Prošlo je 17 godina otkako se Duško Trifunović pridružio „nebeskim pesnicima“. Podatak za Ginisovu knjigu rekorda – 300 pesama pretočeno u muzičke hitove.

Sećanje na pesnika ljubavi, mladosti, čoveka koji je od svega najviše umeo da se poigrava rečima, stapajući ih u stihove od kojih je većina zauvek ostala zabeležena u antologijskim pesmama domaće rok i pop scene i dan-danas ne jenjava.

Duško Trifunović je rođen u Sijekovcu kod Bosanskog Broda 1933. godine. U Sarajevo je došao četvrt veka kasnije sa zanatom bravara. Napisao je više od 80 knjiga, uglavnom poezije, a na TV Sarajevo bio je zapažen kao autor kultne emisije „Šta deca znaju o zavičaju“. Kad je izbio rat u BiH, prešao je u Novi Sad, gde je od 1992. sarađivao s TV Novi Sad.

Preminuo je u Novom Sadu, gde je živio teškim izbegličkim životom, i po sopstvenoj želji sahranjen je na Čeratskom groblju u Sremskim Karlovcima.

Na osnovu ovih gotovo testamentarnih stihova koje je Duško Trifunović u Sremskim Karlovcima zapisao u svojoj zbirci pesama „Veliko spremanje“, njegov prijatelj Pero Zubac izabrao je 28. januara 2006. godine počivalište za svog Duleta upravo na karlovačkom brdašcetu.

Pop i rok muzičari komponovali su muziku na osnovu niza Trifunovićevih pesama. Smatra se da je snimljeno oko 300 njegovih pesama. Antologijske su, u izvođenju Bijelog dugmeta pesme „Šta bi dao da si na mom mjestu“, „Pristao sam, biću sve što hoće“, kao i Čolina „Glavo luda“. Niz takođe velikih pesama napisao je za Indekse, Nedu Ukraden, Jadranku Stojaković, Arsena Dedića i Željka Joksimovića.

Mnogi veruju da jedna od najlepših Trifunovićevih pesama „Tajna veza“ nosi ljubavnu poruku, a zapravo nije tako. Napisana je kao tekst za muziku jednog filma o Tahiru, čuvaru zatvora. U jednoj sceni Tahira pitaju kako je, a on zlovoljno priča kako zatvorenici odrobijaju pet, deset ili 15 godina i odlaze, a on je osuđen da zbog posla provede nekoliko decenija u zatvoru. Tu njegovu vezu sa zatvorskim životom opevao je upravo Duško