Piše: o. Darko Ristov Đogo

Napadi na Pavlinu Radovanović, našu Pavku, samo su pokazatelj tanke linije od samomržnje tj autošovinizma do verbalnog a možda i fizičkog nasilja.

Ne poznajem hrabrije ljude od Lele i Pavke. Prijatelju, one izađu iz Orahovca kroz sve moguće i nemoguće OVK straže, pevaju i bodre nas, počesto i čuvenu pesmu o oslobođenju Orahovca „Generale, nek je tvojoj majci hvala“, i onda – nakon svega, opet kroz sve straže i patrole, u Orahovac, enklavu, geto… Ne znam šta je hrabrost, ako nije to. I zato nije prosto ružno već neprihvatljivo, morbidno i džiberski maltretirati to veličanstveno dete.

A Pavka će dalje. Da peva o snazi ovog naroda koja tek treba da se probudi. Srpkinja je to i to iz divne Metohije.

Nju samo rasplače Krasota naroda koji je voli.