MEDVEDJA: Izložba ‘’U fokusu – Jojić, Arsić, Vojinović…’’

Izložba fotografija “Medveđa 2017” postavljena je u holu Kulturnog centra.

Inače, po rečima organizatora, Dom kulture bio je mali da primi sve zainteresovane za ovaj događaj. Ovoga puta su se predstavnici kulturnog centra potrudili da se jedan deo prostorija zagreje, tako da je, uprkos hladnom vremenu, posetioce dočekala ugodna temperatura. Valja, medjutim, napomenuti da su izložbu muzički uobličili muzičkim instrumentalima pratili Rahim, Andrija i Živojin. Svoje stihove govorila je pesnikinja Jelena Stanković. Inače, izložbu ‘’U fokusu –Jojić, Arsić, Vojinović… Medvedja 2017’’ je prigodnom besedom otvorio dr Nebojša Arsić, predsednik opštine Medvedja

LESKOVAC: Nediću Timčenkova nagrada

Ži­ri Za­du­žbi­ne „Ni­ko­laj Tim­čen­ko“ – Leskovac, ko­ji je ra­dio u sa­sta­vu: Dragan Žunić, Biljana Mičić i Jovan Pejčić (predsednik), doneo je jed­no­gla­snu odluku da ovogodišnji dobitnik Na­gra­de „Ni­ko­laj Tim­čen­ko“, na­me­nje­ne naj­bo­ljim srp­skim de­li­ma iz obla­sti na­u­ke o knji­žev­no­sti, bu­de Marko Nedić, književni kritičar i esejist za knjigu “Čaranje i pletenje priče”, Ogledi o savremenoj srpskoj prozi koju je objavio beogradski izdavač „Filip Višnjić“, saopštio je žiri danas. Uz Čaranje i pletenje priče Marka Nedi­ća, u naj­u­žem iz­bo­ru za na­gra­du bi­le su knji­ge: Slobodana Vladušića Književnost i komentari (Službeni glasnik, 2017) i Marka Paovice Metakritički izleti (Srpska književna zadruga, 2017). “Marko Nedić (1943) ide u red najznačajnijih proučavalaca savremene srpske proze, kojom se on intenzivno bavi od ranih sedamdesetih godina prošlog stoleća. O srpskoj pripovedačkoj umetnosti objavio je dosad osam knjiga. Tematski raspon Nedićevih književnoistorijskih i poetičkih istraživanja spaja poslednje decenije 19. veka sa današnjim prozno-umetničkim zbivanjima. Nagrađena knjiga analizuje i vrednuje narativne modele najpre pisaca kao što su Dragoslav Mihailović, Svetlana Velmar-Janković i Danilo Nikolić, da bi se potom, preko opusa Grozdane Olujić, Mome Kapora, Milisava Savića, Miroslava Josića Višnjića, posvetio delima Radovana Belog Markovića, Radoslava Bratića, Milice Mićić Dimovske, Mira Vuksanovića, Ratomira Damjanovića, Radoslava Petkovića… Pri tome Nedić najdublju pažnju poklanja onim proznim aspektima koji umetnički najplodnije odražavaju značaj i širinu prožimanja tradicionalnog i modernog u pričama i romanima savremenih srpskih pisaca.

Kritičar izgrađenog i prepoznatljivog stila, koji osnažuju metodičnost i originalnost primenjenog kritičkog pristupa, Marko Nedić knjigom Čaranje i pletenje priče još jednom potvrđuje opravdano visoko mesto koje njegov opšti rad zauzima u savremenoj srpskoj nauci o književnosti”, stoji u obrazloženju žirija.

’’Pesničko iskričavo kazivanje’’ u Galeriji ’’Gmitar Obradović’’ u Leskovcu

Ljubitelji poezije imali su večeras jedinstvenu priliku da u Galriji ’’Gmitar Obradović’’ u Leskovcu uživaju u stihovima Svetlane Janković, Svetlane Cece Stojiljković, Nenada Vranjanca i Bratislava Rajkovića.                                                                                      Naime, članovi ’’Drama Let-a’’ koji deluju u okviru udruženja pesnika ’’Leskovački krug’’ su u prepunoj galeriji Leskovčanima čitali svoje stihove nagradjivane na mnogobrojnim festivalima i konkursima poezije širom zemlje, ali i zemalja u okruženju. U originalnom i jedinstvenom izvodjenju ’’Drama leta’’ učestvovali pravi zaljubljenici u poeziju, pesnici, entuzijasti na sebi svojstven način. Tako je Svetlana Ceca Stojiljković na originalan način, naareno, originalno kazivala svoju poeziju i kako je u jednom trenutku napomenula svoja životna zapažanja, osećanja, nadanja….

U istom pesničkom ritmu i Svetlana Janković je kazivala svoju poeziju ’’iskazujući stihovima jedinstvenu pesničku nadarenost za svoje okruženje, drage osobe, ali i prostor u kome obitava.

                                                                 Nagradjeni dugotrajnim aplauzom publike u prepunoj galeriji pesnici su se, nema sumnje, trudili da na svako svojstven način iskažu svoja osećanja, zapažanja i vizije zabeležene na papiru. Inače lektor ove po svemu jedinstvene ’’uživo’’ pemsarice je Gordana Milenković, akademski slikar. Recezent Vera Seka Milićević, novinar, dok je svoj pečat ’’Pesničkom iksričavom kazivanju’’ dao poznati slikar Vladimir Arandjelović Mars, koji je ovom prilikom govorio svoje stihove.

MEDVEDJA: Digitalizacija zavičajne gradje Gornje Jablanice

Od strane Ministarstva kulture i informisanja opštinskoj biblioteci „Petar Petrović Njegoš“ u Medveđi, odobren je projekat „Digitalizacija zavičajne građe Gornje Jablanice“, čija je ukupna vrednost 505 hiljada dinara.

Turistička organizacija opštine Medveđa je kod Ministarsva kulture i informisanja, konkurisala za nematerijalno kulturno nasleđe sa dva projekta, i za oba su odobrena sredstva. Inače, u okviru prvog projekata koji je vezan je za digitalizaciju tradicionalnih starih zanata, predviđeno je snimanje kratkometražnog dokumentarnog filma o starim zanatima koji su postojali i koji i danas postoje u ovoj opštini. Drugi projekat koji se zove „Usmena tradicija opštine Medveđa“, i vezan je za istraživanje I digitalizaciju starih pesama i zdravica iz naroda, sa ciljem da se način življenja starih pesama i svega onoga što era modernog doba potiskuje, otrgne od zaborava, a sve sakupljene pesme biće objavljene u audio-zapisu i odštampane u knjizi. U narednim mesecima kooridinator ovih projekata Milan Stevanović iz TOM-a, radiće na istraživanju i prikuljanju materijala, zajedno sa svojim saradnicima i projektnim timom.

Projektne aktivnosti trajaće do kraja novembra, a promocija projekata očekuje se decembra meseca, za vreme održavanja kulturno-turističke manifestacije „Veče usmene tradicije opština Medveđa“.

“Borin pečat“ Jagošu Djuretiću

Književnik i publicista Jagoš Djuretić iz Beograda, ovogodišnji je dobitnik nagrade „Borin pečat“ koju dodeljuje Književna zajednica „Borisav Stanković“ iz Vranja.

Kako je rečeno, Đuretiću se nagrada dodeljuje „za izuzetan doprinos srpskoj književnosti i kulturi“.Na dodeli nagrade, o dobitniku je govorio prof. dr Aleksandar Jovanović, član Saveta Književne zajednice „Borisav Stanković“.

Djuretić je inače direktor i glavni i odgovorni urednik Izdavačke kuće „Albatros plus“ iz Beograda. Djuretiću su nagradu uručili prof. dr Aleksandar Jovanović  i urednik Književne zajednice Miroslav Cera Mihailović.

LESKOVAC 10 LIFFE: Hani Jušić pripala nagrada za najbolju režiju, a Ana Jakimovski režirala najbolji studentski film

Na jubilarnom 10. leskovačkom internacionalnom festivalu nagradu za najbolju režiju, Gran pri „Živojin Žika Pavlović“ po oceni žirija, zaslužila je Hana Jušić za ostvarenje u filmu „Ne gledaj mi u pijat“. Žiri, koga su činili reditelji Zrinko Ogresta i Karpo Godina, kao i glumac Zoran Cvijanović, dodelio je Hani Jušić ovo priznanje za „nadahnuto orkestriranje svim stvaralačkim elementima ovog dirljivog filma, koji u svakom kadru potvrđuje iskrenu potrebu autorke da se bavi ličnim i bremenitim svetom svojih junaka“.

Druga nagrada dodeljena je reditelju Ddamjanu Kozleu za „suptilnu, proživljenu i nadahnutu režiju filma „Noćno življenje“, koja pleni izvrsnom organizacijom kadra i scene i vrsnim radom sa glumcima.

Treća nagrada ide u ruke Bojanu Vuletiću, za „suverenu, smirenu i preciznu režiju filma „Rekvijem za gospođu J.“, koja je lišena svake artificijelnosti i poze“.

Specijalno priznanje 10. LIFFE žiri je odlučio da dodeli reditelju Igoru Šterku za režiju filma „Pojdi z mano“ („Pođi s mnom“) za „vrsno artikulisanu tinejdžersku priču koja na važan i human način progovara o ljubavi, prijateljstvu i hrabrosti, i afirmiše najplemenitije vrednosti koje bi trebalo da budi temelj odgoja mladih ljudi.“

Specijalno priznanje dodeljeno je i reditelju Alenu Drljeviću za režiju filma „Muškarci ne plaču“, koji posduje „vrhunsku sinergiju glumaca i filmskih profesionalaca iz zemalja iz sesedstva i koja je rezultirala važnim i zanimljivim i u svakom segmentu relevantnim filmskim delom.

„Zlatni lešnik“, nagradu za najbolju žensku ulogu, žiri je dodelio Jelisaveti Seki Sablić za lik majke u filmu „Igla ispod prega“, reditelja Ivana Marinovića. Jedna od vodećih glumica jugoistočne Evrope, naoko s minimalnim izražajnim sredstvima, sigurno i sugestivno gradi sve vidljive i nevidljive slojeve karaktera prividno dementne, a zapravo i te kako bostre žene i majke.

„Zlatni lešnik“ za najbolju mušku ulogu dobio je Martin Gjorgoski za ulogu u filmu „Amok“ reditelja Vardana Tozije. On je, po žiriju, „izuzetnom ekspresivnošću i, s obzirom na svoje godine, zadivljujućom glumačkom zrelošću obeležio i označio ovaj makedonski film“.

Nagradu za najbolju produkciju dobio je film „Oslobođenje Skoplja“, u režiji Danila i Radeta Šerbedžije, koij „pokazuje visok domet svih filmskih elemenata ovog izuzetnog filmskog dela, koje po svemu može da stoji rame uz rame najboljim svetskim i američkim filmskim produkcijama.“

Žiri Studentskog takmičarskog programa 10. LIFFE-a u sastavu reditelji Milan Knežević i Marko Šopić, te scenarist Kosta Peševski odlučio je da nagradu „Radomir Bajo Šaranović“ za najbolju režiju dodeli Ani Jakimovskoj za film „Deca će doći“.

U obrazloženju žirija stoji da je ovo film koji u najboljem duhu predstavlj atradicionalnu kinematografiju, te da promišljenim rediteljskim postupkom rediteljka predstavlja bolnu priču s veoma malo dijaloga i velikim vizuelnim bogatstvom.

Žiri je dodelio i dva specijalna priznanja. Reditelju Augustu Adrianu Bratzu za film „Oropana duša“ uz obrazloženje da ova kompleksna priča veštim vođenjem glumaca govori o sudbini glavnog junaka, lopova, koji se nalazi na prekratnici i doživljava transformaciju nakon što upoznaje svoju žrtvu. Drugi režiser koji je dobio specijalno priznanje je Jovana Avramović, za režiju filma „Tišina“. U filmu je uspešno i dosledno sproveden rediteljski koncept, koji vas uvodi u svet strahova glavne junakinje. Rediteljka u romantičnu priču vešto ubacuje elemente hotota, dok na vizuelnom planu kpristi veoma precizne kadrove.

 

 

I to se dogadja: KNJIŽEVNA ZAJEDNICA ‘’BORISAV STANKOVIĆ’’ NA DEPONIJI ‘’METERIS’’?!

Književna zajednica „Borisav Stanković“ u Vranju skoro dve decenije bila je, kao lučonoša kulture, obrazovanja, pismenosti, umetnosti, naučnog i književnog stvaralaštva,  u Pribojčićevoj kući u Vranju. Posle višegodišnjeg spora sa gradom, sud je odlučio da te prostorije pripadaju gradu Vranju.

Ovih dana, u toku je iseljavanje, ali prema rečima, u humorističko-satiričnom tonu, urednika Književne zajednice, Miroslava Cere Mihailovića, “obezbeđen je prostor u okviru deponije Meteris, što nije odgovarajuće za knjige i umetničke slike“. Tim povodom Mihailović se pismenim putem obratio Udruženju književnika Srbije, Srpskom književnom društvu i Društvu književnika Vojvodine:

Književna zajednica „Borisav Stanković“ koja je godinama izložena najbrutalnijem političkom nasilju od strane lokalnih vlasti, nezavisno od toga kojoj političkoj opciji pripadaju, konačno se našla na ulici, bez adrese i bez nade da postoji makar i mrvica volje da se iznađe rešenje za ovaj problem i spreči neviđeni kulturni skandal, nezabeležen u novijoj istoriji Srbije.

To je učinjeno izvršnom sudskom presudom koja je više nego skandalozna,jer je u postupku, od strane sudskoga veštaka, nedvosmisleno utvrđeno da jekompletnu rekonstrukciju kuće u kojoj je dve decenije bilo njeno sedište finansirala sa svog računa.

Tako su besomučna hajka i hir lokalnih moćnika konačno dobili svoj epilog a dobar deo imovine koju čine legati slika i ličnih biblioteka, rukopisne zaostavštine, poluvekovna arhiva i dokumentacija, nameštaj i predmeti neprocenjive umetničke vrednosti, značajna priznanja i nagrade danas je razmešten po privatnim kućama članova i saradnika,kabinetima profesora univerziteta, a dobar deo smešten je u prostorije Eparhije i Crkvene opštine Vranje.

Najveći deo imovine Zajednice još uvek je ostao u Kući pisaca, dug zakatančen i utamničen. Time je, u poslednjem trenutku, sprečena podla namera autistične a neuke, agresivne, bahate i osione lokalne vlasti da deo nacionalnog blaga neprocenjive vrednosti završi na gradskoj deponiji Meteris.

Kako smo protiv ovako nerazumnog ponašanja, bez obzira na brojne pokušaje i dopise koji su redovno ostajali bez odgovora, nemoćni da išta učinimo, apelujemo na vaše članove da, kao izraz solidarnosti, prekinu saradnju i ne odazivaju se na pozive za programe koji se održavaju u Vranju, gradu u kojem su pisci prokaženi i progonji. Da li će se ovo stvarno dogoditi kako poznati i priznati srpski književnik Miroslav Cear Mihailović u humorističko-satirčnom tonu najavljuje “preseljenje na deponiju Meteris“, ostaje da se vidi.

Inače, Miroslav Cera Mihailović, se pismenim putem obratio i ministru za kulturu Vladimiru Vukosavljeviću.