Društvo

NEZABORAVNIK – Brežani kod Srebrenice: 30 godina od pokolja Srba, zločina za koji niko nije odgovarao

Ni nakon 30 godina meštani sela Brežani ( Srebrenica) ne mogu zaboraviti 30. jun 1992. Tog vrelog, junskog dana muslimanski vojnici iz Srebrenice izveli su strahovit napad na ovo malo, nebranjeno selo.

Zveri u ljudskom obliku tada su počinili neviđeni pokolj ubijajući sve što se kretalo- i žene i decu, i staro i mlado a nisu bile pošteđene čak ni životinje.

U napadu Bošnjaka iz Osmača na selo Brežani 30. juna ‘92. ubijeno je 32-oje Srba. Vidoja Lazića su prikovali za krst na sred sela, a njegovu osamdesetogodišnju majku Dostanu i slepu sestru Kristinu žive zapalili u kući. Na kućnom pragu su ubijeni Milisav Rankić i njegova dva sina Miroslav i Dragoslav kao i Stanko Milošević.

Posmrtni ostaci nisu pronađeni. Oko 4 sata ujutru, oko 1000 naoružanih vojnika iz Srebrenice sjurilo se u ovo malo, etnički čisto srpsko selo, koje je nedeljama opstajalo opkoljeno sa svih strana. Uz povike “ Alahu ekber”,”Tekbir” i “Koljite žene i decu” muslimanski vojnici započeli su svoj krvavi pir.

U pratnji muslimanskih vojnika bile su i muslimanske žene i civili koji su lupali u šerpe, pevali i pravili galamu kako bi zbunili i još više uplašili stanovništvo a takođe su učestvovali i u pljačkanju srpske imovine i paljenju sela.

Tog dana su ubijena 32 civila srpske nacionalnosti, među kojima i troje dece. Niko od meštana nije nosio pušku niti je bio vojnik, sve su to bili stariji ljudi, uglavnom bolesni, zatim deca, i starije žene. Ovo selo je bilo odsečeno i opkoljeno sa svih strana muslimanskim selima. Sve žrtve su ubijene na vrlo svirep i okrutan način-masakriranjem, spaljivanjem, razapinjanjem na krst, odsecanjem delova tela.

Najstarija žrtva masakra bio je starac Stanko Milošević (90) koji je masakriran na kućnom pragu.Najmlađa žrtva bio je učenik osmog razreda Ljubomir Josipović kojem je rafal bukvalno skinuo gornji deo lobanje. Imao je 14 i po godina.

Ipak, najtužniju smrt doživeo je Vidoje Lazić (55) kog su muslimanski vojnici najpre tukli i maltretirali a potom ga razapeli na krst i živog zapalili. Ubijene su i njegova sestra i nepokretna majka. Nesrećni Vidoje je bio podvrgnut strašnim i nezamislivim torturama. Prema rečima preživelih svedoka krici i urlici nesrećnog Vidoja čuli su se do susednog sela.Svedoci su takođe izjavili da su muslimanski vojnici Vidoja zatekli pred njegovom kućom gde im je rekao “ Nemojte lupati, evo vam ključevi, ako hoćete i zapalite, ako ima šta goreti.”Vidoje je to govorio verujući muslimanima da mu neće ništa, jer je sa njima radio godinama i bio je siguran da ga neće dirati, jer ni on njima nikad nije pravio neke probleme-sav život je proveo sa muslimanima u preduzeću “Drina” Srebrenica. Mnogima je i tokom života više puta pomogao. Međutim, dojučerašnje komšije su zaboravile na svu humanost Srba iz Brežana i vratili su im na najstrašniji mogući način. Njegova jedina krivica bila je srpska nacionalnost.

U Brežanima su toga dana ubijene i Vidojeva nepokretna majka Dostana Lazić (79), te njegova slepa sestra Kristina (57). Obe žene su najpre mučene pa zapaljene u svojoj kući.Zarobljena je pa masakrirana i domaćica Mileva Stjepanović stara 50 godina.Zločinački meci zauvek su prekinuli i živote Radosave Stjepanović (36) i Milojke Mitrović (38). U istom napadu ubijeni su i starci Radovan Petrović (79) i Milivoje Mitrović (62), ali i gotovo cela porodica Rankić: otac Milisav (45) i njegova dva sina Dragoslav(17) i Miroslav (20). Na svom kućnom pragu stradao je i civil Miloš Novaković (36), kojem su zločinci odsekli glavu. Sa svojim deda Stankom (90), tog tragičnog junskog dana ubijen je i maloletni Vidoje Milošević (17).

Rabija iz Srebrenice ispričala je kako su muslimani po povratku u Srebrenicu govorili da su tamo našli samo jednu neispravnu pušku, da u Brežanima nije bilo nikakvog oružja ni vojske, već samo civili što jasno govori o namerama i karakteru ovog monstruoznog zločina. Sve kuće u selu su taj dan popaljene i opljačkane.

Zločinci nisu zaobišli ni pravoslavno groblje. Svi spomenici na groblju su polupani, a neke od grobnica su skrnavljene. Po oslobođenju Srebrenice 1995. više hiljada srpskih civila je dobilo priliku da se vrate u svoje domove iz kojih su nasilno prognani tri i po godine ranije. Tada su po muslimanskim kućama i stanovima pronađene mnogobrojne stvari ( traktori, nakit, odeća, bela tehnika) koji su bili u vlasništvu ubijenih i prognanih Srba iz Brežana i drugih srpskih sela, a koje su Orićevi vojnici i civili opljačkali prilikom svojih zločinačkih pohoda 1992.

Nažalost, za Sud i Tužilaštvo BiH ovi zločini kao da se nisu ni desili. Uprkos brojnim dokazima i izjavama svedoka, ni 30 godina niko nije procesuiran niti osuđen za zločine nad Srbima.

Zašto Tužilaštvo i Sud BiH štite monstrume koji su u uniformama “ AR BIH” ubijali decu, dpaljivali žene i starice, silovali, klali, razapinjali civile na krstove, pitanje je koje muči porodice žrtava i danas. U napadu na Brežane učestvovali su: Orić Naser, Tursunović Zulfo, Meholjić Hakija, Ustić Akif, Halilović Huso, a pored njih zapaženi su i Halilović Rešad, Alić Kadir, Zukić Osman, Jatić Akif, Jahić Vehbija, čiji je otac i u prošlom ratu bio ustaša i dr., navodi se u knjizi “ Hronika našeg groblja”, našeg istaknutog istoričara Milivoja Ivaniševića.

Izvor: Milivoje Ivanišević – Hronika našeg groblja

Categories: Društvo

Leave a Reply