Zatvorene vunovlačarske radnje na jugu Srbije u vlasotinačkom, crnotravskom, lebanskom i pustorečkom kraju svedoče da je vuna na ovom području, iako vredna sirovina u tekstilnoj proizvodnji, skoro potpuno istisnuta iz upotrebe.Iako su vredni domaćini od prodaje ove sirovine ubirali znatne prihode, vuna dugi niz godina uglavnom završava na smetlištima, djubrištima i kontejnerima. Moderne tehnologije i jeftina uvozna roba potiskuju stare zanate i domaće proizvode, iako se u strateškim dokumentima domaća radinost smatra značajnim resursom. Meštani navode da nije redak slučaj da stočari pale vunu, jer je izgubila svaku cenu. 

Nekad su ispred vunovlačarskih radnji u Vlasotincu, Lebanu, Bojniku i susednim gradovima bili veliki redovi, jer je narod iz okolnih sela donosio runo ovaca da ih uvlači i pripremi za izradu različitih odevnih i drugih predmeta. Bilo je to vreme kad su skoro sve žene znale da predu i pletu. Međutim, kako je vreme odmicalo, pojavom novih tehnologija i jeftine robe, došlo je do potpunog potiskivanja vune i njenih proizvoda. Svakako da nije dobro što se vuna danas tretira kao nešto potpuno nevažno i što i ovo malo stočara što je ostalo gleda kako da se od nje oslobodi – vele žitelji juga Srbije.