Danas se navršava 35 godina od prisilne evakuacije koju su hrvatske vlasti sprovele nad Srbima iz 26 sela Požeške kotline, a za taj čin i kasnije zločine nad Srbima na tom području niko nije procesuiran ni pred međunarodnim ni pred domaćim sudovima.

Kako je saopštio Dokumentaciono-informacioni centar Veritas, odluku o prisilnoj evakuaciji doneo je 28. oktobra Krizni štab opštine Slavonska Požega „u cilju zaštite života građana“ i omogućavanja „efikasnije odbrane položaja hrvatskih snaga od delovanja JNA i lokalnih srpskih jedinica“. „Po zvaničnom popisu stanovništva iz 1991. godine, u tim selima je živelo 2.120 osoba. Većina stanovnika se povinovala naredbi i napustila svoje domove, pri čemu je deo pronašao pronašao privremeni smeštaj kod srodnika u okolnim mestima, dok se manji broj uputio ka lokacijama koje su hrvatske vlasti označile kao zbirne centre“, piše u saopštenju.

Dodaje se da su odmah po evakuaciji, hrvatske snage počele sistematsko paljenje i uništavanje stambenih i pomoćnih objekata u tim selima, iako je civilnom stanovništvu garantovano da će njihova imovina biti zaštićena.

„Stariji i nemoćni meštani, koji iz zdravstvenih razloga ili lične odluke nisu napustili svoja sela, stradali su unutar svojih domova tokom ovih dejstava“, saopštio je Veritas.

Manji broj meštana povukao se ka selima Gornji Vrhovci, Vučjak Čečavski i Šnjegavić, koja su odbila da izvrše naredbu o evakuaciji i u kojima su lokalni stanovnici organizovali seoske straže u okviru Teritorijalne odbrane.

„U zoru 10. decembra 1991. godine, 121. brigada Hrvatske vojske iz Nove Gradiške i 123. brigada iz Slavonske Požege otpočele su vojni napad na ova tri sela. Nakon ulaska hrvatskih snaga, stanovništvo i lokalne straže povukli su se ka BiH. Tokom ove vojne akcije i pretresa terena u pomenutim i nekoliko susednih sela, ubijeno je 71 lice srpske nacionalnosti, uključujući 34 žene“, navodi se u saopštenju.

Pripadnici Hrvatske vojske su posle te akcije opljačkali i potpuno uništili 616 stambenih i 590 pomoćnih objekata, čime je bez domova ostalo 1.492 lica.

„U decembru 2000. godine, iz masovne grobnice u selu Šnjegavić ekshumirani su posmrtni ostaci 13 lica, od kojih je do sada 11 identifikovano kao predratni žitelji Šnjegavića i Vučjaka Čečavskog. Do danas su porodice pronašle i sahranile ukupno 27 žrtava iz ovih događaja, dok se na spisku nestalih i dalje vode 44 osobe“, piše u saopštenju.

Veritas je saopštio i da postojanje zvanične pismene naredbe lokalnog organa vlasti za dislokaciju stanovništva čini ovaj slučaj „jednim od retkih dokumentovanih presedana te vrste u modernoj evropskoj istoriji“.

„Uprkos materijalnim dokazima, činjenici da su 23 sela potpuno zbrisana sa geografske karte i predatim izveštajima nadležnim pravosudnim organima, za prisilno raseljavanje i zločine u Požeškoj kotlini do danas nije procesuiran niko ni pred međunarodnim ni pred domaćim sudovima“, piše u saopštenju.