Jevreji od večeras proslavljaju Pesah, istorijski praznik u spomen spasenja tog naroda iz egipatskog ropstva. Taj praznik naziva se još i praznik proleća i praznik beskvasnog hleba. Pesah se obeležava više od tri hiljade godina i smatra se najstarijim praznikom. Slavi se osam dana. Izlazak Jevreja iz egipatskog ropstva pod vođstvom Mojsija i uvođenje 10 božjih zapovesti bio je trenutak od kojeg su Jevreji počeli da se pridržavaju tih normi, napuštajuci paganstvo. Četrdesetogodišnje lutanje pustinjom i mukotrpan život uslovili su ujedinjenje plemena po dolasku u Hanan, a kasnije i stvaranje prve države. Talmud propisuje da se ne sme kuvati ni jesti iz sudova koji se koriste tokom godine. U nekim porodicama krečila se cela kuća uoči praznika. Atmosfera u porodicama Jevreja uoči Pesaha je izuzetna i u Izraelu se pridaje velika pažnja tom prazniku, a pripreme traju danima. Na svečanoj trpezi se obavezno nalazi živinsko pečenje, voće, salata i macot – beskvasni hleb, i gorke trave koje podsećaju na težak život u egipatskom ropstvu Naziv hrišćanskog praznika Vaskrsa je na mnogim jezicima Pasha, jer se i prema jevanđeljima može zaključiti da je Hristova poslednja večera sa učenicima bila seder večera za Pesah.