Spomenko Gostić (15. avgust 1978—20. mart 1993) iz Doboja (selo Jovići nadomak Maglaja), bio je vojnik sa 13 godina, više puta ranjen, najmlađi odlikovani borac Vojske Republike Srpske u Odbrambeno-otadžbinskom ratu. Taj junak, dečak odlikovan je Medaljom zasluga za narod. Poginuo je na današnji dan pre 26 godina.

Na početku rata u BiH, umrla mu je majka, pa je ostao da živi sa bakom koja je septembra 1992. godine poginula u granatiranju sela od strane tzv. Armije Republike Bosne i Hercegovine. Sa 14 godina ostao je sam na svetu bez ikog rodjenog. Nudjeno mu je da ode u Pariz, ali je izričito odbio, jer nije hteo da napusti otadžbinu koja je bila u ratu i on deo nje koji se borio za slobodu svog naroda, u njegovo selo je stigao naš gastarbajter iz Francuske, koji mu je ponudio dag a odvede u Pariz da tamo živi i da ga školuje.                                                

Na takvu ponudu Spomenko je tom plemenitom čoveku, koji je hteo dag a usvoji odgovorio. ‘’Dok moja noga ne kroči na Maglasj, ja ne idem odavde’’ Spomenko je bio i više od heroja, pravi junak i častan čovek. Ovaj dečak je verovatno jedan od najznačajnijih ličnosti, zato što je imao samo 14 godina kada ga je muslimanska granata pokosila. On je danas nepravedno zapostavljen, u Srbiji nijedna škola, ulica ne nosi naziv po njemu, nema spomenika…Spomenko je sahranjen na groblju Gornji Ulišnjak gde počivaju njegova majka i baka, a do groblja se vrlo teško stiže zbog lošeg puta. Izvor-foto:Srpskaistorija-Agencije i portali