Još jedna elektrana za proizvodnju energije digla je prašinu nakon što su vlasti, u ovom slučaju u Nizozemskoj (Holandiji), odlučile da nastavak bušenja za plin stvara preveliki seizmički rizik u celom regionu.

Plinsko polje Groningen službeno je zatvoreno, nakon što su u oktobru prošle godine uvedene promene kako bi se smanjio njegov kapacitet bušenja. Plinsko polje Groningen više neće proizvoditi plin jer vlasti kažu da bi to moglo uzrokovati potrese.

Tokom godina, hiljade struktura u blizini Groningena oštećeno je zbog seizmičkih podrhtavanja, slično onima koji se sada rutinski događaju u Oklahomi i teksaškom području zbog hidrauličkog frakturiranja, također poznatog kao fracking.

11 naftnih bušotina u Groningenu ostaće otvoreno samo u slučaju da Nizozemska doživi jaku zimu ili neku drugu okolnost, odnosno rat u Ukrajini, koji zahteva hitnu proizvodnju energije.

Neposredno pre zatvaranja naftnog polja Groningen, nizozemski senat odobrio je novi zakon o njegovom trajnom zatvaranju u nadi da više nikada neće biti potresa u regionu.

Plan je zapravo bio zatvoriti naftno polje pre nekoliko nedelja, ali je glasanje odgođeno nakon što je izražena zabrinutost oko dugoročne održivosti nizozemskih kapaciteta za proizvodnju energije.

Činilo bi se krajnje glupo u ovakvom trenutku da Nizozemska prestane proizvoditi vlastitu zemaljsku energiju, posebno s obzirom da je inflacija energije još uvek u porastu u mnogim područjima Europe.

Nisu svi zadovoljni ovom odlukom, uključujući rukovodstvo lokalne vlade u severnoj pokrajini koji kažu da će nizozemska privreda u velikoj meri trpeti zbog zatvaranja.

Izvorno otvoreno 1963. godine, naftno polje Groningen najveće je u Evropi. Desetlećima je davao veliki doprinos nizozemskoj privredi, proizvodeći više od 50 milijardi kubičnih metara plina na svom vrhuncu pre desetak godina.

Međutim, od 1986. zabeleženo je više od 1600 potresa u i oko plinskog polja. Otprilike 85 000 zgrada oštećeno je ovim potresima, iako nema garancije da će potresi prestati samo zato što se nafta više ne buši.

Naftna industrija, uključujući Shell i Exxon, pokreće arbitražu putem sudskog sastava kako bi utvrdila duguje li se kompenzacija za ovo iznenadno gašenje.

Otkako je naftno polje Groningen prvi put otvoreno, Nizozemska je od njega profitirala u iznosu od 385 milijardi dolara. Njegovo zatvaranje znači puno manji bruto domaći proizvod (BDP) za zapadnoevropsku naciju.

Pre ruske invazije na Ukrajinu, kada su naftna polja još bila u potpunosti operativna, Nizozemska je još uvek morala uvoziti oko 25 posto svog plina iz Rusije. Danas je ta brojka pala na manje od devet posto.

Zajedno sa zatvaranjem naftnog polja Groningen, nizozemsko snabdevanje energijom sada je na užasno niskoj razini.

“Ovo ima za cilj samo osakatiti Evropu prekidom opskrbe gorivom”, napisao je jedan komentator o tome kako je zatvaranje golema prevara. “Potresi i klima nemaju nikakve veze s tim.”

“EU propada”, napisao je drugi. “Ako se družiš s gadovima ubicama, lopovima i dopuštaš im da te sabotiraju, a ne preduzimaš ništa po tom pitanju, nećeš uspeti – ko bi znao?”

Moćnici koriste sve izgovore pod suncem da zatvore proizvodnju pouzdanih, izdašnih i pristupačnih zemaljskih goriva poput prirodnog plina i nafte. Izvor: Sasa F. Logicno, PTRE. SerbianTimes, Ekonimciales