Danas je u Leskovcu, u prisustvu visokih zvanica i gostiju obeleženo samdeset godina postojanja i rada i Dan kada je osnovan Narodni muzej u Leskovcu. Inače, bila je ovo prilika da se govori o onome šta ova renomirana kulturna ustanova znači za grad pod Hisarom, ali i šta su sve zaposleni radili u 2017. godini.                                                        Ovom prilikom otvorena je izložba „Ratni put Moravske divizije“. Izložba je otvorena u dve galerije Narodnog muzeja, a u okviru obeležavanja 100 godina od završetka rata. Pored izložbe izadata je podacima, fotografijama i beleškama bogata publikacija. Valja, medjutim, reći da o Moravskoj diviziji do sada nije pisano u srpskoj istoriografiji, osim o II pešadijskom puku, poznatom kao „Gvozdeni puk“, mnogo manje o Trećem i Prvom pešadijskom, dok o 16. Puku nije bilo pisanih radova. Priča je koncipirana, objasnila je, na osnovu dnevnika, sećanja, pisama ratnike koji su kupili pile, pa o tom piletu obaveštavali svoje u Srbiji, o njegovom rastu i o jajima.                     

Izložbu je otvorio gradonačelnik Leskovca dr Goran Cvetanović, koji je ocenio da je ona veoma dragocena budući da u srpskoj istoriogrofaiji nije dovoljno obrađena. Inače, ova izložba je spremana tri godine, sa velikim brojem saradanika u leskovačkom muzeju, a materijal je, pored depoa iz leskovačkog, prikupljen iz mnogih drugih muzeja u Srbiji. Moravska divizija je karakteristična, između ostalog, i po tome što je jedina imala žene u svom sastavu. Najpoznatije su Engleskinja Flora Sends, podnarednik pešadijskog puka i Milunka Savić narednik istog puka, kasnije najodlikovanija žena koja je svoj život završila u siromaštvu. Nakon obajve rata Austrougarske Srbiji, u Moravsku diviziju javilo se oko 34.000 vojnika i starešina. Već prvu ratnu godinui ta divizija završila je bez 7.000 starešina i vojnika.