Srpska pravoslavna crkva i njeni vernivi danas obeležavaju Veliki petak, dan kada je, po verovanju, Isus Hristos umro, raspet na krstu na Golgoti. Veliki petak se u hrišćanstvu smatra najtužnijim danom. Na Veliki petak vernici poste. Običaj je da se na taj dan farbaju uskršnja jaja, najčešće crvenom bojom koja simbolizuje Hristovu krv. Na Veliki petak se ne peva, ne veseli se, a od Velikog četvrtka do Vaskrsa (nedelje) kada je Isus vaskrsao, ne zvone crkvena zvona jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti, nego se vreme bogosluženja i oglašenja umrlih najavljuje drvenim klepalom.

Na Veliku subotu se takođe služi sveta liturgija , a onda dolazi najveći i najradosniji hrišćanski praznik, praznik Hristovog vaskrsenja koji je ujedno i temelj cele hrišćanske vere. Svečana Uskršnja liturgija služiće se u oba hrama  u radjanje najradosnijeg dana u 6 časova uz prisustvo sveštenstva i velikog broja vernika. Početak vaskršnjeg slavlja oglašava se zvonima na pravoslavnim hramovima koja prvi put zvone posle dana žalosti kada se, umesto liturgija, služe carski časovi, a bogosluženja najavljuju drvenim klepalima. Narod u hramovima odgovara molitvom na horsko pojanje anđela i sa upaljenim voštanicama iščekuje Vaskrsenje, najradosniji praznik pobede života nad smrću koji je osnova hrišćanske vere. Uoči najvećeg i najradosnijeg hrišćanskog praznika pravoslavni vernici uveliko pripremaju prazničnu trpezu.

Na Veliki petak, koji je za vernike dan tuge, običaj je da se farbaju jaja crvenom bojom koja simbolizuje Hristovu krv. Gledajući šta narod i vojnici rade s njim, rekao je: „Oče, oprosti im jer ne znaju šta rade“