Prema tvrdnjama ekonomista koronavirus je za tri meseca uspeo uzdrmati celi svet.  Svedoci smo najrazličitijih mera  koje zemlje uvode kako bi se zaštitili živote i zdravlje ljudi, ali i kako bi se sanirale ogromne ekonomske i finansijske posljedice koje je izazvao. Tako Italija, evropska zemlja koja je najviše pogođena korona virusom, između ostalog, planira obustaviti plaćanje režija, poreza i hipoteka.To znači da će izdvojiti oko 2,5 milijarde evra više no što su do sada planirali. Slovenija je pak najavila da će zbog negativnih posledica krize na privredu zbog korona virusa izdvojiti čak 998 miliona evra, a spremili su i interventni zakon s kratkoročnim delovanjem kojim bi vlada preduzećima omogućavala subvencije u visini od 40 odsto štete izazvane u radnom procesu zbog korona virusa, a pripremaju se i dugoročne mere za pomoć izvoznom sektoru i turizmu.Zbog koronavirusa u Nemackojsu već pripremili kompenzacijske mere od 12 milijardi evra. U Srbiji su najugoženiji sektori pre svega turizam, transport i logistika – rekla je premijerka pojasnivši da je emitovano 60.000 vaučera za odmor u Srbiji kako bi se ublažile posledice korone na polju turizma. -Juče smo doneli dve važne mere. Prva je da je Narodna banka Srbije smanjila referentnu kamatnu stopu i u stalnom smo kontaktu sa Narodnom bankom i nadalje. Druga mera je mera Vlade Srbije tj. ulaganje 25 milijardi dinara, odnosno skoro 200 miliona evra u kapitalne projekte čime će se pokriti javni sektor. Brnabićeva je rekla i da je u dogovoru sa predsednikom Vučićem posebna pažnja posvećena penzionerima kojima će u narednih mesec dana biti isplaćena, kao dodatna podrška, jednokratna finansijska pomoć od minimum 4.000 dinara.  Medjutim, kako kaže biznismen Miodrag Stojanovic, za sada se ne primecuju konkretne mera kako da bar donekle ublaže negativne efekte sa kojima se već sada suočavaju preduzeća koja posluju internacionalno, ali i sva ona koja su umrežena s partnerima u svijetu ili koja zavise od izvoza. Mada ovdasnja Komorska udruzenja najavljuju programe i mere jos uvek se ceka veli Stojanovic. Prva od njih bi trebala biti izmena zakona i poreza na dohodak na plate, te da se smanje doprinosi na bruto plate. Takođe, višak za doprinose iz javnog sektora  trebalo bi usmjeriti u Fond ZZO vezan za finansiranje penzija.  Ove dve mere su bitne radi povećanja potrošnje stanovništva u ovom kriznom momentu i radi smanjivanja pritiska na visinu doprinosa koje je potrebno uplatiti. U Privrednoj komori, kažu da trenutno nema većih poremećaja, ali potvrđuju da pojedine grane trpe, poput turizma, te sektori transporta i prevoza roba zbog dodatnih kontrola na granicama. Trenutno je, kažu, najveći problem blokada koju je uvela Italija.I, naravno, da se sve što se dešava u Italiji u značajnoj meri odražava na poslovanje poljoprivrednih društava , posebno onih koji su direktno vezani za uvoz odnosno izvoz iz Italije. Sve je više i značajnih privrednih događaja – sajmova i konferencija, koji se otkazuju, što će svakako uticati na mogućnost uspostavljanja novih partnerstava i poslova. Ono što dodatno usložnjava situciju jesu neproverene informacije koje se pojavljuju u javnosti, što izaziva strah među privrednicima, jer u ovakvoj atmosferi niko ni na kakav način ne može da predvidi kako će sve ovo izgledati već sutra. Stvari se vrlo brzo menjaju. Iz Unije udruženja poslodavacaporučuju da su u fazi organizacije sastanka određenih preduzeća i Vlade kako da nađu adekvatno rešenje za firme koje su na udaru koronavirusa. Neke firme ostaju bez repromaterijala, neke su već ostale, tako da dogovaramo sastanak tih preduzeća i Vlade kako bi se pronašla adekvatna rešenja za njihove teškoće. Međutim, to su sve mere o kojima treba razgovarati.  Drugi deo problema sa kojim se susrećemo je kako što bolje zaštititi radnike da preduzeća ne bi postala potencijalni izvori zaraze. Neki stručnjaci čak procenjuju da nakon ove krize svetska privreda više neće biti ista.