Zašao sam jutros međ’ grobove stare
Za predaka dušu da upalim sveću,
I sa mnom su došli i svi koji mare
I svima nam iznova gorke suze kreću.

Obrastao kamen korovom i travom
Ne daju nam da vas pripazimo mrtve,
Jer dolazak svaki ispunjen je stravom
Kada sveću palimo, zgodni smo za žrtve.

Spomenici leže kao naše nade
Posustale blago, molitve nas dižu,
Oprosti im, Bože, ne znaju šta rade
Za ovo skrnavljenje kakvi gresi stižu

Slomiše te sliko i krst kraj kog stojiš
Mada su ti, majko i sad tople oči,
Da l se kada dođu tog nasilja bojiš
Kada tuđa noga po mermeru kroči?

Crveno se vino prolilo niz humku
Tamjana se miris Metohijom širi,
U plamičku sveće još pronađem trunku
Neke nove nade što mi srce smiri.

Zadušnice ove prolaze k’o prošle
Pognutih se glava ćutke kući kreće,
Molitve su jutrom nebesima pošle
Da u miru nekada upalimo sveće.

Foto: Olivera S. Radić