ŽETVA: Kiša ometa kombajnere, prinosi bolji

WesternAg_PA_vert_fc_logoZetva ljudi

Žetva pšenice počela je na pojedinim parcelama, desetak dana ranije nego što je očekivano, ali je kiša koja poslednjih dana neprestano pada, prekinula. Stručnjaci za ratarstvo kažu da će se ona nastaviti nakon dva tri sunčanih dana, pošto se žito i zemlja osuše.

Stručnjaci preporučuju da svi skladištari koji će u silose smeštati pšenicu novog roda obave vrlo rigorozno čišćenje, ako može pranje i dezinfekciju, jer razne spore lete svuda i opasnost su za pšenicu koja treba da bude uskladištena. Oni preporučuju da se očiste i dezinfikuju i podna skladišta, u kojima se takođe smeštaju znatne količine hlebnog žita, kako bismo bili sigurni da pšenica koja bude dopremljena s njiva ostane neugrožena štetnim agensima.
Na taj način biće obezbeđeno da pšenica ostane dobra i da se od nje mesi zdrav hleb, a biće stvoreni i uslovi za to da određene količine, namenjene stranom tržištu, izvozimo bez ikakve bojazni.
Stručnjaci, takodje upozoravaju, da je Srbija, zbog lanjskog problema sa povećanim sadržajem aflatoksina u kukuruzu, pod određenom prismotrom i da zato treba dodatno biti oprezan kako bi se sačuvao kvalitet pšenice.
Ranija žetva će umanjiti prinos i kvalitet u određenoj meri, što zavisi od sorte i drugih faktora, rekao je on napominjući da su toplotne i druge stresove biljaka proizvođači mogli da ublaže odgovarajućom mineralnom ishranom useva.
Znatne površine pšenice su polegle pre svega zbog preterane količine semena prilikom setve, neopreznog prihranjivanja azotnim đubrivom, kao i zbog nedostatka na našem tržištu preparata za regulisanje rasta biljaka. Medjutim, uprkos tim problemima, mogu se očekivati solidni prinosi pšenice, koja je u Srbiji jesenas posejana na oko 600.000 hektara, kažu stručnjaci za ratarstvo i dodaju da ova žetva najverovatnije neće biti rekordna, ali će biti jedna od boljih u proteklih 10 godina.

Predsednik Upravnog odbora Asocijacije poljoprivrednika Srbije Miroslav Kiš smatra da bi ovogodišnja otkupna cena pšenice u startu trebalo da bude od 22 do 25 dinara, između 0,22 i oko 0,25 evra, po kilogramu, što bi zavisilo od njenog kvaliteta.

On je dodao da se ove godine očekuje rod od 3,5 do četiri tone kvalitetne pšenice po hektaru, za šta je trebalo uložiti mnogo novca i rada.

Prema nekim procenama srpskih poljoprivrednih eksperata, cena pšenice, pred i tokom same žetve mogla bi dostići cenu  od 17 do 20 dinara (od 0,17 do 0,20 evra), po kilogramu.
Kao što je poznato, prošle godine prva požnjevena pšenica startovala je s cenom koja je bila deset i 11 dinara /0,10 do 0,11 evra/  po kilogramu.

LESKOVAC: Dodeljene “Mivelova“, “Kokanova“ i druge nagrade

Strip festival Balkanska smotraDom kulture Leskovac

U galeriji Leskovačkog kulturnog centra otvorena,je XV Balkanska smotra mladih strip autora, koja je ove godine okupila 654 autora iz 22 zemlje sa četiri kontinenta.

Ova manifestacija se tokom petnaest godina razvijala, rasla i jačala svoje pozicije ne samo u Srbiji, već i širom sveta. Balkanska smotra odavno je

probila lokalne, regionalne, državne i balkanske granice, i kao takva zaslužuje status manifestacije od nacionalnog značaja.

Grad Leskovac je za organizovanje ove manifestacije izdvojio 365 000 dinara.

Međutim, i ove godine izostala je podrška Ministarstva kulture i informisanja.

-Da je bilo njihove pomoći, možda se ne bi ovoliko potrudili da im pokažemo koliko umemo i možemo, rekao je na otvaranju Marko Stojanović iz Škole stripa „Nikola Mitrović Kokan“.

Ove godine nagrada „Miodrag Veličković Mivel“ otišla je u ruke karikaturiste iz Prijepolja, Sabahudina Muranovića Murana.

Na konkur za strip kaiš, koji su raspisali Škola stripa, nedeljnik „ Nova naša reč“ i Sindikat obrazovanja za Jablanički okrug, stiglo je oko 650 radova.

U kategoriji učenika do četvrtog razreda osnovne škole prvo mesto pripalo je Katarini Mičić, najbolja kod učenika od petog do osmog razreda je Lea Stanković,

a strip kaiš Stefana Stankovića proglašen je najboljim u kategoriji srednjoškolaca.

Memorijalnu plaketu „Nikola Mitrović Kokan“ za doprinos srpskom stripu ove godine dobili su Lazo Sredanović iz Tivta i Zoran Tucić iz Šapca.

VRANJE: Počeo “P(h)antomimafest“

Phantomfest plakat

U Domu vojske u Vranju počeo je drugi po redu Međunarodni festival pantomime “P(h)antomfest“  u organizaciji Međuopštinske organizacije gluvih nagluvih.

Festival koji se održava u organizaciji Međuopštinske organizacije gluvih nagluvih iz Vranja je pokrenut sa plemenitom idejom da se kroz umetnost, u ovom slučaju pantomimu, u umetnički proces aktivnije uključe gluve i nagluve osobe, te da se izbrišu razlike koje ih čine skrajnutim sa umetničke scene i u društvu uopšte.

Festival je počeo predstavom “Omnibus Plus“ u režiji glumca i profesionalnog pantomimičara iz Skoplja Trajčeta Gjorgieva, koju izvode članovi organizacije gluvih i nagluvih iz Vranja.

Tokom trajanja festivala biće izvedena i predstava „Nas dvoje“  iz Rumunije, ,,Noć-Romeo i Julija“ iz Srbije i „Izuzeci od gravitacije“ koju će odigrati poznati američki pantomimičar Avner Ajzenberg.

Ovaj svetski poznati pantomimičar će u Američkom kutku Narodne biblioteke „Bora Stanković“ održati prezentaciju na temu „Sve što ste znali o pantomimi, a niste imali koga da pitate“.

Inače, ovogodišnji Festival su podržali Ambasada SAD, Grad Vranje i Ministarstvo kulture.

Nišlija najbolji na “Drum dum“ festivalu u Leskovcu

Drum dum festival Le 1

Talentovani Đorđe Hartl (16) iz Niša najbolji je mladi bunjar na završenom dvodnevnom Festivalu bubnjeva i perkusija “Drum Dum Festu”.

Hartla je progalsio najboljim žiri u sastavu: Marko Đorđeviić, Igor Malešević, Stavre Stavrov i Garo Tavitijan.Oni su prethodno na konferenciji za novinare sumirali utiske sa ovog jedinstvenog muzičkog događaja u Srbiji.

Obraćajući se prisutnima, povodom završetka festivala, gospodin Dru Giblin, ataše za kulturu u ambasadi SAD je rekao da po kvalitetu, organizovasti i imenima takmičarima ovaj festival se svrstava medju značajnije na ovim prostorima i zauzima visoko mesto na muzičkoj karti mladih stvaralaca. .

-Ovo je meni jedna od lepših stvari koje su mi se desile u životu. Iako po treći put gostujem u Leskovcu, bio sam veoma iznenađen pozivom. Leskovčani definitivno umeju da uživaju u ovoj vrsti muzike i festival su ispratili na najbolji mogući način, poručio je Marko Đorđević, predavač na Berkli univerzitetu, koji je specijalno za ovu priliku doputovao iz Njujoka.
Stvare Stavrov, leskovački zet, pohavlio se da se nikada bolje nije družio, dok je Igor Malešević bio veoma ljut što ga oganizatori nisu pozivali na prethdona dva festivala.

-Vidim da je reč o pravom festivalu, da je prerastao u nešto čega nema nigde u Srbiji, rekao je Malešević, koji najveća pokretačka snaga i podrška mladim bubnjarima.

Na festivalu, koga podržava ambasada Amerike u Srbiji,  nastupali su i austrijski, rumunski i bosanski bubnjari i bendovi, a po prvi put održan je i Dečji bubnjarski festival DDFTEENS.

VRANJE: Defile povodom krsne slave MUP-a

Policija defile 3

Povodom Dana MUP-a, krsne slave ministarstva i Dana policije, defileom službenih i borbenih vozila Policijske uprave Vranje ulicama grada su zaposleni u PU Vranje, žitelji Borine varoši i Pčinjskog okruga svečano obeležili ovaj dan.

Specijalna policijska vozila kretala su se glavinim ulicama grada pozdravljena aplauzima gradjna, a ponajviše dece.

Tim povodom u Skupštini grada Vranja je organizovana prigodna svečanost za pripadnike PU Vranje.

Danas je Vidovdan

Vidovdan Gazimestan

U pomen na stradanje Srba i kneza Lazara Hrebeljanovića u bici na Kosovu polju 1389. godine, danas se u Srbiji obeležava Vidovdan. 

Vidovdan je državni praznik koji se radno obeležava u spomen na Kosovsku bitku na osnovu odredaba Zakona o državnim i drugim praznicima u Srbiji, a predstavlja i prisećanje na poginule i umrle u svim ratovima.

To je, prema mišljenju istoriografa, važan datum u kolektivnoj svesti srpskog naroda i jedan od temelja kolektivnog identiteta.

Poseban značaj Vidovdan je dobio u vreme stvaranja nove srpske države, a kao zvaničan državni praznik uveden je 1889. na 500 godina od Kosovskog boja. Kao nacionalni praznik opstao je do kraja Drugog svetskog rata.

Posle Kosovske bitke telo kneza Lazara (1329-1389) je sahranjeno u manastiru Ravanici, a u seobi Srba pod patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem krajem 17. veka preneto je u fruškogorski manastir Vrdnik. U Ravanicu su mošti vraćene 1989. godine, na 600. godišnjicu kosovske bitke.

“Nova Naša reč“ 24. broj u prodaji

Nova Nasa rec logo naslWesternAg_PA_vert_fc_logo

U Novoj Našoj reči specijalni dodatak , javna licitacija za davanje u zakup zemljišta u državnoj svojini i poziv za podsticajne mere u poljopruivredi  kao i javni poziv za dokazivanje prava prečeg zakupa poljoprivrednog zemljišta  u državnoj svojini. Kako je ove godine proslavljena gradska slava Sveta Trojica, kako je Policijska uprava obeležila svoj dan i slavu i kako se sprovode mere zapošljavanja koje realizuju grad i NSZ, pročitajte u najnovijem broju leskovačkog nedeljnika. Aktuelni su i tekstovi o radu veterinarske inspekcije u letnjim mesecima, kao i o tome zbog čega se građani najčešće obraćaju Centru za socijalni rad i ko sve ostvaruje pravo na novčanu socijalnu pomoć.

Na ovogodišnjem testiranju za upis u srednje škole osnovci ostvarili znatno slabiji uspeh, piše Nova Naša reč, a tu su i drugi prilozi iz obrazovanja i kulture, o aktivnostima Narodnog pozorišta, Biblioteke, radu Tehničke škole u Crnoj Travi i druženjima penzionera.

Za Novu Našu reč govori Jovan Matić, pevač Del Arno benda. U ovom broju pročitajte kako teku pripreme za petnaestu smotru strip majstora i šta se još dešava u leskovačkoj školi stripa, kao i o tome koje su izložbe aktuelne u Leskovcu. Šta su to Dani višnje i gde će biti održani, čitajte u Novoj Našoj reči.

Sportska strana u Novoj Našoj reči donosi ekskluzvnu priču o Vlasotinčaninu Slaviši Stojanoviću, koji je na čelu Crvene zvezde, kao i o tome koje su medalje osvojili mladi leskovački plivači.