Srpska pravoslavna crkva, danas proslavlja Prepobodnog Jakova Ispovjednika.

Kad je zločestivi car grčki Lav Jermenin obnovi ikonoborsku jeres, prokletu od svetih Otaca Sedmog Vaseljenskog Sabora, on mnoge zbog pobožnog poštovanja svetih ikona umori. Tada i ovaj prepodobni Jakov Ispovednik postrada, o čemu svedoči i piše sveti Teodor Studit. Jer blaženi Jakov bejaše od njegove bratije. Pa kad prepodobni Teodor bi prognan za svete ikone, onda i mnoge učenike njegove stavljahu na muke. Tada i ovaj blaženi Jakov bi mučen na razne načine. A kad zli car Lav Jermenin bi ubijen, sveti Jakov bi pušten iz tamnice, kao i ostali ispovednici Hristovi i vrati u svoj Studijski manastir u Carigradu. No posle nekoliko dana prestavi se u Gospodu, i bi česno pogreben.

O njegovom prestavljenju blaženi Ipatije, koji je vršio dužnost igumana umesto svetog oca Teodora, izvesti pismom prepodobnog Teodora, koji se pri povratku iz zatočenja beše zadržao u Kriskentovoj obitelji. Na to mu prepodobni Teodor otpisa ovako: O čedo, ne bez srdačnog bola i ne bez duhovne radosti primismo tvoj izveštaj o usnuću Jakova ispovednika Hristova, ljubljenog brata našeg. Bol osećamo u srcu kao za sinom, i to takvim sinom koga zbog grehova svojih nisam dostojan ni nazvati sinom. A radujemo se zbog večnog života koji mu je od Gospoda ugotovljen. I to radujemo se ne samo mi, kojima je on kao sveti ud izvrsni ukras, nego se sva Crkva raduje zbog njega. Jer, šta misliš, kakav je on čovek bio? Zar nije ispovednik? zar nije mučenik? zar nije svetitelj? Od najranijih godina on se, pokoran i poslušan, zakonito upražnjavao u trudovima podvižničkog života, junački se boreći protiv pokreta duha, nerastljenim čuvajući telo od pohota, od kojih se uzdržavaše, i telo duhu potčinjavaše. Jeo je vrlo malo. A dok je bio zdrav, spavao je tako malo, da su se divili oni koji su to posmatrali. Voleo je da se nadugo upražnjava u bogomisliju, kad god bi našao vremena za to. I udubljivaše se u bogomisliju sve do ushićenja uma. A kad se vraćao u sebe, on je pobuđivao sebe na božansku ljubav. Neka neko ne pomisli da govorim laž. Bog mi je svedok, i starešina Jakovljev Jovan, koji mi je o njemu kazivao ono što ja sam ponekad nisam znao. A sve to bejaše kao neki prost način podvižničkog obučavanja. U ispovedništvu pak svom, kakav prizor on prestavljaše za Anđele i ljude! O snažno i drago srce! on stupi u podvig kao neustrašiv vojnik Hristov. Sluge mučiteljeve mu sa svih strana kožu zdirahu, ramena i grudi mu izranjaviše, krv proliše, telo mu zdrobiše, i na zemlju ga baciše. A on ni glasa ne pusti od sebe, nego prinošaše Bogu savršeno mučeništvo za Hrista Sina Božjeg i Boga našeg. Jer stradati za svetu ikonu njegovu, i jeste stradati za Njega samog. Neka čuju krotki i razvesele se! neka se obraduju mučenikoljubci i uzlikuju! neka se postidi đavo i neka se raspršti vojska ikonoboraca! Jer oni ne samo svetog Jakova nego i mnoge naše podjednako mukama umoriše, pobiše, glađu u smrt oteraše, i druga slična zla ispovednicima Hristovim počiniše. A sveti Jakov, telo svoje, pokriveno ljutim ranama i raslabljeno nepodnošljivim bolovima, poveri lekarskoj brizi, i kao svaki dan umirući sa blagodarnošću i smirenjem vođaše život svoj ka končini. Pišeš mi da je on predskazao svoje prestavljenje. To bi zbog mučeničkih podviga njegovih. I još mi javljaš da su mu na sahrani bili vrlo mnogi ljudi, i oni od najviđenijih. To je bilo po Božjem promislu. Jer se na sahranu čoveka neznatnog porekla ne bi stekao toliki svet, da nije po sredi“Božji promisao. I on ode na nebo, i pridruži se svojim sastradalcima, i uveća se lik svetih Ispovednika i Mučenika. Zbog toga je radost na nebu i veselje duhu Jakovljevom, čijim molitvama spašćemo se, braćo. On je primio nagradu, koju je zaslužio trudom svojim. A blaženi su i vaistinu pobožni oni koji se slegoše na česnu sahranu njegovu. Zaista su to mučenikoljubci, kojih udeo neka bude sa onima kojima poštovanje ukazaše. Odnosno česnih moštiju njegovih, ako Bog da, urediću kako valja. Celivajte jedan drugog celivom svetim, jer ovo treba pročitati svoj bratiji. Pozdravlja vas gospodin arhiepiskop patrijarh Nikifor, i protoprezviter, i ekonom, i ostala bratija. Gospod neka bude s vama, amin.

Tako glasi pismo svetog Teodora Studita, iz koga se jasno vidi život i stradanje ovog prepodobnog ispovednika Hristovog Jakova, čijim molitvama neka nas Gospod udostoji udela svetih Svojih vavek, amin.