Jzmeđu Vladičinog Hana i Surdulice, u selu Žitorađe, dvogodišnja krmača nakon veštačkog osemenjavanja na svet je donela 21 živo prase, što je prava retkost čak i za najiskusnije stočare, kao i veterinare.

U domaćinstvu Đorđevića radost se ne krije. Ovakav prizor, kažu, ne pamte, a gazdarica, Snežana, ističe da joj je srce puno jer se nešto slično u ovom kraju do sada nije dogodilo.Prasići su, kako kaže, na rođenju sićušni i zahtevni za negu, ali uz pažnju, pravilnu ishranu i svakodnevni rad, svi napreduju bez problema.Posebnu radost u ovom domaćinstvu donose i najmlađi članovi porodice. Prasići još nemaju imena, a taj zadatak pripao je unuci Nini, za koju Snežana s ponosom kaže da će biti njen naslednik.

Ljubav prema životinjama, dodaje, vidi se već sada, jer devojčica uživa među kravama, svinjama, kokoškama, psima i mačkama. Upravo takva posvećenost, smatra, važna je za opstanak sela, jer bez stoke, kako kaže, život na selu gubi svoj smisao.