Ekonomija

Cene nafte pale više od 8 posto nakon šest sedmica rasta

Cene nafte na svetskim tržištima prošle su sedmiceoštro pale, prvi put nakon šest sedmica rasta, jer su splasnule nade u brzi oporavak svetske privrede od koronakrize, a time i potražnje za “crnim zlatom”.

Na londonskom tržištu cena barela prošle sedmice pala je 8,4 posto, na 38,73 dolara, dok je na američkom tržištu barel pojeftinio 8,3 posto, na 36,26 dolara.

Uspon cena nafte, koji je trajao šest sedmica, prošle je sedmice prekinut zbog straha da možda završetak pandemija koronavirusa još nije na vidiku, s obzirom da približno polovina saveznih država u SAD-u beleži rast novih slučajeva zaraze.

Poslednjih meseci, cene su nafte rasle jer su se ulagači nadali brzom oporavku globalne privrede od koronakrize, zahvaljujući golemim fiskalnim i monetarnim podsticajnim merama vlasti u svetu, prenosi SEEbiz.

Međutim, prošle su sedmice ulagače razočarale ekonomske procene i poruke američke centalne banke. Fed je, naime, u sredu, nakon dvodnevne sednice, objavio da bi u ovoj godini američka privreda mogla pasti 6,5 posto, a iduće porasti 5 posto.

Poručio je, takođe, da će ključne kamatne stope ostati niske sve do 2022. godine jer, kako je rekao predsednik Feda Jerome Powell, predstoji dugi put oporavka.

Isto tako, na slabost potražnje u najvećem svetskom potrošaču nafte ukazuje i posljednji izveštaj američke vlade o rastu tamošnjih zaliha nafte i benzina u prošloj sedmici.

Zalihe sirove nafte dostigle su rekordnih 538 miliona barela, budući da je u zemlju stigla jeftina nafta uvezena iz Saudijske Arabije, a potražnja još nije dovoljno jaka.

Zalihe su porasle, uprkos smanjenju proizvodnje američkih proizvođača, na što, među ostalim, ukazuje višemesečni pad broja aktivnih bušotinskih postrojenja u SAD-u.

U petak je kompanija Baker Hughes objavila da je prošle sedmice broj tih postrojenja pao 13. sedmicu zaredom, i to za njih pet, na samo 279, najniži nivo od 1940. godine, od kada se prate ti podaci.

To je za otprilike 690 postrojenja ili 70 posto manje nego u istom lanjskom periodu.

Uz to, proizvodnju su drastično smanjili i proizvođači iz Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEC) i saveznika, takozvane grupe OPEC+.

OPEC+ smanjio je od početka maja isporuke nafte za 9,7 miliona barela dnevno, što je oko desetina potražnje iz perioda pre izbijanja pandemije.

“Tržište je na raskršću. Ako se potražnja nastavi poboljšavati, naftno tržište bi moglo dodatno porasti. Ali, ako se situacija s koronavirusom pogorša, tržište će pasti”, kaže Phil Flynn, analitičar u kompaniji Price Futures Group.(Fena)

Categories: Ekonomija

Leave a Reply