Ekološke i zdravstvene posledice industrijske poljoprivrede su odviše velike da bi se mogle ignorisati, a projektovano povećanje budućih globalnih promena prirodne sredine i konstantno opadanje kvaliteta hrane moglo bi još više da ih poveća. Ova kvalifikacija je još jedan u nizu apela da se na najbolji način zaštiti zdravlje ljudi.

Inače, aktuelna kontraverza oko upotrebe genetski modifikovane hrane svodi se na njene relativne prednosti i mane. Kao glavna prednost upotrebe genetski modifikovane hrane navodi se višetruko povišenje prinosa, što nije naučno dokozano.  Naprotiv, po Američkom speciajlisti za biotehnologiju, Dr. Gurian-Sherman-u, većina istaživanja pokazuje da genetska modifikacija ne garantuje povišenu prozivodnju, već u više slučajeva (na primeru kukuruza i soje) posle 20 godina istraživanja ne pokazuje statistički značajno povaćenje prinosa.

Pored toga što prozivodi rod drugačijeg kvaliteta, korišćenje GM sorti zahteva veću upotrebu pesticida i djubriva čije povećano korišćenje šteti okolini. Poljoprivreda.info magazin je još 2008 obajvio čalanak o posledicama preterane upotreba mineralnih đubriva koje dovodi do ubrzanog starenja plodnog zemljišta. Članak navodi Američko istaživanje u državii Viskonsin na zemljištu koje je posle 30 godina normalne upotrebe mineralnih đubriva ostarelo za 5000 godina. Takvo zemljište izgubilo je većinu svoje sposobnosti da zadrži kalcijum, magnezijum i kalium, usled smanjenja pH vrednosti zbog pevećanja azotne kiseline u zemljištu. Ovo se dešava zato što biljke upiju samo polovinu azota iz primenjenog azotnog đubriva. Kao rezultat kiselosti plodno zemljište podlaže eroziji, postaje peskovito i manje produktivno. Zbog nekontrolisanog korišćenja đubriva,  povećano slivanje azota i fosfora sa useva u reke i jezera je sve češća pojava. Zbog azota u vodi naši izvori, koji su od neprocenljive vrednosti, mogu postati opasni po zdravlje, pogotovu dece koja su podložna trovanju. Zbog eutrofikacije (povećanja fosfora) uočeno je da su akumulativne zone oko reke Tise, Dunava i Velike Morave najugroženije u pogledu pomora riba i zagadjenja reka i podzemnih voda.

Na pitanje da li Srbija može da proizvodi zdravu hranu, poveća proizvodnju i očuva životnu sredinu? Tu je savremena PRS (proba) tehnologija koja detektuje samo one korisne elemente u zemlji koji su dostupni biljci (usevu), a ne svih materija kao u konvencionalnim metodama. Kao rezultat ove tehnologije je povećana efikasnost odredjivanja potreba useva što znači tačnu (optimalnu) aplikaciju vode i djubriva. Gospodin Greer ističe da  je modifikacija agrokulturnih menadžmenta kroz preciznu-agrokulturu u stanju da poveća održivost prirodne sredine i resursa, pritom ne dovodeći u pitanje kvalitet hrane. Što se ukupne proizvodnje tiče, Srbija ne mora da proizvodi više hrane ali mora biti pametnija, to jest efikasnija,  jer proizvodnja kvalitetne hrane i povećanje profita ne zahteva žrtvovanje životne sredine i zdravlja ljudi. Što znači da zdrava zemlja znači i zdrav i dug život.

Uz kvalitet ide i profit

Da je Srbija koristila veoma pouzdane PRS probe, koje omogućavaju proizvodnju zdrave hrane, a samim tim i zdrav život ljudima, ovde ne bi bilo problema sa aflatoksinom, pojavom raznih anomalija: raznih bolesti kod biljaka, životinja i ljudi, a profit bi se ostvario proizvodnjom zdrave i kvalitetne  hrane.

PRS probe uopšte nisu skupe u odnosu na živote ljudi i životinja i hipoteke koja, zbog opasnih promena koje nastaju u zemlji, ostaje u nasledje budućim generacijama. Vrlo je važno da se na svakoj obradivoj površini detektuju korisni elemnti koji koriste biljci. Naravno mora, obavezno, da se utvrdi stepen njegovog oštećenja (zagadjenosti) nekontrolisanom upotrebom pesticide, zaštitnih hemijskih sredstava, veštačkog djubriva i drugog. Dakle, ekološke i zdravstvene posledice industrijske poljoprivrede su odviše velike da bi se mogle ignorisati, a projektovano povećanje budućih globalnih promena prirodne sredine i konstantno opadanje kvaliteta hrane moglo bi još više da ih poveća.