Ekonomija

Srpska šljivovica među kandidatima za UNESCO listu

Od srpske rakije šljivovice, preko francuskog bageta do alžirske raj muzike ili tuniske harisa čili paste, UNESCO će do 3. decembra u Rabatu razmatrati podnete zahteve za upis na listu nematerijalne baštine.

Ove godine pod predsedavanjem Maroka, Odbor za nematerijalnu kulturnu baštinu UNESCO razmatra 56 nominacija za stavljanje na popis nematerijalne baštine, uključujući četiri koja zahtevaju hitnu zaštitu, poput grnčarskog umeća vijetnamskog naroda Čami.

Članovi odbora se prvi put nalaze uživo nakon dve uzastopne godišnje sednice održane onlajn zbog pandemije kovida19.

Među najistaknutijim predlozima ovaj put su baget (Francuska), popularna sevenoafrička folk muzika (Alžir), kultura ispijanja čaja (Azerbejdžan i Turska), tehnike tradicionalnih načina obrade čaja (Kina), šljivovice (Srbija) i svetlog ruma (Kuba), kao i izrada rebaba i laute poreklom iz srednje Azije (Iran/Tadžikistan/Avganistan).

Da bi izbegli kontroverze, 24 predstavnika iz 180 država članica UNESCO-ovog odbora pre svega vodi računa i poštuje tradiciju, praksu i znanje koje treba očuvati.

Zbog toga će razmatrati „veštinu izrade i kulturu korišćenja bageta“ kao deo nematerijalne svetske baštine, a ne baget kao takav.

Na isti način će proučiti znanje i iskustvo majstora koji prave svetli kubanski rum, a ne alkoholno piće.

Usvojena 2003. godine, Konvencija o zaštiti nematerijalne kulturne baštine promoviše očuvanje znanja i „know-how“, koji su značajni za očuvanje tradicionalnih zanata.

Nagrađuje se i „kulturna praksa koja se prenosi s generacije na generaciju, kao što su usmena predaja, izvođenje umetnosti, društvene prakse, rituali i svečani događaji ili znanja i prakse koji su povezani s prirodom i univerzumom“.

Categories: Ekonomija

Leave a Reply