Društvo

NEZABORAVNIK: Rus koji je dao život za Kosovo i Metohiju

Nisu samo Srbi junački branili Kosovo i Metohiju od albanskih terorista OVK i NATO snaga 1999. godine. Jedan od heroja kojem se Srbija još nije zahvalila na način kakav zaslužuje je i ruski oficir Bulah Glebovič. Njegovo telo ostalo je na Košarama i do danas nije pronađeno.

Bulah Vitalija Glebovič rođen je 2. maja 1965. godine u selu Smidoviči, Habarovskom okrugu u Rusiji. U svojoj 25. godini diplomirao je na višoj vojnoj školi u Omsku taktičku komandu motorizovanim snagama. U Rusiji se istakao tokom službovanja u Azerbejdžanu, kada je rizikovao život da bi zajedno sa saborcima uspešno završio jednu spasilačku akciju, iz koje je izašao sa teškim potresom mozga.

U vojsku tadašnje SR Jugoslavije stupio je kao dobrovoljac i prvi ratni raspored dobio kao strelac u 125. motorizovanoj brigadi. Zajedno sa njim, tada je stiglo oko stotinu ruskih dobrovoljaca, koji su došli da brane Srbiju od NATO i terorističke OVK.

 Dobrovoljac iz Habarovska poginuo je u rejonu sela Košare, kod Đakovice, 19. maja 1999. godine, u žestokim borbama protiv albanskih terorista.

Nedugo posle njegove pogibije, propagandna mašinerija OVK postavila je na Jutjub film na kojem se vidi telo jednog vojnika u uniformi Vojske Jugoslavije, a onda i dokumenta nesrećnog Bulaha Gleboviča.

Bulah Vitalij Glebovič bio je oženjen, a iza sebe je ostavio ćerku Alisu. Njegovi roditelji otac Bulah-Gleb i majka Valentina Petrovna žive kao penzioneri u gradu Habarovsku.

Snimci pogibije Bulaha Vitalija Gleboviča prikazani su nekoliko puta na brojnim ruskim televizijama. Albanski teroristi se na njima smeju i podruguju ruskom heroju.

Za podvig u odbrani slobode SRJ odlikovan je Ordenom za zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena.

Organizacija ratnih veterana iz Habarovska i njegova porodica već godinama pokušavaju preko vlasti Srbije da dođu po posmrtnih ostataka Bulaha Vitalija Gleboviča, kako bi mogla dostojno da ga sahrane.

Srpski vojnici kažu da su ruski dobrovoljci bili veoma sposobni vojnici, dobro utrenirani i maksimalno disciplinovani. Na gotovo svim položajima dizali su moral mladim momcima i trudili se da zvuče pozitivno, posebno u danima kada je NATO avijacija besomučno tukla srpske položaje kasetnim bombama, koje su zabranjene po svim konvencijama ratovanja.

Tri ruska dobrovoljca poginula su kao dobrovoljci na Kosovu i Metohiji, tokom 1999. godine. Pored Bulaha Vitalija Gleboviča, herojski su život za Srbiju položili Fjodor Fjodorovič Šuljga i Sergej Ivanovič Starcev.

Tačnih podataka o broju ruskih dobrovoljaca na Kosovu i Metohiji tokom ratnih dejstava tokom 1999. godine nema. Nagađa se da je njihov broj iznosio oko 200. Oni su se nalazili na najrazličitijim mestima Kosova, u grupama od 5 do 15 ljudi.

Hrabrost ruskih dobrovoljaca ušla je u legendu, posebno primer snajperiste Alberta Andijeva iz Južne Osetije, koji kada ga je protivnički snajper pogodio u desno oko nije napustio položaj, već je svoju pušku pomerio na levu stranu i pucao sve dok se nije onesvestio.Savest naša nas primorava da plačemo, kada Rusi plaču, i da se radujemo, kada se Rusi raduju. Veliki je dug naš pred Rusijom. Može čovek biti dužan čoveku, može i narod – narodu. Ali dug, kojim je Rusija obavezala srbski narod 1914. godine, tako je ogroman, da njega ne mogu vratiti ni vekovi ni pokoljenja. To je dug ljubavi, koja svezanih očiju ide u smrt, spasavajući svog bližnjeg. Nema veće ljubavi, nego da ko položi dušu svoju za drugove svoje – to su reči Hrista. Ruski Car i ruski narod, nepripremljeni stupivši u rat za odbranu Srbije, nisu mogli ne znati, da idu u smrt. Ali ljubav Rusa prema braći svojoj nije odstupila pred opasnošću i nije se uplašila smrti.

Izvor: Sinovi Srbije

Categories: Društvo

Leave a Reply