LESKOVAC: Darivanje za Uskrs

Uskrs SNSUskrs SNS 1

U organizaciji Foruma žena GRO Srpske napredne stranke Leskovac, na Širokoj čaršiji, ispred Kulturnog centra u Leskovcu održana je akcija podele uskršnjih jaja. Uz atraktivno ofarbana i ukrašena uskršnja jaja, gradjanima, posebno najmladjima, su deljeni prigodni pokloni, ali i posno slatko i slano pecivo i drugi specijaliteti, Gordana Bošković, predsednica Foruma žena je obraćajući se prisutnima, uz najbolje želje i čestitajući veliki hrišćanski praznik, naglasila da je ovo tradicionalna akcija koju sprovde aktivistkinje i da će se ona nastaviti na opšte zadovoljstvo svih.

Uskrs SNS 2Uskrs SNS 3

 

Danas je Velika subota – drugi dan hrišćanske žalosti

Velika subota pravoslavna

Danas je Velika subota. Ove subote je Isus usnuo, uz obećanje da će vaskrsnuti u treći dan. To je ona subota u koju je Isus Hristos pokazao da je došao kraj starom veku koji je bio obeležen svetkovanjem subotnjeg dana, i otpočeo novi vek u kome se praznuje dan njegovog Vaskrsenja. Posle Velikog petka ovo je drugi dan hrišćanske žalosti, koji je prema verovanju Isus Hristos proveo u Hadu, podzemlju, i provodi se u molitvi i tišini.                                                                                                                                        Po završenoj liturgiji jede se hleb i voda (suhojedenje).                                                                                                                         Na taj poslednji dan Nedelje stradanja i smrti vernici celivaju plaštanicu na Hristovom grobu koja se na Veliki petak svečano iznosi pred pravoslavne oltare i krajem dana u subotu, pred slavlje Vaskrsenja, uz poseban ritual ophoda oko crkve unosi u oltar. Najrašireniji naziv za dan uoči Vaskrsa je Velika subota, strašna subota, zavalita subota ili dugačka subota. Svi ovi nazivi opominju na duge Hristove muke na raspeću i upućuju ljude da treba da učine kakvo dobro ili milosrdno delo.

Velika subota je dan uoči Vaskrsa u kome se završavaju poslovi neophodni za doček velikog praznika. Sprema se i čisti kuća, boje jaja (po pravilu izjutra pre izlaska sunca). Na veliku subotu se ne radi u polju i žene ne rade ručne radove. Ponoćnom Vaskršnjom liturgijom završavaju se dani žalosti i počinje praznik Vaskrsenja. Sveštenici u pravoslavnim hramovima se u znak vaskršnje radosti i pobede nad smrću presvlače u svete odežde i u osvetljenoj crkvi čitaju Jevanđelje o radosnoj vesti anđela.

Početak vaskršnjeg slavlja oglašava se zvonima na pravoslavnim hramovima koja prvi put zvone posle dana žalosti kada se, umesto liturgija, služe carski časovi, a bogosluženja najavljuju drvenim klepalima. Narod u hramovima odgovara molitvom na horsko pojanje anđela i sa upaljenim voštanicama iščekuje Vaskrsenje, najradosniji praznik pobede života nad smrću koji je osnova hrišćanske vere.

Ovaj obred se poštuje u svim pravoslavnim hramovima, a u Jerusalimu se sva događanja vezuju za crkvu Groba Hristovog, gde vernici svake godine na Veliku subotu prisustvuju čudotvornoj pojavi “blagodatnog ognja”.

U hramu Svetog Groba u Svetoj zemlji već vekovima jerusalimski patrijarh uznosi ugašeno kandilo koje se samo pali i taj oganj prenosi na sveće okupljenih vernika, a oni dalje svojim bližnjima i u svoje hramove.

MEDVEDJA: U Bučumetu stradao starac u požaru

Vatrogasci gasenje

Miodrag Arsić (70) izgoreo je 30. aprila u  požaru koji je posle ponoći izbio u njegovoj  kući u selu Gornji Bučumet u opštini Medveđa.                                                                  Tragedija se dogodila u kući u kojoj je Arsić veoma oskudno živeo sa bolesnim sinom. On na sreću nije povređen ali je uspeo da se izvuče iz vatrene stihije i alarmira komšiluk, koji su odmah pritekli u pomoć.

’’Nova Naša reč’’ na kioscima

NNR 1

Babco Logo maliNajnoviji broj Nove Naše reči donosi rezultate sa lokalnih izbora održanih prošle nedelje, kao i reagovanje stranačkih lidera  na postignute rezultate.

Goran Cvetanović ispred SNS-a kaže da je lista „Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje“ ostvarila veličanstvenu pobedu. Aleksandar Đurović kaže da je SPS ostvario rezultat koji je vredan poštovanja, dok Tomislav Ljubenović u ime SRS-a obećava da će ova stranka opravdati poverenje građana. Saša Stojanović konstatuje da je to što je DS prešao cenzus u uslovima pritiska i pretnji veliku uspeh, dok Nenad Zdravković naglašava da je najbitnije to što je SDS postao parlamentarna stranka. U Novoj Srbiji zadovoljni su izbornim rezultatima, ali je Slobodan Milošević konstatuje da je moglo i bolje. Nava Naša reč pažnju posvećuje i događaju koji je ovih dana aktuelan – protestu radnika „Jure“ zbog toga što poslodavac namerava da im uskrati pravo na slobodne dane povodom predstojećih praznika, i to komentatorskim tekstom, koji šire obrađuje  temu položaja radnika u privatnom sektoru i to ko treba da ih zaštiti. Zaostajanje prosečnih plata na jugu Srbije šokantno je u odnosu na sever, piše Nova Naša reč, i prenosi najnovije podatke Zavoda za statistiku koji to i potvrđuju. Naime, prsečna plata uBeogradu duplo je veća nego u Leskovcu, piše Nova Naša reč.

Nova Nša reč piše o tome kako je u prepunoj sali kinjižare „Stošić“ održana promocija prve knjige našeg poznatog genetičara Miodraga Stojkovića – „Crničani“. Leskovački nedeljnik bavi se i jednim događajem, koji je zbog izbora ostao u zapećku – kako je u Leskovcu obeležen Dan devojčica. U okviru ove zanimljive manifestacije je 81 devočica iz osam osnovnih škola posetila tri kompanije – „Falke“, Auto Stop Interiors“ i „Univerzal“, kao i Školu za tekstil i dizajn, o čemu opširini piše Nova Naša reč.

Ovaj broj prenosi šta je sve rečeno na tribini posvećenoj medijima u Leskovcu, koju su organizovali Građanska inicijativa i NUNS, a na kojoj su govorili predsednik NUNS-a Vukašin Obradović i direktor FoNET-a Zoran Sekulić. Nova Naša reč predstavlja dvotomnu studiju „Leskovački pisci – tragovi i traganja“, autora Danila Kocića, novinara i pisca.

U okviru feljtona „Leskovčani beogradske dijaspore“ autor Žarko Spasić piše o profesorki opšte jugoslovenske književnosti Olgi Stojanović.

Danas je Veliki petak

Veliki petakVeliki petak 1

Pravoslavni hrišćani danas obeležavaju Veliki petak, u znak sećanja na dan kada je Isus Hristos raspet na krstu na Golgoti. Pošto je to za hrišćane dan velike žalosti, on se obeležava strogim postom, uzdržavanjem od bilo kakvog veselja i proslava, a takođe u narodnoj tradiciji je da se tog dana ne rade poslovi u polju i u kući.

Veliki petak se smatra najtužnijim danom hrišćanstva i na taj dan se ne služi liturgija u crkvama, osim ako se poklopi sa Blagovestima.

Od velikog četvrtka do Uskrsa ne oglašavaju se zvona na crkvama, jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti.

Pravoslavni hrišćani u nedelju, 1. maja, obeležavaju Uskrs. Patrijarh Irinej čestitao je svim vernicima predstojeći Vaskrs poručivši da na ovaj sveti praznik saosećamo sa svim prognanim Srbima i posebno saosećamo sa onima na Kosovu i Metohiji, te da se uprkos stradanjima, naš narod uek obnavljao i dizao nastavljajući da hoda putem Hristovim.

Zato onome ko posrne treba pružiti ruku, a ne gurati ga u još dublju propast, a da bolesnog treba posetiti i negovati, a zalutalog uputiti na pravi put, rekao je patrijarh. On je istakao da vaskrsenjem svojim Hristos sjedinjuje ovaj svet i raj, a u raj pre svih drugih prima pokajanog razbojnika, dajući svima nama nadu da naše življenje u pokajanju nije uzaludno.

Podsetimo, Veliki petak strogo se praznuje. Taj dan je crveno slovo pa se stoga ništa ne radi ni od kućnih, ni od poljskih poslova. Žene tog dana ni po koju cenu ne smeju da uzmu iglu u ruke, jer se veruje da će im na rukama izbiti plikovi.

Tog dana poštuje se strog post, u kući se ne pali vatra, ne kuva se čak se i hleb ne mesi tog jutra. Međutim, Srbi veruju da je najtužniji dan u hrišćanstvu najbolji za kalemljenje voća jer se „primi sve što se tog dana nakalemi“.

Takođe, na ovaj dan ne sluša se nikakva muzika, ne pušta se muzika, a ni crkvena zvona se tog dana ne oglašavaju.

Srbi veruju i da na Veliki petak ne treba jesti koprive, a osim ovog ima i još čudnijih nehrišćanskih običaja i verovanja poput onog da koga probada u stomaku treba na taj dan na bolno mesto da stavi odranu koža tek ubijenog zeca, kao i da žena nerotkinja koja želi decu treba da popije malo krvi (?!) zeca ubijenog na taj dan?!

U nekim delovima Srbije veruje se da će devojke koje na današnji danukradu cveće iz crkvene porte i stave ga pod jastuk u noći uoči Velike subote sanjati svog budućeg muža. Veruje se i da onog ko danas opere kosu cele sledeće godine neće boleti glava kao i da kuću valja malo pomesti metlom, a onda tu metlu baciti, a sa njom i svo zlo iz kuće i domaćinstva.

Plaštanica se postavlja na posebno ukrašen sto (grob Hristov), ispred oltara. U nekim našim krajevima, običaj je da se vernici posle celivanja plaštanice, provlače ispod stola na koji je položena plaštanica.
Po narodnom verovanju prilikom provlačenja, treba se pomoliti Bogu i pomisliti neku lepu želju, i ta želja će biti ispunjena. U ove dane crkva zapoveda najstroži post bez ribe i ulja. Na Veliki petak poželjno je ništa ne jesti.

Veliki petak 2

Najtužniji dan hrišćanstva

Vernici i Pravoslavna crkva obeležavaju Veliki petak, dan kada je, po verovanju, Isus Hristos odveden iz kuće prvosveštenika Kajafe kod rimskog prokuratora Pontija Pilata koji ga je osudio da bude razapet na krstu.

Toga dana Isus je i osuđen i razapet na Golgoti, gde je umro. Gledajući šta narod i vojnici rade s njim, rekao je: „Oče, oprosti im, jer ne znaju šta rade“.

Veliki petak se smatra najtužnijim danom hrišćanstva.

Na Veliki petak se posti, jede se samo suvi hleb i pije voda. Običaj je da se na taj dan farbaju uskršnja jaja, najčešće crvenom bojom koja simbolizuje Hristovu krv.

Na Veliki petak se ne peva, ne veseli se, a od Velikog četvrtka do Uskrsa, nedelje kada je Isus vaskrsao, ne zvone crkvena zvona, jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti, nego se vreme bogosluženja i oglašenja umrlih najavljuje drvenim klepalom.

LESKOVAC: Gradonačelnik čestitao gradjanima Uskrs

Gradonacelnik dr Goran Cvetanovic

Gradonačelnik Leskovca dr Goran Cvetanović uputio je danas građanima Leskovca čestitku za predstojeći veliki hrišćanski (pravoslavni) praznik u kojoj se, izmedju ostalog, kaže:

-U ime grada Leskovca i u svoje ime najsrdačnije čestitam Uskrs svim vernicima koji ovaj najveći hrišćanski praznik, slave po Julijanskom kalendaru.

Želim vam da Uskrs provedete u miru, zdravlju i sreći. Da, proslavljajući ovaj praznik nad praznicima koji svedoči o suštini hrišćanske vere, budete okruženi svojim najmilijima i porodicom.

Počinje prolećni raspust

Djaci skolskim klupama

Prolećeni raspust za učenike osnovnih i srednjih škola u Srbiji počinje danas i trajaće do utorka, 3. Maja                                                                                                                                               Prema Kalendaru za školsku 2015/2016. godinu, za učenike osmog razreda osnovne škole drugo polugodište završava se u utorak, 31. maja, dok se za učenike od prvog do sedmog razreda završava u sredu, 15. juna. Letnji raspust za osnovce traje od 16. juna do 31. avgusta.Drugo polugodište za učenike četvrtog razreda gimnazije završava se u utorak, 24. maja, a za učenike trećeg razreda trogodišnjeg i četvrtog razreda četvorogodišnjeg obrazovanja stručnih škola u utorak, 31. maja. Letnji raspust za ostale srednjoškolce počinje 23. juna, a završava se 31. avgusta.

Babco Logo mali