Leskovački kulturni centar obeležio krsnu slavu

lkc-slavalkc-slava-kolac

U prisustvu mnogobrojnih gostiju i zaposlenih u holu, na spratu LKC-a, ovdašnji paroh Dejan Stanojević je presekao slavski kolač. U svojoj besedi okupljenima na obeležavanju krsne slave Sveti Luka Leskovačkog kulturnog centra otac Dejan je podsetio na značaj ovog sveca i obeležavanja ovog dana. Inače, leskovački kulturni centar od skora slavi  Svetog Luku kao krsnu slavu. Sledeći domaćin(ca) slave je Sanja Conić, direktorica ove značajne kulturne institucije i ustanove na jugu Srbije.

Danas je Sveti Luka

sveti-luka

Srpska pravoslavna crkva i njeni verenici obeležavaju danas Svetog apostola i jevanđelistu Luku i Svetog Petra Cetinjskog. Smatra se da je Jevanđelje po Luki treće jevanđelje u Novom zavetu napisano oko 60. godine.

U osnove hrišćanske propovedi spadaju Jevanđelje po Luki i Dela Svetih apostola.

Sveti Luka je jedan od prvih propovednika hrišćanstva, savremenik Isusa Hrista i jedan od pisaca četvorojevanđelja.

Smatra se da je Sveti Luka lično poznavao Bogorodicu i da su tri ikone sa njenim likom koje je svetitelj naslikao najbliže njenom pravom izgledu, a poznata je „ikona u ikoni“ koja predstavlja Svetog Luku i u perspektivi ikonu Bogorodice koju svetitelj oslikava.

Slikarsko delo ovog svetitelja, rodom iz Antiohije, jesu i ikone Svetih apostola Petra i Pavla, a crkva ga smatra osnivačem hrišćanskog ikonopisa.

Prema bogoslužbenom kalendaru Srpske pravoslavne crkve, ovaj dan nije obeležen kao zavetni, već je kao „crno slovo“ svrstan u praznike od značaja za suštinu crkve.

Praznik je u narodu poznat kao Lučindan i česta je slava srpskih pravoslavnih porodica, a vernici ga slave i kao iscelitelja i zaštitnika pojedinih zanata.

Kao svog zaštitnika slave ga i obrazovne ustanove, među kojima je i Akademija Srpske pravoslavne crkve za umetnost i konzervaciju.

Sveti Luka je život okončao u 84. godini kada ga, kako je zapisao vladika Nikolaj Velimirović, „zlobni idolopoklonici udariše na muke, Hrista radi, i obesiše o maslinu u gradu Tivi“.

sveti-petar-cetinjski

Uspomenu na nedavno kanonizovanog Svetog Petra Cetinjskog, Srpska pravoslavna crkva slavi kao zavetni praznik i „crveno slovo“ u kalendaru.

Prema zapisu vladike Nikolaja, ovaj svetitelj je „ceo svoj život viteški posvetio svome narodu“, boreći se da izmiri zavađena plemena i odbrani zemlju od spoljnih neprijatelja.

Oba posla uspešno je obavio, a srpska crkva i narod posebno slave njegovu pobedu nad Napoleonovom vojskom u Boki i Dalmaciji.

Godine 1784. postao je mitropolit i gospodar Crne Gore, ali je život nastavio u monaškoj keliji, gde se i upokojio 1830. godine. Njegove čudotvorne mošti počivaju u Cetinjskom manastiru.

 

VLASOTINCE: SNS-u 66 mandata na izborima za Savete Mesnih zajednica

vlasotince-centar-opstine-s

Prema nezvaničnim rezultatima Opštinske izborne komisije u Vlasotincu, lista koalicije Srpska napredna stranka – Nova Srbija osvojila je 66 od 101 mandata u devet mesnih zajednica u kojima su se danas održali izbori za članove saveta. Koalicija SPS-JS osvojila je 23, Grupe građana 11 i SRS jedan mandat.

U sedam od devet mesnih zajednica – Centar, Rosulja, Stajkovce, Konopnica, Batulovce, Ladovica I Boljare – lista SNS I Nove Srbije osvojila je apsolutnu većinu. U Orašju su pobedu odneli socijalisti, sa šest od devet osvojenih mandata, a u Šišavi je najviše mandata osvojila Grupa građana Zajedno za Šišavu – pet od 11 mandata.

Izlaznost je bila 26,8%, a današnji izbori protekli su bez problema, kažu u OIK-u Vlasotince. Inače, danas su građani birali članove saveta u devet od 50 mesnih zajednica u kojima je upisano više od 500 birača.

U 41 mesnoj zajednici, u kojoj je broj upisanih birača ispod 500, izbori se održavaju na javnim zborovima. Zborovi su, do sada, odžani u 29 mesnih zajednica, što sa današnjih devet čini 38. U dvema mesnim zajednicama nije bilo kvoruma i zborovi će biti ponovljeni, a u preostalih 10 mesnih zajednica zborovi će biti zakazani narednih dana.

LESKOVAC: Reditelj Darko Bajić o sebi, porodici, svojim filmovima, produkciji, glumcima….

darko-bajic-tribina-le

O svom detinjstvu, drugarima, drugaricama, putovanjima u Trst po farmerice, patike, košulje, gramofonske ploče… o svemu što ga je kroz život stezalo, razvlačilo, uzdizalo, promovisalo, nagradama, uspesima, problemima, teškoćama, ma o svemu što današnjeg čoveka snadje, u leskovačkom Kulturnom centru je govorio poznati filmski reditelj Darko Bajić Tvorac jedinstvenog filmskog festival LIFFE koji će sudeći po broju učesnika poslednjih godina prevazići mnogo značajnije svetske ovog tipa (žanra). Darko je u razgovoru sa Ivanom Ristić podsetio da je posle filma „Balkanska pravila“ čija su tema bile bezbednosne službe u SFRJ i SRJ, imao nekoliko poziva od oficira DB-a koji su se interesovali kako znam neke od detalja koje sam opisao u filmu. Rekao sam im da je ceo film plod mašte jer mi i pored hiljadu molbi niko nije otvorio vrata za razgovor. Samo su mi rekli da je možda bolje bilo da su razgovarali sa mnom pre filma, počinje ispovest za „Blic nedelje“ reditelj Darko Bajić. Govoreći o pordici poznati reditelj je sa posebnom uvažavanjem govorio o majci Danki Bajić koja je, kako je rekao, studirala biologiju kada je počeo Drugi svetski rat. Pred kraj 1942. godine, kao mlada ilegalka uhapšena je u raciji ondašnje specijalne policije u Beogradu i bila zverski mučena i batinana u zloglasnom logoru na Banjici. Bez svesti je ležala u podrumu zgrade specijalne policije kada se dežurni doktor vajkao da li da je proglasi mrtvom. Refleksno je pomerila mali prst desne ruke i on je naredio da je hitno odvedu u bolnicu. Tako je u banjičkom logoru dočekala kraj rata u svakodnevnom strahu da stražar ne pročita njeno ime sa spiska za streljanje.
Tamo je kako priča Bajić mama Danka upoznala mog oca Miloša koji je na Banjicu stigao pošto su ga kao partizana u borbi zarobili četnici negde u valjevskom kraju. Spasao ga je lokalni seljak koji ga je uzeo da mu radi na imanju. Posle nekoliko dana pobegao je u Beograd pešačeći noću kroz šume. Video je konkurs za upis na Likovnu akademiju i prijavio se. Na prijemnom ispitu je kandidata Miloša Bajića sačekala specijalna policija i direktno ga sprovela u logor na Banjici. Medjutim, Nemci su Miloša posle nekoliko nedelja deportovali u logor Mathauzen.
Moji roditelji su se kasnije ponovo sreli u oslobođenom Beogradu. Danka je postala profesorka biologije a Miloš prvi apstraktni slikar u socijalizmu SFRJ. Njegovu sliku iz 1964. godine moji studenti danas zovu Matriks.

darko-bajic-trib-publ                                                                                                               Darko se, uz osmeh, prisetio da je kao klinac bio nesnosan. Po nekoliko dana me nije bilo kući. Otac mi je verovao da neću napraviti neku veliku glupost pa nije zvao policiju iako me kući nije bilo dve noći za redom. Sa drugarima sam istraživao beogradska izletišta, podrume, dvorišta, ulice…Dešavalo se da po ceo dan provedem u svojoj sobi seckajući delove novina i lepeći ih u kolaže. Tih dana Danka je sumnjala da sam se razboleo pa mi je stalno merila temperaturu. Dušu sam joj jeo jer nikada ni u čemu nisam znao za meru. Nedelju dana ne ulazim u kuću lutajući Beogradom, pa tri dana neprekidno u svojoj sobi crtam automobile. Inače, kako kaže poznati reditelj išao u Prvu beogradsku gimnaziju u kojoj je njegova majka bila direktorka. -Stalno su me deca „častila različitim nadimcima“ među kojima je bio najgori „VDS“ što je značilo „viši Dankin savetnik“. Neki profesori koji su istovremeno bili mamini prijatelji, nisu me često ispitivali dok su ostali potvrđivali svoj autoritet pred ostalom decom tako što su me stalno prozivali. Tada su duga kosa za momke i mini suknja za devojke bile strogo zabranjene modne ludorije, pa je moja majka jednog dana pozvala telefonom mog oca i izgovorila neverovatan tekst. „Druže Bajiću, ovde direktorka gimnazije u koju ide vaš sin. Momentalno dođite da preuzmete Darkovu ispisnicu jer je odbio da se ošiša“. Moj otac je zgranut došao u školu i sa mojim razrednim starešinom ubeđivao mama Danku da me ne izbaci iz škole. Jedva su je ubedili jer je bio kraj školske godine. Bajić se priseća i svojih prvih pop-rok koraka na svom Dorćolu. Pošto je, kako kaže, početkom sedamdesetih godina prošlog veka svaka ulica u Beogradu imala svoj bend, tako sam i ja sa drugarima formirao vokalno-instrumentalni sastav IF (Kad bi). Svirao sam bubnjeve što je izbezumljivalo moje roditelje jer su njihove uši trpele probe grupe IF. Na manifestaciji „Majski susreti mladih“ 1972. godine na Kolarcu, grupa IF je dobila drugu nagradu. Svirali smo Santanu, Dip Parpl, Rolingstonse i devojčice iz kraja su nas jurile za autograme. Grupa IF se brzo raspala jer je svaki njen član želeo različito obrazovanje, a obaveze na fakultetima nisu dozvoljavale stalne probe benda. Na pitanje Ivane Ristić kako je zavoleo film i kada se prvi put zainteresovao za njega Bajić se priseća: -Moj otac Miloš mi je stalno gurao u ruke čuveni fotoaparat „Praktika 4“ i meni se dopalo da skitam okolo i fotografišem sve i svašta. Kao slikar Miloš je poznavao ljude iz svih kino-klubova u Beogradu pa su mi oni razvijali prva „umetnička dela“. Slikao sam klikere, automobile, kapije, ljude. Kasnije, kada bi se žalio ocu koliko problema imam oko snimanja nekog filma, on bi me smejući se pitao „Ko li te gurnu u filmadžije?“. Inače, mnogo sam voleo matematiku pa sam upisao kibernetiku na PMF posle srednje škole jer sam pao na prijemnom za filmsku režiju. Posle godinu dana otišao sam na studije novinarstva koje su se izučavale na Fakultetu političkih nauka, jer sam po drugi put pao na prijemnom za režiju. Iz trećeg pokušaja sam uspeo da upišem filmsku režiju na FDU i profesor žurnalistike na FPN Sergej Lukač mi je rekao da mu je drago što sam upisao fakultet za koji sam se spremao celog života ali da bih bio odličan novinar. Zurio sam u izbušene ciglice u slušaonicama FDU u neverici da studiram režiju. Toliko sam se primio da sam sve vežbe prvi odrađivao i istovremno bio glavni pomoćnik režije na radovima većine kolega sa klase. Bio sam prvi student režije na FDU koji je u roku diplomirao igranim filmom „Direktan prenos“. Tih godina sam se opasno „navukao“ na režiju.

darko-bajic-trib-publ2

U Evropi se snimaju uniformni, jednolični filmovi zbog finansijskog šablona, kaže Bajić i dodaje da evropski fondovi stvaraju konfekcijske filmove jer imaju predfiltere za teme koje se nude. Dakle, birokratija bira teme, na koji način ćete praviti film. Tu scenario kao da nije važan. Zato su novi evropski filmovi isti ili slični, bez ideja i s autorom u zapećku

Danas predajem filmsku režiju na FDU, gde je decenijama uspostavljen princip da značajni filmski autori prenose svoja iskustva studentima. Danas su asistenti na katedri za režiju između ostalih i Stefan Arsenijević i Srdan Golubović, koji jednako kao i profesori ohrabruju studente filmske režije da pronađu sopstveni autorski izraz. Trudićemo se da autentični beogradsku školu neće ugroziti nova pravila studiranja, koje propisuje bolonjski sistem visokog školstva.                   Bajić se osvrnuo i na seriju „Sivi dom“ koja je od tadašnje političke elite doživljavana kao udar na sistem. Osvanuli su neki naslovi po novinama tipa: „Posle serije „Sivi dom“ povećana maloletnička delikvencija u SFRJ“. Čak mi je tadašnji načelnik generalštaba SFRJ Nikola Ljubičić jednom u Televiziji Beograd rekao: „Je li Bajiću, šta si ti mislio kada si snimao tu amerikanizovnu seriju. Taj „Sivi dom“ ti ništa ne valja“. Zvali su me direktori domova i ministri pravde da mi kažu da se ništa od svega što je snimljeno u seriji ne događa po njihovim vaspitnim ustanovama. Na krju: višestruko nagrađivani, filmski, pozorišni i televizijski reditelj Darko Bajić rođen je 1955. godine u Beogradu. Diplomirao je filmsku režiju na FDU u Beogradu 1982. godine filmom „Direktan prenos“. Režirao je filmove „Početni udarac“ „Crni bombarder“, „Balkanska pravila“, „Rat uživo“, „Na lepom plavom Dunavu“ i televizijske serije „Sivi dom“ i „Zaboravljeni“. Režirao je i tri predstave u Zvezdara teatru „Mala“, „Brod ljubavi“ i „Život Jovanov“.Bićemo prvaci sveta’’…

 

PREŠEVO: U “merecdesu“ 16 kilograma droge

droga-pakovanja

Na ulazu graničnog prelaza Preševo službenici carine su tokom jučerašnjeg dana sprečili su pokušaj krijumčarenja skoro 16 kilograma marihuane.

Droga je u paketima bila skrivena u TNG boci auta marke „Mercedes“ kojim je upravljao 40-godišnji makedonski državljanin, albanske nacionalnosti. Vozilo skopskih registarskih oznaka, je zbog sumnje carinika podvrgnuto je skeneru nakon čega su ustanovljene određene nepravilnosti u boci za gas koja se nalazila u prtljažniku. Boca je skinuta, a iz nje izvadjeno 20 paketa marihuane ukupne težine 15.677 grama. Nakon otkrivanja makedonski državljanin i marihuana, predati su u dalju nadležnost policije.

Ove subote lekarske preglede za gradjane obavljali lekari iz SNS-a

lekari-snslekari-sns-1

Savet za zdravstvo Gradskog odbora Srpske napredne stranke u Leskovcu organizovao je ponovo besplatne preglede gradjanima Leskovca koji žive u Mesnoj zajednici Centar.

lekari-sns-2

I ovom prilikom, kao i mnogo puta ranije, građani su mogli da provere krvni pritisak i nivo šećera u krvi. Ovo je, inače, treća godina zaredom kako održavamo ovakve akcije koje su idealna prilika za građane da obave, kako preventivne preglede, tako da dobiju lekarske savete i budu upućeni na eventualno dalje lečenje, ističu lekari Saveta za zdravstvo GO SNS Leskovac za portal ‘’Budite u toku’’. Oni, takodje, kažu  da su ove akcije značajne i za njih jer dobijaju neposrednu priliku da se upoznaju sa stanovništvom, da im pružime savet i utešnu reč.

Počinje zimsko računanje vremena, noćas spavamo sat duže

zimsko-racunjanje-vremena

Uredbom o računanju vremena u 2015. i 2016. utvrđeno je da se letnje računanje vremena završava u nedelju, 30. oktobra kada će se pomeranjem kazaljki sata za jedan sat unazad, vreme u 3 sata računati kao 2 sata. Zimsko računanje vremena traje do poslednjeg vikenda u martu, kada počinje letnje računanje vremena.

Prelazak na letnje i zimsko računanje vremena prvi put je zabeležen 1916. godine u zemljama na severu Evrope radi uštede energije, jer se period dnevnog svetla sa ranih jutarnjih časova “premešta” na večernje.

Letnje računanje vremena, čiji je cilj uglavnom ušteda električne energije, kod nas je prvi put uvedeno 27. marta 1983. godine.