LKC LESKOVAC: Izložba o Beču

U Holu Leskovačkog kulturnog centra danas su otvorene dve dokumentarne izložbe o Beču. Beč 1814/15 – O gradu i o kongresu“ i izložba „150 godine bečke ulice Ringštrase – od početka gradjevinskih radova do danas“. Izložbu je otvorio mr Johanes Iršik, direktor Austrijskog kulturnog foruma u Beogradu koji je uz LKC i suorganizator ove izložbe.
– Izuzetno mi je zadovoljstvo što ovu izložbu otvaram u Leskovcu. Posetioci izložbe mogu da vid kako je Beč izgledao nekad kako izgleda danas zapravo njegova najpoznatija ulica kao i kakva je bila kulturna klima u Beču na početku 19. veka. U Beču živi mnogo Srba mnogo i leskovčana i zbog toga verujem da će privući veliku pažnju ljudi koji ovde žive. Hvala ljudima iz Leskovačkog kulturnog centra na izuzetnoj saradnji – rekao je Johanes Iršik.
– Evo nisu prošla ni dva meseca u 2018. godini a Leskovački kulturni centar organizuje posle crteža Salvadora Dalija drugu izuzetno značajnu i zanimljivu izložbu. Veliko nam je zadovoljstvo što smo saradjivali sa Austrijskim kulturnim forumom u Beogradu i nadam se da će ova izložba označiti početak izgradnje odnosa koje će u Leskovac doneti nove projekte i nove izložbe na zadovoljstvo naših sugradjana istakla je Sanja Conić – direktor LKC-a.


U svakom slučaju leskovčani će narednih meseci zaista moći da pogledaju i uživaju u izuzetnim izložbama različitog karaktera u Leskovačkom kulturnom centru koji može da služi za primer ostalim kulturnim ustanovama kako se radi stvara i kako Leskovac postaje grad prepoznatljiv po kulturnim dešavanjima.

Izložba slika braće Aleksandra i Jovana Spasića u Vlasotincu

U galeriji Zavičajnog muzeja Kulturni centar Vlasotince je priredio izložbu slika braće Aleksandra i Jovana Spasića, koji pripadaju mlađoj generaciji likovnih stvaralaca ovog kraja. Ovo važno kulturno dešavanje priređeno je povodom godišnjice rođenja znamenitog srpskog slikara, kolekcionara i etnologa Hristifora Crnilovića, koji je rođen 8. februara 1886. godine. O slikarskom opusu talentovanih slikara Aleksandra i Jovana Spasića govorio je slikar Bata Anđelković.                                                                           S obzirom da je ova postavka bila u Domu kulture u Vučju, u galeriji Art, stvaralašto i slikarski rukopis Aleksandra i Jovana Spasića poznati su publici u Vučju. Oni su i učesnici Svetosavskog likovnog salona u ovoj varoši.                                                        -Za slikarstvo je bitan crtež, paleta i kompozicija a sve ove elemente uspešno su savladali Aleksandar i Jovan Spasić. Kad govorim o njihovom radu ja uvek pomenem Dobrija Stojanovića, Jovana Đekića, Vladu Veličkovića, Miodraga Nagornoga jer braću Spasić vidim tu negde, u tom slikarskom miljeu. Njihove stvaralačke staze ponekada su trnovite ali oni moraju njima da gaze jer stvaralački opus nimalo nije lak. Čovek iza sebe uvek ostavi sebe, rekao je slikar Bata iz Vučja.                                                                  Jovan Spasić zahvalio se Kulturnom centru za dugogodišnju uspešnu saradnju, zahvalio se svom kolektivu OŠ „8. oktobar“ i publici koja je poštujući umetnički rad braće Spasić došla da zaviri u stvaralački svet ovih talentovanih mladića.                        -Moji radovi koji su večeras pred vama nastali su tokom studiranja u Nišu. Pejzaži su uglavnom iz okoline Vlasotinca. Veoma nam znači i činjenica što je izložba naših slika priređena povodom rođenja izuzetnog umetnika i kolekcionara Hristifora Crnilovića“, rekao je Jovan Spasić. Mnogi slikari došli su da podrže svoje kolege a među njima je bila i jedanaestogodišnja Petra Mladenović, jedna od najmlađih slikarki ovog kraja.           Aleksandar Spasić je nakon završene srednje umetničke škole u Leskovcu diplomirao na Visokoj poslovnoj školi za tekstil i dizajn u Leskovcu. Svoje slike izlaže od 2013. godine. Pored kolektivnih imao je i više samostalnih izložbi u Vlasotincu i Vučju. Jovan Spasić je nakon završene srednje umetničke škole u Leskovcu diplomirao 2016. godine na Fakultetu umetnosti u Nišu, na odseku slikarstvo, u klasi profesora Bratislava Bašića. Godinu dana kasnije završio je postdiplomske studije takođe u klasi profesora Bašića. Pored više samostalnih, učestvovao je na dvadesetak kolektivnih izložbi i na više likovnih kolonija.Izložbe njegovih slika izlagane su u Narodnom muzeju u Leskovcu, u Kulturnom centru u Vlasotincu, u Domu kulture u Vučju, u Niškom kulturnom centru i galeriji „Gradac“ u Raškoj. Ovaj mladi umetnik dobitnik je nagrade „Gmitar Obradović“ za prepoznatljivi likovni izraz školske 2011/2012. godine, sveukupni je pobednik na Svetosavskom likovnom salonu u Vučju 2014. godine. Iste godine je na Vinskom balu dobio drugu nagradu za karikaturu a dve godine kasnije je na Vinskom balu osvojio prvo mesto za karikaturu. Prošle godine osvojio je prvu nagradu na 55. Oktobarskom likovnom salonu u Vlasotincu. Aleksandar i Jovan Spasić nastavljaju put koji su pre više decenija trasirali vlasotinački slikari Jovan Đekić, Zvonimir Katlanović, Nebojša Mitrović, Nikola Živković…Izvor:KCV

 

Promocija zbirke pesama na romskom jeziku Miroslava Alilovica

U svečanoj Sali grada Leskovca Miroslav Alilović je promovisao svoju prvu zbirku pesama na romskom jeziku „Manuša bizo drom“ (Ljudi bez puta). Ovo je, kako je rečeno ovom prilikom, ujedino u našem regionu i prva zbirka pesama na romskom jeziku jednog autora, s obzirom da su do sada bile objavljivane knjige pesama više autora. „Knjiga sadrži stotinak pesama i bave se romskim načinom života“ kaže autor Miroslav Alilović.

„To je pre svega ljubav, mir, sreća i prepletena je nit između tuge i radosti. Sadržina svih pesama je želja i čežnja ka boljem životu, želja ka većem prosperitetu, napretku, ljubavi… ali ipak ostaje naš mentalitet i temperament – živimo za danas, a sutra kako bude neka bude. Većina ovih stihova su pretočeni u tekstove koje su izvodili naši eminentni romski pevači i koje su oni zabeležili na svojim pločama, disketama, kasetama od 90-ih godina naovamo. Ovom knjigom sam želeo i da potaknem mlade Rome da se bave pisanjem. Pisana reč na romskom jeziku nije toliko zastupljena, a samim tim, kad nema pisane reči, gubi se nacionalni identitet, gubi se jezik, gubi se sve. Želja mi je da mladi ljudi, koji imaju talenat za pisanje, to počnu i da rade. Samo treba malo biti angažovaniji. Zahvalan sam lokalnoj samoupravi na pomoći oko objavljivanja ove zbirke.“ Valja reći da je knjiga isključivo na romskom jeziku, a Alilović kaže da je veliki broj njegovih prijatelja razočaran zbog toga. „Želja mi je bila da to bude jedan pisan trag za mnom i da mladim ljudima pokažem da tako nešto može da se uradi. U pripremi je dvojezično izdanje, nadam se da će se ono uskoro pojaviti.“ O Miroslavu Aliloviću je biranim rečima govorio i poznati muzičar Zvonko Demirović, koji je najpre priznao da bi mu bilo lakše da peva, nego da priča.

-Moram priznati da mi je drago da je ova knjiga izašla, a želja mi je da se ona „probije“ i malo dalje od Leskovca. Za tebe imam samo reči hvale, nema kome nisi pomogao, znam da si meni i mojim mnogim prijateljima pomogao i znam da mu mnogi to nisu uzvratili. Ali, to samo ukazuje koliko si velik čovek i kolika je tvoja duša. Imam samo jednu zamerku, najlepša pesma nije u knjizi!, rekao je poznati estradni umetnik Zvonko Demirović. Alilović je objasnio da je, zbog projekta, rukopis morao da bude dat na uvid u određenom roku, a ta pesma je napisana kasnije.

LESKOVAC: Doktor Cvetanović otvorio izložbu grafika slavnog Salvadora Dalija

U prepunoj umetničkoj Galeriji Leskovačkog kulturnog centra večeras je gradonačelnik Leskovca dr Goran Cvetanović otvorio izložbu grafika slavnog španskog umetnika Salvadora Dalija (1904-1989), slikara, vajara, fotografa, dizajnera, književnika i filmskog autora.

Ovakvim izložbama Leskovac se, nema nikakve sumnje, svrstava se značajnim kulturnim metropolama u svetu. Posle Pikasa I drugih značajnih umetnika u našem gradu sa svojim neprevazidjenim delima gostuje Salvador Dali. Leskovačka publika će ovoga puta moći da vidi Dalijeve grafike iz kolekcije Galerije „Visconti Fine Art“ iz Ljubljane iz ciklusa Zodijak, La Fontenove basne, Božanstvena komedija i Galina večera. Postavka obuhvata i jednu skulpturu u pozlati pod nazivom „Žena žirafa“ I ja se ovom prilikom zahvaljujem galeristi iz Ljubljane koji je omogućio da vidimo umetnička dela ovog svetskog umetnika, rekao je doktor Cvetanović.

U svom obraćanju  direktorka Leskovačkog kulturnog centra Sanja Conić je kazala da Leskovčani, kao što je obećano, zaista mogu da uživaju u pravim remek delima jednog od najvećih umetnika 20. veka. Posle izložbe Pikasovih grafika, Leskovac je zaslužio još jednu ovakvu izložbu. Dali je u istoriji zapamćen po svojim snažnim i bizarnim slikama, takođe i kao jedan od najpoznatijih predstavnika nadrealizma. Uprkos njegovom jedinstvenom načinu slikanja, mnogi stručnjaci smatraju da je bio pod uticajem renesansnih majstora. Sarađivao je sa Voltom Diznijem, Alfredom Hičkokom i Luisom Bunjuelom, u čijim filmovima je i glumio.

 

Brojne medjunarodne nagrade za “Leskovačku školu stripa“

 

Škola stripa „Nikola Mitrović Kokan“ organizovala je danas izložbu serijala „Vekovnici“ Marka Stojanovića, otvorene u Slivenu u Bugarskoj  19. januara u prostorijama Leskovačke škole stripa.  Ovo je bila i prilika  da se predstave nagrade polaznika škole stripa na festivalu Parallel u Beogradu.

Leskovačka škola stripa „Nikola Mitrović Kokan“ otpočela je 2018. godinu  uspešno. Nakon što je izložba povodom 10 godina serijala „Vekovnici“ u proteklom periodu postavljana u Rusiji, Bosni i Hercegovini , Crnoj Gori, ova izložba je krenula u svojevrsnu turneju po Bugarskoj iz njene prestonice, Sofije. Drugi bugarski grad koji je izrazio želju da svojim građanima predstavi izložbu „Vekovnika“ nakon Sofije jeste Sliven, gde je 19. januara u gradskoj Umetničkoj galeriji Slivena „Dimitrije Dobrovič“ otvorena izložba povodom desetogodišnjice ovog nagrađenog serijala. Takođe, na beogradskom festivalu supkulture, Paralel, u sklopu konkursa Stripovi i ploče polaznici Leskovačke škole stripa „Nikola Mitrović Kokan“ osvojili su više desetina priznanja.

Svaki polaznik škole koji je učestvovao na ovom konkursu osvojio je priznanje, pa je Škola stripa samo sa ovog festivala u Leskovac donela 24 nagrada za likovnu umetnost.

MEDVEDJA: Održano ‘’Veče etno muzike’’

U organizaciji Kulturnog centra opštine Medvedja uz veliko interesovanje publike, održano je nezaboravno ‘’Veče etno muzike’’

Pozdravljajući sve prisutne na otvaranju ove jedinstvene manifestacije predsednik opštine Medvedja dr Nebojša Arsić je apostrofirao da je kulturni život u Medvedji podignut na viši nivo što pokazuje I večerašnje etno veče. –Nema nedelje da se neki kulturni ili sportski dogadjaj ne dešava u našoj opštini . Mladi sada imaju mnogo više sadržaja I aktivnosti koje mogu da posete. Iako je Kulturni centar firmiran sredinom godine, imali smo dosta lepih dešavanja. U Budžetu za 2018 godinu opredeljena sredstva za Kulturu i Kulturni centar iznose 13,5 miliona dinara što verujem da će biti dobra polazna osnova da pokrijemo sav kulturni sadržaj planiran za 2018 godinu,rekao dr Arsić.

‘’Veče etno muzike’’ otvorila je etno pevačka grupa ‘’Mika’’ pod rukovodstvom nastavnika muzike Slobodana Stojiljkovića. Instrumentalni nastup imali su I Filip Bogdanović, najmladji prvak Balkana na gajdama, a zatim I frulaš Dragan Stanković. Na kraju je nastupilo gradsko amatersko pozorište ‘’Katarza’’ iz Lebana, uz kazivanje glumca Dominika Bogdanovića. Valja reći da je ulaz bio Slobodan.

MEDVEDJA; Počast predsedniku opštine od konzula Republike Bugarske

Povodom predstojećih praznika – Božića i Nove godine, je u Nišu Generalni konzulat Republike Bugarske u saradnji sa Srednjom muzičkom školom i gradom Niš organizovao koncert u Narodnom pozorištu, na kome su nastupile četiri bugarske operske primadone iz Sofije.

Kako opština Medveđa ima blisku prekograničnu saradnju sa Bugarskom, predsednik opštine Medveđa, dr Nebojša Arsić dobio je poziv Generalnog konzulata Republike Bugarske u Nišu da prisustvuje koncertu bugarskih operskih diva. Formacija LE CONTESSE QUATTRO i orkestar srednje muzičke škole u Nišu izveli su dela poznatih svetskih kompozitora klasične muzike. Publiku je najpre pozdravio Generalni konzul Republike Bugarske u Nišu Edvin Sugarev koji je gostima čestitao predstojeće praznike i poželeo uspešnu 2018. godinu i dobro zdravlje.