U Srbiji se obeležava Dan rudara u znak sećanja na veliki štrajk rudara u Senjskom rudniku, koji je počeo 6. avgusta 1903, kada su se rudari prvi put organizovano suprotstavili zarad zaštite svojih prava. Povodom Dana rudara, koji se u Srbiji svečano obeležava od 1955. godine, u Boru i Majdanpeku je organizovan bogat program, najavljuju iz Samostalnog sindikata metalaca Srbije i iz kompanije Srbija Ziđin Koper.

Samostalni sindikat metalaca održaće svečanost u hotelu „Albo“ u Boru dok program svečanosti koje su i ove godine, u saradnji sa gradskom upravom Bora, pripremile dve Ziđinove kompanije, počinje tradicionalnom rudarskom budilicom koja je ujutros prošla svim većim gradskim ulicama i naseljima.

Na platou Doma kulture je u organizaciji Srbija Ziđin Koper i Narodne biblioteke Bor priređena izložba fotografija „Zeleni horizonti: Umetnost održivog rudarstva“, dok Muzej rudarstva i metalurgije u holu hotela „Jezero“ priprema izložbu „Savremena skulptura u bronzi“.Turistička organizacija Bora će na Borskom jezeru, organizovati tradicionalnu izložbu suvenira, rukotvorina i predmeta starih zanata, koja će biti prodajnog karaktera.

Najavljeno je da će u oficijelnom delu najboljim radnicima Srbija Ziđin Koper i Srbija Ziđin Majning biti dodeljena nagrada „Inženjer Šistek“, najviše priznanje koje se uručuje za doprinos razvoju kompanije, a koje je ustanovljeno 1968.

Predsednik Samostalnog sindikata metalaca Srbije Zoran Marković uputio je pismo rudarima u kojem je naveo da Dan rudara nije samo prilika da se proslavi ta profesija, već i da se osvrne na sve izazove i postignuća koja su oblikovala tu profesiju. Iako je rudarstvo u obnovljenoj Srbiji zaživelo tek polovinom 19. veka, na ovom prostoru postoje veoma ozbiljne tradicije uspešnog rudarstva u srednjem veku.

U srednjovekovnoj Srbiji postojali su čuveni rudnici poznati na širem evropskom prostoru kao Novo Brdo, Brskovo, Rudnik i drugi.

Još prvih decenija 15. veka Srbija je bila među najvećim proizvođačima srebra u Evropi, koje je tada u odnosu na zlato imalo bitno višu vrednost nego danas.

Relativno bogatstvo i privredna snaga onovremene Srbije poticali su odatle.

Bogatsvo Dubrovnika takođe je izvorno poticalo od trgovine rudom iz Srbije, posebno od prerade glamskog srebra.

Još sredinom 13. veka, u vreme kralja Uroša I (1243 – 1276) u Srbiju se doseljavaju Sasi, rudari nemačkog porekla, iz Erdelja, tada Ugarska, kako bi radili na rudarskoj proizvodnji.

O značaju i obimu te delatnosti svedoči i postojanje posebnih pravnih spomenika. Sačuvan je tako „Rudarski zakonik“ Despota Stefana, obiman pravni dokument koji je regulisao brojne oblasti rada i života rudara u Srbiji 15. veka.