reči govori šef delegacije EU u Srbiji
Majkl Devenport. Od grada se očekuje da izvrši svoje obaveze kada je
reč o Zelenoj zoni i kolektoru za prečišćavanje otpadnih voda, jer se
radi o velikim projektima, koje finansira EU, i koji su od ogromnog
značaja za građane, rekao je Devenport. On je govorio o Briselskom
sporazumu i bezbednosti Srba na Kosovu.

Nacionalni komitet Međunarodnog saveta muzeja sa sedištem u Parizu za
najbolje kustose u 2014. godini proglasio je upošljenike Narodnog
muzeja u Leskovcu, Veroljuba Trajkovića i Miru Ninošević. Ovo vredno
priznanje, koje je retko kada pripalo nekome ko nije iz Beograda,
leskovački kustosi dobili su za postavku „Zalatno doba Leskovca
1919-1941“.

Nova Naša reč piše o akciji Direkcije za urbanizam i izgradnju i
„Vodovoda“, koja se sprovodi u cilju sprečavanja krađe slivnih
rešetki. Na najprometnijim mestima u gradu biće postavljeno 60 slivnih
rešetki, sa sistemom za zaključavanje.

Izveštaj sa poslednje sednice Gradskog veća upoznaje čitaoce sa
odlukama ovog izvršnog organa. Grad će ove godine sufinansirati rad 62
protivgradna strelca, u Rajnom Polju biće otvorena predškolska grupa,
piše Nova Naša reč, kao i o projektima koji se realizjuju u saradnji
sa HELP-om i u čijem će sufinansiranju učestvovati lokalna samouprava.

Nova Naša reč piše o projektu koji sprovodi GIZ u saradnji sa tri
ministarstva, a čiji je cilj zapošljavanje mladih ljudi, kao i o
novini koja je prošlog ponedeljka uvedena u radu gradske uprave –
mogućnosti da građani putem veb sajta ili mobilne aplikacije prijave
problem koji imaju, dok su javna preduzeća i gradske uprave u obavezi
da daju odgovor u roku od 48 sata.

Ove godine deratizacija i dezinsekcija počele su na vreme i trajaće
narednih 35 radnih dana. Završena je adaptacija zgrade Istorijskog
arhiva, u šta je grad uložio 2 miliona dinara. Značajna ulaganja
poslednjih meseci bila su i na Svetoilijskom groblju, gde su
betonirane staze, uređen toalet i radi se na izgradnji parking
prostora, o čemu piše najnoviji broj Nove Naše reči.

Nova Naša reč piše o tome koliko se brinemo o zdravlju usta i zuba i
šta savetuju stručnjaci, kao i o tome kako je protekao Festival
zdravog života i šta je poručeno sa ove manifestacije održane u
centralnom gradskom parku.

Pored tekstova o kulturnim i sportskim dešavanjima u gradu koja su
obeležila prthodnu nedelju, Nova Naša reč donosi i interesantnu priču
o Stanku Stefanoviću, o tome kako je pet puta preživeo sigurnu smrt.