Tajna produktivnosti: Naporan rad nagradite pauzom

Umor na poslu

U užurbanom svetu, kakav je danas, ljudi od sebe imaju velika očekivanja, i žele da za manje vremena učine što više. Međutim, san o produktivnosti ima jedan problem. Pronaći motivaciju da se nešto učini nije teško, ali u tome disciplinovano istrajati jeste.
Koren ovog problema leži u samom shvatanju produktivnosti. Opšte mišljenje je da snagom volje možete ‘izgurati’ svaki projekat, ali mudrije od toga bi bilo razumeti kako vaš mozak funkcioniše, a zatim to znanje upotrebiti u svoju korist.
Snaga volje iako neophodna, nije dovoljna da biste u nečemu istrajali. Prema istraživanju koje je sprovela Janet Polivy, mozak strahuje od velikih projekata i ne želi da se posveti ostvarivanju dugoročnih ciljeva, odustajući čim naleti na prvi problem. Za mnoge je i samo započinjanje nečega, prepreka koju ne mogu da savladaju. Istraživanja pokazuje da ljudi razmišljajući o velikim projektima, često vide samo loše stvari sa kojima će se susresti na tom putu i odugovlačenjem pokušavaju da ih odgode . Mozak će pokušavati da bude produktivan, baveći se malim, nebitnim stvarima kojima ispunjavate vreme dok izbegavate one velike i bitne.
Kada razmišljate o izuzetno produktivnim ljudima, ukoliko su muzičari, vi zamišljate da oni vežbaju po ceo dan, zatvoreni u sobi. Iznenađujuće, to nije istina. Istraživanje koje je sproveo Anders Ericsson sa vrhunskim violinistima, pokazalo je da njihova tajna nije u količini vremena koje provode vežbajući, već u kvalitetu vežbe. Svoje vrhunske rezultate postižu, jer znaju na šta treba da se usredsrede. Fokusirajući se na najzahtevnije zadatke, oni taktično raspoređuju svoju energiju. Na primer, ukoliko želite da postanete bolji u igranju košarke, nećete ceo dan ubacivati loptu u koš, nego ćete par sati dnevno vežbati niz specifičnih vežbi koje će vam u tome pomoći.
Da biste bilo šta dovršili, morate ga započeti, i to je jedna od najvećih prepreka svakog projekta. Ali kada nešto započnete, nadalje ćete imati pomoć Zeigarnik efekta. Ovaj misaoni konstrukt objašnjava čovekovu potrebu da završi započeto. Još jedna pozitivna stvar ovog efekta, je da su ljudi više skloni da pamte nedovršene događaje ili aktivnosti na kojima su stali do pola. Kada neka aktivnost nije završena, onda se u ljudima stvara napetost, koja uzrokuje da im te aktivnosti bolje ostanu u sećanju. Studenti, koji često prekidaju učenje nevezanim akivnostima, kao što je igranje igrica, bolje pamte. Ovaj trik često koriste serije, koje se često prekidaju kod najzanimljivijih scena.
Pokušajte da ovo znanje upotrebite na najbolji mogući način. Štedite svoju energiju taktičnim pristupom obavljanju zadataka. Oslanjanjem samo na snagu volje, rizikujete da ’pregorite’ u svojoj želji i odustanete od planova, zato budite mudriji.
Studija koja je rađena na pilotima ultra dugih letova, pokazala je da je idealno da se nakon 90 minuta izuzetne produktivnosti napravi pauza od 20 minuta. Ovo smenjivanje ciklusa podudara se sa onim kod vrhunskih violinista, tako da se ovo može smatrati idealnom merom.
Sada kada znate kako biste trebali da pristupite zahtevnim zadacima, sve što je potebno je da budete disciplinovani. Ljudi kojima disciplina nije jača strana mogu imati problema, ali postoji jednostavan trik da disciplinujete sami sebe. Brojne studije su pokazale da jednostavnim davanjem rokova samim sebi postižu se neverovatni rezultati. Studenti koji su sebi postavljali rokove, imali su mnogo bolje rezultate, isto je i sa ljudima koji su pokušavali da izgube kilograme. Kada sami sebi postavljate granice, moć samo-kontrole je daleko veća. Naravno ti rokovi moraju biti realistični da bi dali rezultate,ljudi koji su previše blagi ili previše strogi prema sebi, ne čine sebi nikakvu uslugu takvim pristupom i neće postići zadovoljavajuće rezultate.
Pogledajte video koji objašnjava tajnu produktivnosti na najbolji mogući način:
Stoga, započnite nešto što odavno odlažete, zapišite svoj plan određujući realističan rok za svaku njegovu etapu, i uz naporan rad koji ćete nagraditi pauzama, dođite do svog dugo željenog cilja.
Izvor:BIZLife,BuT

VAŽNO: Neustavna naplata doplatnih karata za parkiranje!

Parking znakParking prazan

Ustavni sud Srbije doneo je odluku o tome da je naplata doplatnih karata za parkiranje neustavna. Na potezu su lokalne samouprave koje bi trebalo da promene svoje neustavne odluke, jer se njima krši zakon o obligacionim odnosima.
Skupštine lokalnih samouprava ili javna preduzeća ne mogu kršiti zakon o obligacionim odnosima i donositi odluke o visini doplatne karte. Nije ovo slučaj samo sa Leskovcem i Vranjem. Mnoge lokalne samouprave u Srbiji imaju takve odredbe u okviru odluke o javnim parkiralištima i to treba menjati. U Beogradu i Subotici su već takve odredbe ukinute. Doplatna karta nije prekršaj i novac ne ide u budžet republike već parking preduzeća.
Ovakve odluke nemaju retroaktivno dejstvo i trebalo bi da se sprovode i važe od momenta donošenja ili ukidanja. Kaznenim odredbama Zakona o bezbednosti saobraćaja nije predvidjen prekršaj za neplaćanje usluga parkiranja.

??????????

Inače, “Metroparking jug’’ servis Leskovac je, na prostoru iza Tehnološkog fakulteta uredio, asfaltirao i obeležio besplatno stajalište sa 48 mesta, koje je korisnicima na upotrebu predao gradonačelnik Goran Cvetanović.
Investicija je vredna dva i po miliona dinara i to je treće ulaganje ‘’Metroparking jug’’ servisa u Leskovac za poslednjih godinu i po dana, rekao je Cvetanović, dodajući kako će ubuduće, ovo, ali i sva ostala preduzeća, najpe morati da investiraju, pa tek onda da izvlače profit.

Darko Rundek: Radnička klasa je otišla u potrošački raj

Darko RundekHaustor

Darko Rundek, kantautor, pozorišni režiser, pesnik i ovdašnjoj javnosti najviše poznat kao frontmen grupe Haustor, još je pre tri decenije u jednoj pesmi ove grupe konstatovao kako radnička klasa odlazi u raj.
Danas tek skrušeno možemo priznati kako je bio u pravu, a Rundek je na tu temu govorio i u nedavnom intervjuu Slobodnoj Dalmaciji.
„Radnička klasa je osamdesetih kretala, a danas stigla u potrošački raj… Na policama šoping-centara ima deset puta više šarenijih proizvoda nego tada. Klasna struktura društva je danas puno zabašurenija nego pre sto godina. Za vreme procvata industrije rad industrijskog radnika je bio tražena roba, a eksploatatorska klasa socijalno jasno izdiferencirana. Danas se industrijska proizvodnja mahom preselila daleko, a za radnike nema posla. Osim par karikaturalnih lokalnih kapitalista, izrabljivači su anonimni mehanizmi i institucije, mahom banke. Situacija je neizdiferencirana, izmanipulisana, kancerozna. Za izlaz iz nje je potrebna inicijativa, kreativnost, temeljno propitivanje načina proizvodnje, razaznavanje onoga što nam stvarno treba…, a to se od radničke klase kakvu je Marx opisao ne može očekivati,“ kaže Rundek u intervjuu za Slobodnu Dalmaciju.
Izvor:Slobodna Dalmacija,BIZLife,BuT

LESKOVAC: Uklonjena deponija kod Velike Grabovnice

Ciscenje deponije smeca

I ovog vikenda je u organizaciji Gradske uprave za zaštitu životne sredine i preduzeća „Komunalac“, „Vodovod“ i „Por Verner Veber“, očišćena još jedna divlja deponija na području Leskovca, koja predstavlja veliku opasnost po zdravlje meštana.
Naime, ovoga puta, uklonjeno je rastinje pored starog auto-puta Leskovac-Grdelica, na mestu zvanom ‘’Grabovnička petlja’’ nedaleko od raskrsnice prema selu Velika Grabovnica.

VLASOTINCE: Licencirani spasioci za bezbedno kupanje

Vlasotince jezero za kupanje

I ovog leta po svim bezbedonosnim standardima radiće popularna plaža na gradskom jezeru, pored mlina na Vlasini u Vlasotincu. Za Vlasotinčane i više hiljada kupača iz okoline, ali i čitave Srbije i inostranstva, ovog leta će kupanje biti bezbednije jer su osmorica Vlasotinčana dobili licencu za rad kao spasioci na otvorenim vodama i bazenima.
Ovi hrabri, uglavnom, mladi ljudi su prošli obuku Udruženja spasilaca na vodi Srbije, čiju je spremnost proveravao stručni tim Spasilačkog saveza Srbije.

 

LESKOVAC: O(p)staje li FK “Dubočica“?!

FK Dubocica stadionFK Dubocica amblem

Sudeći po najnovijim dogadjan jima u FK Dubočica nema ništa od glasina da se ekipa leskovačke Dubočice 1923 fuzioniše sa ekipom Moravca iz Predejana koja, prema nekim najavama, napušta Srpsku ligu Istok zbog brojnih problema, a na zahtev sponzora i vlasnika kluba.
Leskovčani su najavili, nezvanićno, da je fuzija gotova stvar i da su ostali da se usaglase neki detalji, a to isto očekuju i komšije iz vranjskog FK Dinama.
Ipak, fobri poznavaoci fudbala na jugu Srbije navode da vranjski Dinamo nije bez šansi, jer je u boljoj finansijskoj situaciji od Leskovčana.
Valja reći da bi teško sponzori i vlasnici Moravca prepustili klub nekome bez novčanog obeštećenja jer su mnogo uložili da bi stigli do Srpske lige. S drige strane na njih će veliki pritisak vršiti FS Jablaničćkog okruga jer su njihov član.
Fuzionisanjem sa Dubočicom spasli bi najpozantiji klub na jugu Srbije od ispadanja u novoformiranu zonu Jug, a samim tim otvorilo bi se još jedno mesto za ekipu iz jablaničke okružne zone da popuni mesto u toj zoni – kaže naš sagovornik blizak FS JO.
Medjutim, gradski fudbalski stadion, kojim upravlja FK “Dubočica” ponovo je zbog duga od 183.000 dinara ostao bez struje. Uz već bankrot koji je klub oštro uhvatio kandžama i već ga odvukao u provaliju tu su po kazivanju Jovana Nikolića, tehničkog direktora ‘’Dubočice’’ i drugi problemi: -trava je neokošena, tribine porikišnjavaju, dugujemo za kotizacije i novac za službena lica, pa je neizvesno da li ćemo zbog tih dugovanja početi novu sezonu u Niškoj ligi”. Nezvanične procene su da klub duguje više miliona dinara.
“Dugujemo za struju, vodu i ostale komunalije, za suđenja za kotizacije, a najveći dug je prema igračima koji su od prošle godine počeli da puštaju tužbe”, žali se ćovek koji 13 godina obavlja dužnost tehničkog lica.
Ništa nema ni od najave da se spoje “Moravac Orion” i “Dubočica”, te da grad preuzme odgovornost za pola stadiona, a za drugu polovinu privatni klubovi.
Svima je jasno da je neizvesna sudbina jednog medju najstarijim i najuspešnijiim klubovima na tlu Balkana koji je iznedrio brojne reprezentativce i internacionalce.
Da li će Dubočica nestati?!

 

LESKOVAC: Uručena priznanja na Balkanskoj smotri stripa autora

Balkanska strip smotraKulturni centar Leskovac Univerzalna

Uručena su priznanja na ovogodišnjoj, XVI balkanskoj smotri mladih strip autora u Leskovcu na kojoj učestvuje više od 1.160 autora iz 26 zemalja sa pet kontinenata.
Memorijalnu plaketu ‘‘Nikola Mitrović Kokan‘‘, za izuzetan doprinos srpskom stripu, ove godine dpbili su Svetozar Toza Obradović iz Novog Sada i Miodrag Krstić Profke iz Niša, posthumno.
Nagrade na okružnom konkursu za najbolji ‘‘strip kaiš‘‘ uručene su Katarini Mičić, Anđeli Jovanović kao i najmlađem učesniku smotre stripa, šestogodišnjem Željku Petroviću. Žiri časopisa Think Tank dodelio je nagradu ‘‘Miodrag Veličković Mivel‘‘ Tasosu Anastasiou iz Atine za njegove satirične strip kaiševe a nagrada ‘‘Mlada velika nada‘‘ dečjeg elektronskog časopisa “Ako mene pitas” pripala je Anastasiji Pavlović i Krsti Đuraševiću iz Leskovca.
U okviru XVI balkanske smotre mladih strip autora održava se više radionica, predavanja i prezentacija strip ostvarenja kao i izložba savremenog grčkog stripa u Narodnom muzeju u Leskovcu. Kao i ranijih godina smotru su organizovali Uduženje ljubitelja stripa i pisane reči “Nikola Mitrović Kokan” iz Leskovca, Grad Leskovac i Leskovački kulturni centar uz podršku Ministarstva kulture.