Briselski sporazum od koga se očekivalo da otvori put normalizaciji odnosa Beograda i Prištine potpisan je na današnji dan pre deset godina, a ni posle čitave decenije nije formirana Zajednica srpskih opština, koja je bila ključna tačka sporazuma.

Konstantno obespravljivanje našeg naroda, stalni i dosledni napadi na Srbe i njihovu tradiciju, kulturu, veru, kao i pravno nasilje, širenje mržnje prema svemu srpskom, koje nisu pošteđena čak ni deca (u koju se upire puška i puca), prava su slika i prilika onoga što političari u Prištini vide kao „najmlađu evropsku demokratiju“. U odsustvu realne slike demokratije, rođen je politički koncept Zajednice srpskih opština.

Pakt iz 2013. godine je predviđao da ZSO ima skupštinu, predsednika, odbor, savet, administraciju i kancelariju za žalbe, kao i da ima pun nadzor nad oblastima ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanizma i ruralnog razvoja. Zajednica bi trebala da ima svoje simbole, da bude otvorena za pristupanje drugih opština uz saglasnost opština članica, a predviđeno je da će moći da se raspusti samo odlukom najmanje dve trećine članica.

Na ovo su svoj potpis tog 19. aprila 2013. stavili tadašnji premijer privremenih prištinskih institucija Hašim Tači i predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić, u prisustvu visoke predstavnice Evropske unije za spoljnu politiku Ketrin Ešton. Agencije i portali, foto: printscreen