Suša koja je počela u avgustu, a nastavila se i u septembru u na jugu Srbije podstiče požare, a desetkuje prinose. Posledice trpe poljoprivreda i stočarstvo i sektor energetike. Konkretan odgovor države, po ustaljenoj praksi, izostaje.

Suše su postale jedno od centralnih pitanja uticaja klimatskih promena na jug Srbije, kazala je za naš portal iz Centra za klimatske promene, dr Jovana Stojanović. Kaže da se u periodu između 2003. i 2025. godine izdvojio veliki broj epizoda suša, što potvrđuje da je jug Srbije prešao iz faze povremenih, prirodno uslovljenih suša u fazu u kojoj su suše strukturna klimatska realnost izazvana sistematskom promjenom hidroloških obrazaca.

– Leto 2026. godine još jednom je pokazalo koliko je jug Srbije osjetljiv na kombinaciju dugotrajne suše, ekstremno visokih temperatura i požara. Suša na jugu Srbije pogađa čitav niz ranjivih sektora: poljoprivredu, energetiku, turizam, vodosnabdijevanje, javno zdravlje, šumarstvo i biodiverzitet. Najneposrednije posledice tradicionalno se osećaju u poljoprivredi, zbog zavisnosti ovog sektora od posebnih temperaturnih uslova i dostupnosti vode. Ovogodišnja situacija to ponovo potvrđuje. Dugotrajnost visokih temperatura naročito u avgustu 2026. (npr. u ravnici, koja je najveće poljoprivredno područje ovog dela, maksimalna dnevna temperatura vazduha gotovo je svakodnevno prelazila 35°C), uz izražen izostanak, tj. manjak padavina, dovela je do ubrzanog i prijevremenog zrenja poljoprivrednih kultura, odnosno promene tradicionalnog agroekološkog kalendara, slabijeg kvaliteta plodova i smanjenja prinosa. Suša u poljoprivredi značila je manje hrane za stoku, povećane troškove proizvodnje, veću potrebu za navodnjavanjem, toplotni stres kod životinja, razvoj bolesti i štetočina. Za mala poljoprivredna gazdinstva sve to može ozbiljno ugroziti ekonomsku održivost proizvodnje, ukazuje Stojanović.