Evropska unija daje poljoprivrednicima bespovratna sredstva za mehanizaciju !

Prvi poziv za dobijanje sredstava bespovratnog EU programa IPARD za nabavku traktora i mehanizacije biće objavljen 20. decembra, najavio  je ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović. On je rekao da su u pitanju predpristupna sredstva EU-IPARD namenjena poljoprivredi koja će posle niza godina biti realizovane jer je Srbija završila proces akreditacije. Nedimović je naveo da postoje jasna pravila za prijavljivanje poljoprivrednika i da su konkursi namenjeni malim i srednjim proizvođačima. Prema njegovim rečima, do polovine naredne godine biće objavljena i još dva konkursa, kao i da će za poljoprivrednike “u igri” u 2018. godini biti oko 50 miliona evra.

DIJASPORA: Nova uprava Udruženja srpskih privrednika u Švajcarskoj

Posle Izborne skupštine, u gradiću Sevenu održana je i prva sednica Udruženja srpskih privrednika Švajcarske, na kojoj je izabrana nova uprava. Novu Upravu čine: Stojan Stevanović, predsednik, Rada Spasojević, potpredsednik, Ivan Avramović, sekretar, Goran Janković, ekonom, Tanja Radojević, sekretar, Vesna Kusigerski, blagajnik, Violeta Aleksić, mediji, Radan Avramović, menadžment, Čedomir Papović i Bojan Ilić – kontakt sa ostalim udruženjima, Zvonko Jovanović, kontakt sa maticom, Petronije Tejić, kontakt sa Srpskom pravoslavnom crkvom. Posle biranja članova uprave, formirane su i radne grupe koje će rešavati sve zadatke kako bi se došlo do konkretnih rezultata. Jedan od veoma važnih zadataka je predstojeći Svesrpski samit EKSPO 2018. Udruženje će nastaviti da razvija saradnju sa maticom, kao i sa Švajcarskom.                Ovom prilikom je istaknuto da dobre stvari ne treba menjati, pa tako ni tim saradnika u matici. Rad sa ljudima koji dobro poznaju aktivnosti Udruženja je veoma bitan, tako da će Udruženje nastaviti uspešnu saradnju sa medijima i privredom. Moto udruženja će od sada biti druženje sa ostalim privrednicima širom Evrope i Švajcarske, komunikacija na visokom nivou i prezentacija udruženja u punom sjaju.                                              Valja, medjutim, reći da je rad sa Ambasadom i Konzulatom Republike Srbije od velikog značaja za ovo udruženje, ali i velika podrška, kao i saradnja sa organima dijaspore. Inače, kako je rečeno ovom prilikom i u narednoj godini ovo udruženje ima puno zadataka, ali uz novi tim i konstruktivan rad biće i uspešno dostignut svaki od postavljenih ciljeva. Agencije

Uskoro Mlekara u Medvedji

U Medveđi bi trebalo uskoro da bude otvorena mlekara na mestu gde je ranije planirano da bude zatvor. U Ministarstvu pravde predsednik opštine Medveđa, dr Nebojša Arsić imao je važan sastanak sa direktorom uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde dr Milanom Stevovićem i upravnikom zatvora iz Leskovca Goranom Petronijevićem.

Tema sastanka bila je otvaranje mlekare u opštini Medveđa na zemljištu gde je nekada bilo planirano otvaranje zatvorske jedinice. “Projekat je zamišljen da se na prostoru koji je ranije bio predviđen za izgradnju zatvorske jedinice, na površini od 6,2 hektara bude smeštena mlekara sa ekonomatom u kojoj će biti zaposleni radnici sa teritorije opštine Medveđa. Ovaj projekat je naišao na veliku podršku Vlade Republike Srbije, Ministarstva pravde i uprave za izvršenje krivičnih sankcija” rekao je Arsić. Dogovoreno je da se pre početka iduće godine otpočne sa prvim koracima realizacije projekta, a prva faza je rad na izradi elaborata.

Stigao novi kontigent mašina za Lebanteks

Danas je u Lebanu stigao konvoj šlepera u kojima je bila ukrcana oprema sa mašinama – predilicama za novu fabriku „Lebanteks“, turske kompanije „Ormo“. Za 15. decembar najavljen je još jedan dolazak šlepera koji će doterati automatsku predilicu a koja bi, svojim prednostima i svojom unapređenom tehnologijom, zamenila nekoliko starijih modela takve vrste mašina. Predstavnici kompanije „Ormo“ ubrzanim tempom rade na finaliziranju i pripremama za otvaranje fabrike za preradu prediva, koja će biti od izuzetno velikog značaja za građane Lebana.

PEČENJEVCE: Održani ‘’Dani krompira’’

U organizaciji Doma kulture u Pečenjevcu je organizovana trinaesta ‘’Krompirijada’’.      -Poljoprivreda je bila i ostala jedna od najvažnijih delatnosti našeg kraja. Upravo zato nastojimo da kroz redovne subvencije poljoprivrednim proizvođačima, kao i kroz druga redovna izdvajanja stvorimo bolje uslove za sve ljude koji se bave ovom delatnošću – ovo je, izmedju ostalog, kazao dr Goran Cvetanović, gradonačelnik Leskovca na otvaranju ove tradicione manifestacije iz oblasti agrara  ističući da je ovu biljku u Srbiji prvi doneo prosvetitelj Dositej Obradović, a da se ova grana poljoprivrede kod nas neguje od davnina.

-Ovo je prilika da se sretnu proizvođači krompira, predstavnici stručne službe i hemijske kuće i da razmene svoja iskustva. Takođe, ovo je prilika i da ugostimo naše domaćice koje svake godine pripreme odličnu hranu – rekao je direktor Doma kulture Dejan Marković. U okviru „Dana krompira“ organizovana su i stručna predavanja, lutrija gde je 14 najsrećnijih proizvođača dobilo leđne pumpe, kao i nagradni kviz za poljoprivredne proizvođače. Na kvizu organizovanom za poljoprivredne proizvođače pobedio je Nenad Stojković iz Bogojevca, drugo mesto osvojio je Srđan Stevanović iz Pečenjevca, a treći je bio Zoran Cekić iz Pečenjevca. U okviru ove manifestacije održana su predavanja poljoprivrednih stručnjaka na teme Tumaečenje agrohemijskih analaza i Agromehanike i bolesti krompira.

U novom Budžetu Srbije više para za poljoprivrednike!

Sednica Skupštine Srbije na čijem dnevnom redu će, između ostalog, biti i predlog državnog budžeta za 2018. godinu i prateći finansijski zakoni zakazana je za sredu, 6. decembar.

“Poljoprivredni budžet će naredne godine iznositi 44,109 milijardi dinara što je za oko 5,4 milijarde više nego ove godine kada je iznosio 38,7 milijardi dinara”, rekao je danas državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede Velimir Stanojević.

On je na sednici Odbora Skupštine Srbije za poljoprivredu, gde je razmatran Predlog republičkog budžeta za 2018. godinu rekao da će 90 odsto budžeta za poljoprivredu, 34,3 milijarde dinara, biti iskorišćeno za subvencije i kapitalne izdatke.

“Od ukupnog budžeta za poljoprivredu za podsticaje će biti iskorišćeno 30,6 milijardi dinara, od čega za direktna plaćanja 21 milijardu, dok je za ruralni razvoj opredeljeno 5,25 milijardi, a ove godine je za tu namenu bilo izdvojeno 3,8 milijardi dinara”, rekao je Stanojević.

Dodao je da je planirana gradnja kapitalnih objekata za vodosnabdevanje i atarskih puteva, a 300 miliona dinara je namenjeno kupovini ledolomca.

Pomoćnik direktora Uprave za agrarna plaćanja Bojan Živković rekao je da će poljoprivrednici koji poseduju više od dva hektara zemlje moći da konkurišu krajem ove i početkom sledeće godine za bespovratna sredstva iz IPARD programa EU za kupovinu traktora.

“Srbija je za 2015. godinu iz IPARD programa dobila bespovratnih 15 miliona evra koja mora da iskoristi do kraja sledeće godine,   zbog kratkog roka u Ministarstvu poljoprivrede odlučeno je  da to bude kupovina mehanizacije”, rekao je Živković.

Za bespovratna sredstva iz IPARD programa za kupovinu mehanizacije, gradnju hladnjača, silosa i drugih kapaciteta poljoprivrednici će, prema njegovim rečima, moći da konkurišu u junu sledeće godine i imaće rok od dve godine da realizuju te projekte. Državni sekretar u Ministarstvu finansija Nenad Mijailović je rekao da je Ministarstvo poljoprivrede preuzelo i obavezu otplate deset milijardi dinara dugova za poljoprivredu iz prethodnih godina.

NOVINE: Objedinjuju sve državne takse

Ministarstvo finansija pripremilo izmene Zakona o administrativnim republičkim taksama sa brojnim novinama. Ukida se procentualno razrezivanje dažbine prema vrednosti investicije Ili, sve na jednom mestu. Pod ovim sloganom sastavljan je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama, koji je upravo završilo Ministarstvo finansija. Sve takse koje naplaćaju državne institucije i preduzeća od sada će biti na jednom mestu. Iako je tarifnih brojeva i dalje 228, propisanih naknada je mnogo više.

Inače, kako je predvidjeno, novi zakon ukida i praksu procentualnog razrezivanja dažbine u odnosu na vrednost investicije. Ova izmena najviše će obradovati građevinske investitore. Upotrebna dozvola više se neće naplaćivati u iznosu od 0,2 odsto vrednosti objekta, već se predlažu fiksni iznosi. Paraf na dozvolu da se “kvadrati” usele koštaće od 1.800 do 18.000 dinara, u zavisnosti od veličine objekta.

– Povećan je broj taksa, ali zapravo nisu uvedene nove, već su na jednom mestu sabrane sve postojeće – objašnjavaju u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj. – Te takse su i dosad postojale u raznim pravilnicima i podzakonskim aktima. Dobro je što su sada na jednom mestu, zbog transparentnosti i predvidivosti poslovanja. Za neke od postojećih taksa mnogi nisu ni znali. S druge strane, važno je što je napuštena praksa njihovog procentualnog utvrđivanja u odnosu na neku vrednost. To znači da je to bio klasičan parafiskalni namet, jer je određivan prema platežnoj moći obveznika, a ne prema stvarnim troškovima njenog izdavanja.

U procentima se više ne iskazuju ni telekomunikacione naknade. Tako se, trenutno, za rešenje kojim se odobrava izgradnja telekomunikacionih objekata plaća taksa od 0,3 odsto na predračunsku vrednost, što neće važiti po usvajanju novog zakona, za koji je planirano da u skupštinsku proceduru ide po hitnom postupku.

Nacrt ovog zakona određuje i visinu taksa za upis hipoteke kojom se obezbeđuju potraživanja. Visina ovih taksa zavisi upravo od vrednosti potraživanja. Tako je “najjeftiniji” trošak za upis hipoteke 20.980 dinara, i on se odnosi na obezbeđenje potraživanja do šest miliona dinara (što je trenutno oko 50.000 evra po srednjem kursu). Sledeći “stepenik” je 52.440 dinara, za potraživanja od šest do 30 miliona dinara. Sledi taksa od 104.880 dinara za potraživanja do 60 miliona dinara, dok je za upis hipoteke za sva potraživanja iznad toga – 157.310 dinara.Agencije