LESKOVAC: Gradsko veće o budžetu grada za 2018

Na današnjoj sednici Gradskog veća raspravljano je o značajnim tačkama za rad i delovanje lokalne samouprave. Bilo je govora, izmedju ostalog, o broju zaposlenih u gradskoj upravi, gde se zbog prirodnog odliva planira zapošljavanje, o čemu je govorio Miloš Cvetanović, načelnik GU. Tako su gradski većnici danas usvojili predlog budžeta sa predloženim izmenama i dopunama. Naime, prihodi, primanja i preneta neutrošena sredstva budžeta grada Leskovca za 2018. godinu planiraju se u iznostu od 3 milijarde 975 miliona dinara, što je realno stanje.

Po rečima Dalibora Tričkovića, šefa odeljenja za finansije prognoze su da će od poreza na zarade u gradsku kasu doći 22 miliona više u odnosu na 2017. godinu kao posledica novih zapošljavanja, te je samo po tom osnovu planirani prihod milijardu 122 miliona dinara.Prihodi od poreza na imovinu planiramo na istom nivou kao i ove godine, dok će firmarina, sa planom od 52 miliona, biti niža u odnosu na 2017. Nenamenski transfer za 2018. godinu planira se u visini od 897 miliona 973 hiljada dinara“, poručio je Tričković. Inače, prihodovaće, kako je predvidjeno i kako se očekuje, javno preduzeće „Dom“ u iznosu od 50 miliona na ime zakupa stanova i lokala kojima gazduje ovo preduzeće, ali tu su i 85 miliona od „Toplane“ i „Vodovoda“.

-Sredstva na prihodnoj strani planirana su realno i objektivno, svesni činjenice da grad površine od 1.025 kvadratnih kilometara sa 144 naseljena mesta  i 144.000 stanovnika treba mnogo više sredstava za zadovoljenje potreba. Ovo je slika mogućnosti i finansijskih kapaciteta grada Leskovca, rekao je Tričković i dodao da se rashodi po ovom predlogu planiraju u istom iznosu, najviše za troškove zaposlenih u javnom sektoru – čak 26 posto. Troškovi  kamata i glavnica na račun kredita biće za 50 miliona manji jer, jedan od kredita koje grad isplaćuje ističe polovinom naredne godine.

Porast broja pacijenata sa respiratornim infekcijama

Prema podacima iz Zavoda za javno zdravlje Leskovac i Vranje oboljenja sličnih gripu još uvek nema na području trinaest opština Jablaničkog i Pčinjskog okruga, medjutim, povećan je broj respiratornih infekcija. U mnogim domovima zdravlja su doze vakcina protiv sezonskog gipa pri kraju, dok je u ostalim Domovima zdravlja ovih okruga ostalo jos vakcina.Pojava virusa gripa ocekuje se sredinom decembra.

AKTUELNO: Za žene od 1. Januara 2018 novi uslovi za odlazak u penziju

Od 1. januara 2018. godine, počinju da važe nova pravila za odlazak u penziju. Da bi napustile radno mesto žene će morati da imaju 62 godine života i najmanje 15 godina radnog staža. To su uslovi za starosnu, dok se uslov za prevremenu starosnu penziju za žene osiguranike u 2018. godini podiže na 56 godina i četiri meseca života i 38 godina staža osiguranja.

Oni koji žele da ostvare pravo na penziju po uslovima iz 2017. godine, trebalo bi da raskinu radni odnos i podnesu zahtev u ovoj godini. Podnošenje zahteva 1. januara i kasnije podrazumeva primenu uslova koji važi u toj godini.

Kako objašnjavaju u PIO fondu, u slučaju muškaraca uslov za starosnu penziju ostaje isti, 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, dok će za ostvarivanje prava na prevremenu u 2018. godini biti potrebno 57 godina života i 40 godina staža osiguranja.
U slučaju prevremene starosne penzije, ček se trajno umanjuje za 0,34 odsto za svaki mesec pre navršenih godina života propisanih za sticanje prava na starosnu penziju – kažu u PIO.

Godine života kao uslov za osiguranike žene će se uvećavati do 2032. godine kada će uslovi za žene i muškarce biti izjednačeni na 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja. Uslovi za prevremenu starosnu penziju se podižu do 2024. godine, kada će takođe biti izjednačeni za žene i muškarce i biće 60 života i 40 godina staža osiguranja.

Humanost na delu u babušničkom selu Radosin

Uz pomoć hrabre ekipa Gorske službe spasavanja, iz zavejanog babušničkog planinskog sela Radosin, evakuisana šezdesetsedmogodišnja S. M. – srčani bolesnik, kojoj je zbog teškog zdravstvenog stanja bila neophodna lekarska pomoć. Ekipe Hitne pomoći nisu mogle, zbog neprohodnog puta, zavejenog snegom, do sela pa je u pomoć pozvana Gorska služba spasavanja iz Niša. U jeku najžešće vejavice koja je u tom trenutka vlada lužničkim krajem hrabri spaosioci su uz svesrdnu pomoć članova iz Srpsko-Ruskog humanitarnog centra iz Niša su uspeli da probiju snežne smetov,e koji su na pojedinim mestima bili i preko jednog metra, da dodju do teško bolesne žene i donesu je do ekipe hitne pomoći

LEBANE: Ivan Bogdanović izabran za predsednika Opštine Lebane

Novi predsednik opštine Lebane je Ivan Bogdanović, dosadašnji zamenik predsednika opštine Lebane. Ovo su na sednici odlučili odbornici Skupštine opštine Lebane na predlog Srpske napredne stranke.

Dosadašnji predsednik Zoran Ilić podneo je ostavku zbog kako je saopšteno ličnih razloga. Ilić je na današnjoj sednici zahvalio odbornciima na dosadašnjoj saradnici i poželeo novom predsedniku puno uspeha u daljem radu.

Za zamenika predsednika Opštine Lebane izabran je Boban Pejić koji je do sada obavljao funkciju zamenika predsednika Skupštine opštine Lebane, Novi zamenik predsednika SO Lebane je Svetislav Pavlović.

Danas je 29. novembar, Dan Republike (SFRJ), koji se nekada slavio dva dana.

Punih šest decenija, 29. novembar, kao Dan republike, kada je u Jajcu 1943. stvorena nova Jugoslavija, bio je najveći državni praznik. Proslavljao se dva neradna dana, uz svečane akademije u glavnim gradovima svih republika. Đaci prvaci su dobijali crvene pionirske marame, a studenti i omladinci partijske knjižice. Država je povodom Dana republike od 1964. godine dodeljivala Nagradu AVNOJ, najviše priznanje najistaknutijim pregaocima. Nagrada je dodeljivana sve do kraja 20. veka.

Istorijski, 29. novembar obeležavao je godišnjicu Drugog zasedanja AVNOJ-a, kada je u Jajcu 1943. doneta odluka o federalnom ustrojstvu države, a u stvarnom životu bio je praćen pravom svečarskom atmostferom, obiljem hrane i pića, svečanim akademijama i naravno, neradnim danima…

Na tom skupu je odlučeno da se budućoj Jugoslaviji pripoje južnoslovenske teritorije koje su na kraju Prvog svetskog rata ostale u sastavu Italije (Istra, Zadar, Slovenačko primorje, Julijska krajina i druge).

Odlučeno je i da se formira Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije (NKOJ) koji je imao izvesna svojstva vlade, a oduzeta su zakonska prava jugoslovenskoj vladi u izbeglištvu, zabranjen je povratak u zemlju kralju Petru II Karađorđeviću, do kraja rata.

AVNOJ je uveo naziv maršala Jugoslavije i dodelio ga partizanskom vrhovnom komandantu Josipu Brozu Titu. Funkcija predsednika „prve vlade“ nove Jugoslavije poverena je Titu.

Na dvogodišnjicu zasedanja u Jajcu, 29. novembra 1945, dotadašnja Demokratska Federativna Jugoslavija preimenovana je u Federativnu Narodnu Republiku Jugoslaviju, što znači da je monarhija i formalno oborena, a 31. januara 1946. proglašen je prvi Ustav FNRJ.

Posle završetka rata, od 1945. godine, 29. novembar proslavljan je kao Dan Republike i bio jedan od najvećih praznika u nekadašnjoj SFRJ.

Prema tadašnjem Zakonu o državnim praznicima, proslavljao se dva neradna dana, uz svečane akademije u glavnim gradovima republika bivše države, počasne plotune, a 1964. ustanovljena je i nagrada AVNOJ-a.

Poslednji put praznik je u Srbiji obeležen 2001. godine, a Savezna skupština SRJ ukinula ga je tek sredinom novembra sledeće godine.

Do 1997. godine, 29. novembar je slavljen kao dan sećanja na Drugo zasedanje AVNOJ-a, ali je od tada počeo da se praznuje kao dan kada je 1945. Jugoslavija i formalno prestala da bude monarhija i postala republika.

Zamena značenja nastala je kao izraz kritike zbog toga što je tadašnja Savezna Republika Jugoslavija nastavila da obeležava praznik nepostojeće države – federacije šest republika – koja se raspala 1991. godine.

U oktobru 2007. godine Skupština Srbije usvojila je izmene Zakona o državnim praznicima, čime je prestao da važi prethodni zakon SRJ.

Srbija je Zakonom o državim praznicima utvrdila da se kao Dan državnosti praznuje Sretenje – 15. februar, kada je 1804. godine počelo stvaranje moderne srpske države.