U Mostaru je na današnji dan 17. aprila 1919. godine umro srpski pisac i publicista Svetozar Ćorović. Rodjeni Mostarac Ćorović je sa srpskim piscima Aleksom Šantićem i Jovanom Dučićem pokrenuo u Mostaru list „Zora“. Bio je među vodećim srpskim nacionalistima koji su se borili protiv okupatorskog austrougarskog režima u Bosni i Hercegovini. U Prvom svetskom ratu interniran je i potom mobilisan. Otpušten je pošto je oboleo i ubrzo je umro. U pripovetkama, dramama i romanima opisivao je život u Hercegovini. Dela: romani „Stojan Mutikaša“, „Majčina Sultanija“, zbirke pripovedaka „U časovima odmora“, „Moji poznanici“, „Brđani“, drame „Zulumćar“, „On“, „Adam-beg“, „Ajša“.

Siroče na majčinom grobu

Evo mene majko mila

Došao sam opet tebi-

Budi dobra-smiluj mi se

Dijete svoje primi sebi…

O! tu bi mi tako milo-

Tu bi mi tako slatko bilo.  

Odbija me evo svako,

Tvrdoga su srca ljudi. No slušaj molbe moje, Njihove su prazne grudi. Ta ko sad još da haje Za tužne mi uzdisaje…  

Zima steže-snijeg vije

Meni mjesta niđe nije,

Potucam se, majko draga,

Od nemila, do nedraga.

Ovdje bi mi samo milo-

Ovdje bi mi slatko bilo.  

Tako plače sirotanče Al` pomoći otud nije.

Vjetar duva bjesno, silno – Zima steže – snijeg vije….

I umorno klonu tada

Duboki ga san savlada …

Dubok sanak zaspa tudi

Da se više ne probudi.

Pročitaj više na: https://www.biografija.org/knjizevnost/svetozar-corovic/