Svetski dan borbe protiv side – 1.decembar

Borba protiv side

Širom planete se 1. decembar obeležava kao Svetski dan borbe protiv side, počevši od 1988. godine. Crvena traka, kao simbol te borbe i solidarnosti sa obolelima, je ustanovljena 1991,a 1996. godine je počeo sa radom zajednički program Ujedinjenih nacija za borbu protiv side (UNAIDS) koji je dve godine ranije osnovan rezolucijom ekonomskog i socijalnog saveta UN.
Sindrom stečene imunodeficijencije(HIV bolest, AIDS, SIDA) je klinička manifestacija infekcije koju izaziva virus humane imunodeficijencije. Virus HIV-a direktno napada ćelije imunog sistema organizma, dovodi do slabljenja funkcije imunog sistema (imunodeficijencija), kada se stvaraju uslovi za pojavu tzv. oportunističkih infekcija i tumora. Prosečan period vremena između HIV infekcije i pojave znakova koji ukazuju na AIDS-sida dijagnozu su 8 do 11 godina. Ovaj period varira od osobe do osobe i zavisi od mnogih faktora uključujući zdravstveno stanje i ponašanje inficirane osobe.
Primarna HIV infekcija je prvi stadijum u razvoju HIV bolesti, kada je virus unet u telo. Neki istraživači koriste izraz akutna HIV infekcija da bi opisali period vremena od trenutka kada je osoba zaražena HIV-om do trenutka kada antitela koja se bore protiv virusa počnu da se proizvode u telu (uobičajen je period od 6 do 12 nedelja). Neki ljudi inficirani HIV-om osećaju simptome gripa. Ovi simptomi, koji obično traju nekoliko dana uključuju temperaturu, groznicu, noćno znojenje i osip. Drugi ljudi nemaju iskustvo”akutne infekcije”, ili osecaju toliko blage simptome da je moguće da ih ni ne primete. Ukoliko ste doveli sebe u rizik od HIV infekcije pre nekoliko dana i sada osećate simptome gripa, moguće je da HIV uzrokuje takvo stanje organizma, ali isto tako je moguće da imate neku drugu viralnu infekciju.
Jedini način da se sazna je test na HIV infekciju. Ne možemo se osloniti na simptome da bi procenili da li smo ili nismo inficirani HIV-om. Mnogo ljudi koji su inficirani HIV-om nemaju nikakve simptome bolesti dugi niz godina.
Pošto se virus najčešće prenosi seksualnim putem (analnim, vaginalnim ili oralnim polnim odnosom sa zaraženim partnerom), korišćenje prezervativa tokom seksualnog čina značajno smanjuje šanse za infekciju.
Do zaraze često dolazi i kod narkomana koji koriste istu iglu za uzimanje droge, pa se njima preporučuje korišćenje nove sterilne igle prilikom svakog novog uboda.
Tetoviranje nesterilnim priborom, može da bude jedan od naćina za dobijanje HIV-a.
Tokom trudnoće, porođaja ili dojenja, postoji rizik za prenos HIV-a sa majke na dete. Stoga se HIV pozitivnim trudnicima preporučuje antiretroviralna terapija tokom trajanja trudnoće, obavljanje porođaja tehnikom carskog reza, davanje antiretroviralne terapije novorođenčetu prvih nekoliko meseci života i ne savetuje se dojenje jer se tim putem zarazi oko 50% beba.
Budući da još uvek ne postoji efikasna vakcina protiv HIV-a, preventivni napori su pre svega usmereni na edukaciju stanovništva o načinu širenja virusa i merama koje se mogu preduzeti kako do infekcije ne bi došlo. Edukacija je najčešće organizovana na nivou zdravstvenih centara i domova zdravlja, kao i u vidu akcija i kampanja različitih organizacija.
Prema podacima UN u svetu je krajem 2012. godine 35,3 miliona osoba živelo sa HIV-om, što je za 18 odsto više u odnosu na 2001. godinu. U Evropi, od 2,3 miliona ljudi koji žive sa HIV-om, oko 30-50% njih nije uopšte svesno da su HIV pozitivni, a 50% HIV pozitivnih kasno otkrije svoju dijagnozu – što dovodi do kasnijeg pristupa terapiji.
Srbija još nema pravu sliku o broju osoba inficiranih HIV virusom jer se testiranju podvrgava svega sedam od 1.000 stanovnika, dok je obuhvat testiranih lica u zemljama evropskog regiona trocifren. Procene govore da je HIV-om u Srbiji inficirano oko 3.000 lica, ali oko 1.100 njih ne zna da je HIV pozitivno.Registrovano je skoro 13 puta više muškaraca nego žena. Većina novootkrivenih HIV pozitivnih osoba u Srbiji je uzrasta od 20 do 49 godina, a svaki treći ima od 20 do 29 godina.Među novoobolelima u Srbiji su i dve osobe koje imaju između 15 i 19 godina, podaci su Instituta „Dr Milan Jovanović Batut”
Rano dijagnostikovanje HIV infekcije i blagovremeno lečenje dostupnom kombinovanom antiretrovirusnom terapijom značajno smanjuje rizik od obolevanja i umiranja od AIDS-a, kao i rizik od prenošenja HIV infekcije na druge.

Kupila celu prodavnicu?!

Karol Suman

Da li se sećate filma Sam u kući 2, kada gospoding Dankan donira gomilu igračaka dečijoj bolnici za Božić?
To je verovatno najšarmantniji deo ovog filma. Iako postoje brojni ljudi koji doniraju igračke svake godine, jedna veoma bogata žena oborila je sve rekorde svoje filantropije. Karol Šuman je pre nekoliko dana prošetala ulicama Njujorka i naišla je na prodavnicu igračaka koja se zatvara. Mnogi od nas bi pojurili u tu prodavnicu, kako bismo kupili deci neke jeftinije igračke, ali ona je odlučila da se rastane od veće količine svog novca, za dobrobit i makar malo sreće dece koja nisu privilegovana i koju neće dočekati pokloni ispod jelke. Ona je kupila čitavu prodavnicu, zapakovala sve poklone i poslala ih njujorškom odseku za beskućnike.
Vođa specijalnih projekata ovog odseka, Antonio Rodrigez, ostao je bez teksta. Karol donira dosta novca i stvari svake godine, ali ovaj njen čin morao je biti podeljen sa javnošću. „Jedna priča često inspriše druge da urade nešto slično, ili pomognu onoliko koliko su u mogućnosti. Verujte nam, nijedna donacija nije previše mala, pa bila ona i jedan dolar. Taj dolar će jednom detetu kupiti jedan slatkiš, koji je često najlepši deo njihovog dana“, rekao je.
Delo ove žene je zrak inspiracije za one ljude koji često rasipaju svoj novac, bez razmišljanja da li bi on nekome bio potrebniji. Njihovo malo, nekome će biti zaista mnogo. Hiljadu dolara donacije, može promeniti život jednog deteta, koje će dobiti zimsku garderobu, plaćenu užinu u školi, ili šta god da mu je potrebno. Naravno, svako bira kako će trošiti svoj novac, ali ono što se mora naglasiti je jednostavno – donacija nikada nema dovoljno, a posebno ne ovako velikih poput ove koju je Karol dala.
Njoj želimo puno sreće i radosti, i da lepo provede praznike, a nadamo se da smo neke od vas inspirsali da budete vođeni njenim primerom i u skladu sa svojim mogućnostima, učinite neko dete srećnim!

Izvor:LuxLifee

Da li ste i vi jedni od onih što sve odugovlače?

Sanjarenje

Ukoliko sve obaveze stalno odlažete za kasnije spadate u veliku grupu onih koji odugovlače. Evozašto to radite ali i kako da promenite svoju ružnu naviku.
Ovakve navike mogu pogubno uticati na vaš posao i činiti da stalno odlažete projekte i mejlove dok se posao ne uruši. Postavlja se pitanje zašto mi to radimo i sebi prouzrokujemo dodatni stres. Nauka kaže da su ovakve stvari zapravo duboko ukorenjene u našem mozgu, prenosi Success.
Ovakve loše navike polako postaju naše crte ličnosti i veoma ih je teško iskoreniti. Skoro svaka osoba na neki način odugovlači ali malo njih se tako i izjašnjava. Takčnije rečeno samo 20 posto ljudi. Ukoliko imate problema da obavite stvari istog trenutka, kao i probleme sa samomotivacijom,organizacijom i efikasnošću, vi ste definitivno jedan od njih.
Samo krenite
Prvi korak je najteži. Videćete kako će vremenom stvari biti bolje. Kada se upustite u posao, faktički ćete biti primorani da nastavite dalje. Istraživanja su rekla da ćete završiti skoro svakiposao ako dobijete vetar početnog koraka u leđa.
Otarasite se velikih obaveza
Mnogi će imati problema već na početku, sa prvim korakom. Naročito ukoliko je u pitanju veoma težak zadatak. U glavi ste već zamislili sve loše scenarije i razloge zašto se ne upuštati u tu strašnu lavinu u kojoj nema ni malo zabave i kreativnosti za vas.
Zapravo u pitanju je psihološka varka kojom možete preskočiti ovaj problem. Uzmite veliki zadatak irazbite ga na male delove. Zapravo lakše prilazite rešavanju dva, tri mala zadatka nego jednom velikom. Tako ćete se osećati korisno nakon svakog malog koraka i to će vas motivisati na sledeći. Na kraju obavljenog posla osetićemo slatku satisfakciju pobede nad odugovlačenjem.
Izvor:BIZLife,BuT

marko-bss-znak10Markov LOGO

Premijer Vučić: Autoputem od severa do juga Srbije do marta 2017.

Vucic Koridor 10 Vl HanVucic Koridor 10

Deonica autoputa Vladičin Han – Donji Neradovac na Koridoru 10 kod Vranja u dužini od 26,3 kilometara od danas je otvorena za saobraćaj, a puštanju u rad prisustvovao je i premijer Aleksandar Vučić. Otvaranju deonice prisustvali su i potpredsednica vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović, šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji Toni Verheijen, direktor Koridora Srbije Dmitar Đurović i generalnih tehnički direktor grčke kompanije „Terna“, koja je izvođač radova, Georgios Perdikaris.

Gradnja dela Koridora 10 od Vladičinog Hana do Donjeg Neradovca u blizini Vranja, koja je finansirana kreditom Svetske banke u vrednosti 73, 8 miliona evra, podeljena je na tri manje deonice: Vladičin Han – Prevalac u dužini od 10,1 km, Prevalac – Suvi Dol u dužini od 9,0 km i Suvi Dol – Donji Neradovac 7,2 km.
Projekat je realizovan prema međunarodnim „FIDIC“ pravilima.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da će građani Srbije najkasnije do marta 2017. godine moći autoputem da putuju od Horgoša do Preševa i od Horgoša do Dimitrovgrada. Premijer Srbije Aleksandar Vučić rekao je i da 14. decembra ide u Brisel na međuvladinu konferenciju gde će, kako je naveo, otvoriti prva dva pregovaračka poglavlja za pristupanje Srbije Evropskoj uniji. Vučić je, odgovarajući na pitanja novinara, rekao da je zahvalan nemačkim parlamentarcima što su na jučerašnjem zasedanju Bundestaga dali zeleno svetlo za otvaranje prvih pregovaračkih poglavlja.
Obraćajući se prisutnima na novoj trasi autoputa premijer Srbije je rekao: „Od Horgoša do Preševa, od Horgoša do Dimitrovgrada moći ćete svuda da idete autoputem najkasnije do marta 2017. a pokušaćemo da to bude do kraja sledeće godine“, rekao je Vučić na otvaranju deonice autoputa Vladičin Han – Donji Neradovac na Koridoru 10 kod Vranja u dužini od 26,3 kilometara.
Vučić je rekao da je danas veliki dan ne samo za građane u Pčinjkom okrugu već i u celoj Srbiji, budući da se prvi put posle mnogo godina otvara deonica autoputa duga 26,3 kilometra, koja je koštala 74 miliona evra.
On je istakao da će jug Srbije biti povezan sa celom Srbijom.
Vučić je zahvalio srpskim graditeljima, koji su danonoćno radili i poakzali da Srbija može da se izgrađuje i da napreduje.
Šef kancelarije Svetske banke u Srbiji Toni Verheijen rekao je na otvaranju deonice Koridoa 10 od Vladičinog Hana do Donjih Neradovaca da je ona rezultat višegodišnjeg teškog rada Vlade Srbije, Koridora Srbije i izvođača radova i pokazatelj da takav složeni projekat može da se ostvari i završi blagovremeno i to da bude kvaloitetan.
On je istakao da je dobra infrastruktura i povezivanje ključ ekonomskog razvoja i poručio da se nada da će danas otvorena deonica doprineti razvoju kako te opštine tako i Srbije.
Verheijen je dodao i da je integracija srpske saobraćajne mreže u regionalnu mrežu od ključnog značaja za srpsku ekonomiju i regionalni razvoj, ističući da je Koridor 10 najavažniji koridor u Srbiji koji poboljšava regionalnu povezanost naše zemlje sa svojim susedima.
Podsetio je da je 2009, kada je počeo projekat, bilo mnogo skepticizma, da su mnogi sumnjali u mogućnost države da ga završi, ali da je današnje puštanje u saobraćaj deonice Vladičin Han – Donji Neradovci pokazatelj da je sve moguće ako postoji naporan rad, dobra volja i posvećenost države. Na deonici Vladičih Han – Donji Neradovac izgrađen je autoput u dužni 26,3 km sa 24 mosta, šest nadvožnjaka, i petljom „Vranje“ sa svojim krakovima dužine 1, 35 km.
Takođe, izgrađen je novi alternativni nekomercijalni put koji je paralelan autoputu u dužini od 19, 5 km sa deset mostova. Glavni projekat je izgradio Institit za puteve, a tehničku kontrolu projekta obavio je Saobraćajni institut CIP.
U toku gradnje autoputa, obavljeni su istražni i konzervatorski radovi na oko 11 arheoloških lokaliteta na toj deonici.
Svakodnevno, na izgradnji je bilo angažovano oko 400 radnika i 150 mašina i kamiona.
Stručni nazdor obavljala je firma „Luis Dežer“ iz Pariza, a konsultant za životnu sredinu je bio konzorcijum „Arup“ iz Londona i Institut „Kirilo Savić“ iz Beograda.
Grčka „Terna“ će danas kao donaciju predati automobil Centru za razvoj lokalnih usluga socijalne zaštite iz Vranja.
Izvor: Agencije

POKRET O KOME SE PRIČA: Minimalisti – bogatiji sa manje stvari

Ryan i Joshua

„Pio sam mnogo i konzumirao droge. Radio sam sve više, ali sam osećao da stagniram. Živeo sam američki san, ali iznutra sam očajavao. Nisam obraćao pažnju na svoje zdravlje i na odnose sa ljudima. Mom životu nedostajali su smisao, svrha i strast,“ počeo je svoju priču Ryan Nicodemus, koji je sa kolegom Joshuom Millburnom, nakon teškog životnog perioda, počeo da promoviše pokret minimalista.
I sami ste primetili da postajete sve više zasićeni stvarima, informacijama, porukama, besmislenim tekstovima i razgovorima, mnogo toga vam odvlači pažnju sa onog što je stvarno važno. Vođeni ovakvom (pogrešnom) postavkom stvari, Joshua Fields Millburn i Ryan Nicodemus pokrenula su sajtTheMinimalists čija je tema – kako živeti smislen i srećan život sa manje stvari. Osim što njihove tekstove preuzimaju svetski poznati mediji kao što su ABC, CBS, BBC, Forbes, The Atlantic, New York Times, izdali su četiri knjige, uključujući bestseler memoar „Everything That Remains“ („Sve što je važno“).

Ryan Nicodemus je u govoru za „TED“ istakao da je pre nekoliko godina imao sve – od sjajnog posla, do uspešne karijere i menadžerisanja nekoliko stotina zaposlenih. Menjao je automobile svakih nekoliko godina, živeo je u odličnom stanu sa čak dve dnevne sobe. Ukratko, živeo je američki san a svi oko njega govorili su mu da je uspešan. Ali, to je bila samo „spoljašnja“ strana. U suštini je bio stalno u kreditima, život mu je bio pun stresa, anksioznosti i nezadovoljstva.
Kako sam kaže, hteo je da bude srećan, ali ga je kupovina i gomilanje stvari samo udaljavala od toga.Iako je spolja izgledao uspešan, iznutra nije bio zadovoljan. Bio je razveden, i „zaglavljen“ negde na putu na kom je hteo da prokljuvi šta želi. „Pio sam mnogo i konzumirao droge. Radio sam sve više, ali sam osećao da stagniram. Nisam obraćao pažnju na svoje zdravlje i na odnose sa ljudima. Mom životu nedostajala je smisao, svrha i strast.“
Otprilike u to vreme, njegov kolega Joshua bio je očajan zbog gubitka majke i razvoda braka. S obzirom da se Ryan tada suočavao sa velikim dugom i depresijom, počeli su da ispituju svaki aspekt svojih života. Onda su otkrili životni stil poznat kao minimalizam – i sve je počelo da se menja.

Nakon što je uklonio sve stvari koje mu nisu potrebne, i ostavio samo one bez kojih nije mogao (kao što je četkica za zube ili posteljina za krevet), Ryan se prvi put osetio bogatim. Sve ostale stvari za njega predstavljale su višak (nameštaj, aparati) i on ih je poklonio.

Rešili su da podele svoju priču i kreirali sajt TheMinimalists. Prvog meseca imali su samo 52 posetilaca. Ali, već sledećeg meseca poseta je počela da raste. Kao i njihova popularnost. Njihova poenta je da ako materijalne stvari stavimo ispred gubimo pogled na naše prioritete i smisao života. Kada sklonimo sve suvišne stvari, sve stvari koje nam nisu neophodne, šta ostaje? Ostaju stvari koje zaista znače: zdravlje, međuljudski odnosi, sazrevanje i doprinos.
Već sledeće godine izlazi dokumentarac za koji se očekuje da će prodrmati svet i one koji su skloni gomilanju materijalnih stvari, da bi došli do sreće. Svako od nas može da se zapita – šta mi je stvarno važno? Šta me čini srećnim? Sigurno da to nisu stvari koje mogu da se kupe. Kažu da su najbolje stvari besplatne, a to su i najvažnije stvari. To su one koje stvari koje ostaju, i niko ne može da vam ukrade ili oduzme – koje se grade a nikad ne mogu da se kupe.
Izvor: BIZLife
Foto: Printscreen

Markov LOGOmarko-bss-znak10

Premijer Aleksandar Vučić na Koridoru 10

Aleksandar Vucic 1Autopu

Premijer Srbije Aleksandar Vučić sutra dolazi na jug Srbije. Tom prilikom će svečano otvoriti za saobraćaj deonicu auto puta Vladičin Han-Donji Neradovac u dužini od 26,3 kilometra na južnom kraku Koridora 10.
Kako je najavljeno iz Koridora Srbija svečanosti će prisustvovati potpredsednica Vlade i ministarka saobraćaja, infrastructure i gradjevinarstva Zorana Mihajlović, predstavnik Svetske Banke – šef kancelarije za Srbiju Toni Verheuheba, direktor Koriodiri Sebija, grčke kompanije ‘’Terna’’ i drugi.

Koliko novembar ima dana?!

Koliko novembar ima dana 1

Zvuče neverovatno ali istinito da ’’u današnje vreme’’ pojedinci koji rade u elektronskim medijima, popularno nazvani sajtovi ili portali, zaista, neznaju koliko mesec novembar, po julijanskom ili gregorijanskom kalendaru, jer je to isto, ima dana?!
O tome svedoče i ove fotografije pristigle iz prestonice roštilja, leskovačkog voza, mućkalice, sprže, ajvara…..

Izvor: Agencije