Kultura

Leskovačka škola stripa povodom prvog izlaganja srpskog stripa u centralnoj svetskoj muzejskoj instituciji vezanoj za strip, Muzej stripa u Briselu 

CAN FOR BALKANS je izložba i projekat stvaranja mreže istorijskog stripa na Balkanu koja se realizuje uz podršku Evropske Unije kroz program Kreativna Evropa. U ovom projektu partnere čine Regionalni muzej u Brašovu u Rumuniji, Nacionalni istorijski muzej u Tirani u Albaniji, Strip centar Makedonije iz Velesa u Makedniji, Muzej Stripa u Briselu u Belgiji i Leskovačka škola stripa „Nikola Mitrović Kokan“ iz Srbije. Pomenuta izložba, koja sem nagrađenih radova na velikom internacionalnom konkursu za strip sa temom „Balkan kroz istoriju“ donosi i detaljan digitalan pregled istorijskog stripa u Rumuniji, Srbiji, Makedoniji i Albaniji bila je oktobra postavljena u Regionalnom muzeju u Brašovu u Rumuniju a novembra u Nacionalnom istorijskom muzeju u Tirani u Albaniji. Ova izložba je 21. decembra otvorena u Muzeju stripa u Briselu u Belgiji u prisustvu predstavnika Leskovačke škole stripa Marka Stojanovića i Aleksandra Stamenkovića i nagrađenih autora Marjana Milanova i Srđana Todorovića, ali i doskorašnjeg ambasadora Belgije u Srbiji Kuna Adama, ambasadorke Rumunije u Belgiji, Andree Pasternac, i amabasadora Srbije u Belgiji, Aleksandra Tasića! Tom prilikom je u prestonici evropskog stripa, Briselu, te svojevrsnom hramu stripa koji kao jedna od najvažnijih svetskih institucija vezanih za devetu umetnost predstavlja Muzej stripa u ovom gradu, po prvi put u svojoj istoriji koja iznosi gotovo devet decenija, predstavljen srpski strip. Kroz bogato ilustrovano istraživanje posvećeno istoriji srpskog stripa i istorijskom stripu u Srbiji koje su potpisali Slobodan Ivkov, Marko Stojanović i Nikolaj Pepene rame uz rame sa svetskim poznatim junacima poput Tintina, Asteriksa, Taličnog Toma, Štrumfova, Spirua, Kopca, Gaše i drugih našli su se se premijerno i Mika Miš, Hajduk Stanko, Nikad Robom, Dikan, Politikin Zabavnik, Mirko i Slavko, Stripoteka, Yu Strip, Strip zabavnik, Sat, Kalokagarti, Do pakla i nazad i drugi nezaobilazni dragulji srpskog stripa. Izložba, za čiji je jedan od zaštitnih znakova u vidi kartonske figure u prirodnoj veličini organizator je odabrao Marka Kraljevića, protagonistu serijala Vekovnici, publici, koja sa svih meridijana dolazi u ovoj jedinstveni muzej od strane grada Brisela uvršćenog u njegove zvanične turustičke atrakcije, biće dostupna na uvid do 8. junara. Budući da muzej beleži po 1700 posetilaca dnevno, procena organizatora je da će izložbu CAN FOR BALKANS, a samim tim i prezentaciju srpskog stripa, videti oko 30 000 hiljada ljudi iz čitavog sveta!Marko Stojanović, predavač u Leskovačkoj školi stripa, na pitanje da nam kaže svoje utiske o ovom dešavanju od važnosti za strip u Srbiji kaže: “Za Muzej stripa u Briselu se slobodno može reći da je jedno mitsko mesto. Posetiti ovu instituciju je, bez ikakvog preterivanja, za svakog ljubitelja stripa svojevrsno hodoćašće. To je stripski Olimp, gde se ide na poklonjenje velikanima devete umetnosti, onima koji su od stripa stvorili ono što danas jeste. Da biste ušli u njega kao obožavatelj stripa, plaćate ulaznicu koja vam dozvoljava da vidite nekoliko izuzetno moderno opremljenih izložbi na dva sprata, da posetite jako dobro opskrbljenu biblioteku i ne manje detaljnu striparnicu. Ući kao strip-autor u Muzej stripa je već puno, puno teže. Toliko, zapravo, teško, da srpski strip za svojih skoro devedeset godina izuzetno plodnog života, sa svetski poznatim imenanima, u tome do sada uprkos brojnim pokušajima prema svedočenju našeg najpoznatijeg strip teoretičara Slobodana Ivkova, nije uspevao. Leskovačka škola stripa “Nikola Mitrović Kokan” je kroz učešće u projektu CAN FOR BALKANS uvela srpski strip u ovaj hram stripa, tamo gde mu je oduvek bilo mesto ali eto silom prilika nikada nije uspevao da uđe. Možda je i prirodno da je upravo Leskovačka škola stripa, koja od 1998, kroz festival Balkanska smotra mladih strip autora gradi kulturne mostove prvo u region a potom i širom sveta, ta koja je uspela da na velika vrata unese tekovine stripa u Srbiji u ovu ustanovu čiju važnost za svetski strip je nemoguće prenaglasiti. Da, verujem da je ovo verovatno najvažniji most koji smo do sada izgradili… Jedna od najvažnijih nepravdi, ako tako hoćete, koje smo ispravili. Jer, jako mi je žao što velikani našeg stripa nisu tako nešto doživeli. Ništa ne bih voleo više no da je pokojni Nikola Mitrović Kokan mogao da vidi Do pakla i nazad pored Rika Ošeta, Petar Radičević Tajanstvenog viteza pod istim krovom sa Kopcem, Radivoj Bogićević svog Akanta sa Torgalom ili da je Lazo Sredanović doživeo da posvedoči tome kako Dikan stoji rame uz rame sa Asteriksom koji ga je u startu i inspirisao. Koliko zbog toga žalim, toliko me raduje saznanje što je srpski strip sada konačno zastupljen u ovom Belgijskom a svetskom centru stripa i da će ga upoznati ne hiljade nego desetine hiljada ljudi iz svih krajeva sveta – kao i da sam tome lično doprineo, što organizaciono kroz Leskovačku školu stripa, što učestovajući u istraživanju koje je prezentovalo srpski strip na ovoj izložbi… Iskreno, nema od toga ništa lepše. I zaista mislim da se od toga dalje u stripu – ne može. Jednostavno, nema gde.”

Categories: Kultura

Leave a Reply