Srbinu, koji kleči na razvalinama crkve,
moli se Bogu, nada i veruje…

Kleči kamen na kamenu
moli sutra za juče
al’ nigde ruke na ramenu
belokapi dok šenluče

Kleče snovi pred javom
na bivolici dijadema
gmižu božuri travom
a mene dole nema

U svemoći moje nemoći
praštati mogu li sada
osveta može li pomoći
dok pleme moje strada

Kleči kamen na kamenu
bratska ga suza skameni
a nežna ruka na ramenu
dodirnu stenu u meni

Veselin Dželetović