Demencija ili gubljenje pamćenja postaće glavni zdravstveni problem u narednom stoleću, s obzirom na porast broja novoobolelih, upozoravaju vodeći neurolozi, prenosi Anadolu Agency (AA). Gokhan Erkol, neurolog iz Univerzitetske bolnice Koc u Turskoj, u razgovoru za Anadolu Agency procjenjuje kako svake tri sekunde neko u svetu bude pogođen demencijom. Trenutno oko 50 miliona širom sveta pati od demencije. “Skoro jedna od dve osobe, starosti između 85 i 90 godina pati od demencije”, kaže Erkol. Kako se broj novoobolelih udvostručuje svakih pet godina, lekari procenjuju da bi do 2050. demencijom moglo biti pogođeno oko 150 miliona ljudi. Prema Erkolovim rečima, Alzheimerova bolest je među najčešćeim uzrocima demencije. Naveo je kako je ta bolest uzrok oko 60 posto slučajeva demencije. Ovaj neurolog napominje kako demencija nema veze sa društvenim, ekonomskim, klasnim ili geografskim poreklom. “Ona jednako pogađa sva društva svih socioekonomskih nivoa”, dodaje. Ali, kako je naveo, budući da grupe sa srednjim i nižim primanjima čine veliki deo stanovništva, učestalost pojave bolesti među njima je 70 posto.Izvor-foto: Agencije i portal

Kada će biti obeleženi grobovi srpskih i ruskih junaka sa Vlasine?!

Tokom Prvog svetskog rata, u oktobru 1915. godine, na Vlasini je u borbama sa bugarskom vojskom stradalo više od 1.500 srpskih vojnika i ruskih dobrovoljaca. Oni su držali odstupnicu našem narodu i glavnini srpske vojske koja se pred neprijateljem povlačila ka Albaniji. Srpski i ruski junaci sahranjeni su na šest lokacija na Vlasini, ali njihove humke nisu vidljive, niti obeležene, a na mestima nema ni spomenika, ni spomen-ploče.

Jedva vidljive humke srpskih vojnika Druge šumadijske divizije i ruskih dobrovoljaca prekrivaju trava, paprat i bele breze. Više od 700 grobova je na mestu zvanom Promaja na Vlasini. Predsednik surudličkog Subnora to mesto jedini obilazi. Pre deceniju obeležio ga je krstom. “Kada su ruski dobrovoljci štitili srpsku vojsku, u roku od pola sata poginula su 292 ruska dobrovoljca, na kraju i ruski dobrovoljci su se morali povlačiti. Samo što je stigla srpska vojska ovde na Promaji sa velikim brojem teško ranjenih, naletele su bugarske konjičke jedinice, te su poskakali srpski vojnici u postojeće rovove i naneli velike gubitke bugarskoj vojsci, ali i srpska vojska je pretrpela velike gubitke. Bugarskoj konjičkoj jedinici u pomoć su pritekle jake pešadijske snage. Srpska vojska se tada povukla ka Čemerniku i Kijevskoj česmi, ostavivši na milost i nemilost veliki broj teško ranjenih koje su Bugari poklali.

Druga šumadijska divizija sprečila je Bugare da preseku odstupnicu srpskoj vojsci i narodu koji su se od neprijatelja povlačili ka Albaniji. Humke stradalih vojnika se nalaze na šest lokacija na Vlasini, zapuštene. U lokalnoj samoupravi kažu da je za mapiranje tih mesta, njihovo obeležavanje i podizanje spomenika, neophodna saglasnost nadležnog ministarstva. Opština Surdulica se obratila zahtevom nadležnom ministarstvu radi pomoći u sprovođenju obaveza opštine koje proističu u zakonu o ratnim memorijalima. Još uvek nije dobijen nikakav odgovor po tom pitanju.

IPA projektom prekogranične saradnje sa Bugarskom u planu je obnavljanje spomenika kulture, kao i izgradnja novih. Sredstva za ovaj projekat su određena da dvadeset njih trenutno postojećih rekultivišemo i revaluizaciju odredimo, a sve to ćemo uz pomoć ovog projekta, kada odredimo listu prioriteta da uzmemo i da ih gradimo dalje.

U opštini Surdulica ima više od trideset spomenika i spomen-ploča koje su podignute u znak sećanja na junake i ličnosti iz Drugog svetskog rata.