Djoka je jedan od stotinu hiljada južnjaka koji žive širom sveta. Djoka koji je “privremeno nastanjen” u Zapadnoj Evropi, dobio je državljanstvo zemlje u kojoj živi, ali to mu je uvek u drugom planu. On je bio i ostao pravi južnosrbijanac.

Kako se približavao godišnji odmor i deci raspust, kod Djoke i njegove supruge Radmile Rače rastao je entuzijazam, jedva čekaju da dodju na jug Srbije.

Jednostavno sve su poželeli.

I konačno je kucnuo čas, sve stvari spakovane, deca spremna, Despot i Mirjana kreću dugim Autobahnom za Srbiju. U toku putovanja pričaju šta su poželeli, kako nigde nije kao u Srbiji, spominju sebi drage ljude i jedva čekaju da dođu.Približava se granica Srbije, gužva je, ali Despot I Mirjana sve uz osmeh podnose, ne dozvoljavaju da im išta pokvari dolazak u Srbiju.

Nakon pređene granice, još je malo do Djokine i Radmiline kuće, koju su pre dve godine izgradili, u nju su uložili 70.000 evra, sve je sređeno do najsavršenijih detalja. Kako bi kuća ostala u najboljem stanju Djoka nije žalio pare, pa je rođaka Novicu Nocka zamolio da mu pazi na kuću, plaća ga 150€ mesečno.Dok o kući pričaju, Djoku zaustavlja policija. Nigde iz Zapadne Evrope do Srbije nisu sreli policajca, ali ovde ih čeka patrola. Prilazi policajac kaže Djoki da je brzo vozio. Djoka objašnjava da se poželeo kuće i familije pa žuri. Međutim ništa, nema oprosta, Djoka je morao platiti kaznu policiji.

Ali nema veze put ide dalje, još malo je do njihove lepe kuće.
Konačno stižu, Djoka brzo izlazi, decu budi, otvara vrata kuće, kad iznenađenje, vidi se vlaga, Radmili ništa nije jasno, dok nije upalila svjetlo. Imala je i šta da vidj, posledice poplave koja je nastala nakon što su se cevi zaledile, a potom i pukle, a onda nisu sanirane, te je nastala velika šteta. Pod, deo nameštaja, dizajnerski tepisi, sve je uništeno, a zidovi su puni vlage. Djoka je odmah pozvao Novicu da ga pita šta je bilo. Ali Nocko umesto da oseća krivicu, počeo je da vice: -Ne mogu ja sve videti za 150€, ne plaćaš ti mene 500€ pa da mogu sve da nadgledam, ja moram da radim, nisi zadovoljan što sam ti kuću sačuvao, sve kuće “dijasporaca”(gastarabajtera) u ovom mestu su opljačkane osim tvoje.

Nakon ovakvog nastupa Novice, Djoka mu je platio što je bio dužan i raskinuo je saradnju sa njim, bez obzira što su rodbina. Nakon što su izneli stvari Radmila uze telefon da nazove svoju rodbinu. I ovde je Radmila doživela iznenađenje, dok je pričala svojima o poplavi u kući, oni joj počeše nabrajati kako treba darivati mladu od svog brata od tetke, kako joj je rođak dobio dete, a i to treba darivati… Ubrzo je Radmila spustila slušalicu.

Ujutro je Djoka ustao i počeo da iznosi stvari, kad ga srete predsednik Mjesne zajednice, kaže treba mu dati 500€ za neki put, jer su se u MZ dogovorili, da nezaposleni meštani daju po 100 evra, zaposleni po 300 evra, a “Dijasporci”  (gastarabajteri) po 500€, ljut Djoka poče galamiti… Kaže nije problem plati ću, ali nisam ja bankomat, pa da dajem koliko kome treba novca…

I tako, Djoka umesto da se odmara, počeo je da traži majstore da mu promene parket i da poprave kupatilo… Jedan dolazi kaže, hoće 6000€ sa materijalom, drugi 7000€, treći je tražio 4500€, Djoka umoran od svega pristane i ako cena nije realna, previsoka je, ali nek se završi.
Majstor kaže doći će tek za 5 dana… Prošlo je 7 dana, Djoka zove majstora da ga pita zašto nije došao, a ovaj odgovara, da se ne može uklopiti u cenu, da ima još posla na ovom mestu gde radi… Djoki pukne film i sam ode da kupi materijal i počne da radi, jer ima iskustva na građevini…Malo po malo dani prolaze, odmor je gotovo pri kraju, Radmilu zove njena rodbina treba darovati mladu i prinovu… Kažu tetke i rodbina je ljuta…

Radmila sva ljuta počne pripremati poklone i pare, a onda nastaje novi problem, deca im nisu zadovoljna, kažu da im je propao raspust jer su samo bili oko kuće i sa nekim starim ženama i rođacima, kako više ne žele u Srbiju jer im je dosadno… Djoki i Radmili se cepa srce… Znaju da su deca u pravu ali šta uraditi…

Nakon što je odmor završen radno, i koferi spakovani Djoka i Radmila kreću nazad, do Madjarske ne razmišljaju ni o čemu, od Madjarske do Nemačke razmišljaju o poslu i neplaćenim računima koji ih čekaju, a kad dodju u Nemačku opet počinju razmišljati o Srbiji i o povratku.

Ovo je klasična priča naših ljudi koji žive širom sveta, a koji neizmerno vole Srbiju. Možda bismo i mi trebali imati više razumijevanja prema njima jer oni mnogo vole i pomažu svoju rodbinu, prijatelje i Srbiju. Agencije i portali,PK