Nakon povlačenja srpske vojske s Kosmeta, pod patronatom NATO snaga, albanski esktremisti te 1999. godine su napravili strahovita razaranja i uništenja srpskih naselja i stanovništva.

Porodica Mirić je bila domaćinska i ugledna. Imali su tri kuće na tri sprata, zemlje, svi su bili radni i vredni, sinovi posebno.

Jedina ćerka, njihova mezimica Marica, bila je paralizovana. Bila je odličan student ekonomije iz sela Belo Polje kraj Peći.

Majka je brinula o njoj. 1999. godine nakon povlačenja naše vojske i policije iz ovih predela, ona nije htela da ode odatle. U kuću su upali pripadnici OVK. Bolesnu Maricu su Albanci pred majkom obeščastili. Onda su je zaklali.

– Majka je nekako uspela da se oslobodi i dođe do Pećke patrijaršije da obavesti sveštenstvo šta se desilo. U tom momentu u manastiru je bio mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije Radović. Čuvši šta se desilo Amfilohije je obavestio KFOR sa čijim pripadnicima je krenuo put Belog Polja.

– Selo je već bilo skoro pa spaljeno i on je prvi ušao u kuću porodice Mirić. Videvši Maricu koja je i dalje onako gola i zaklana ležala na krevetu, uzeo je čaršav i prekrio je uz reči „mučenica Božija.“

Pošto u tadašnjim ratnim okolnostima nije bilo moguće obaviti sahranu u Belom Polju gde je besneo rat, Amfilohije je Maricu sahranio na groblju u dvorištu Pećke patrijaršije.

Izvor: Otačastvo