Više od 15.000 vozača i oko 6.000 prevoznika napustilo je Zapadnog Balkana u potrazi za boljim platama i lakšim procedurama za rad.

Leskovcani, Nislije, Vranjanci, Novljani, Niksicani, Kraljevcani, Banjalucani, Tuzlaci Smederevci, Kumanovcani, Stipljani i drugi, gorki hleb vozača kamiona zarađuju na evropskim drumovima. Već desetak godina “svi oni žive u kamionskoj kabini”, odmaraju na parkinzima uz benzinske stanice u Austriji, Nemačkoj, Nizozemskoj. Tu uz kafu i cigarete prekraćuju vreme do jutra kada će krenuti na novi utovar “gde jave”. Na benzinskim stanicama za vozače su napravljene i tuš kabine, za euro ili dva se okupaš, malo doteraš i osetiš čovekom. Posao vozača drumskih krstarica je hleb sa sedam kora.

“Evo me u Klagenfurtu, ovdje ću da predahnem do jutra, a u osam sati je utovar. Dan ranije sam tovario robu u Hamburgu, a iskrcao je u Austriji, ukupno 1.200 kilometara”, pričaju Brana, Djoko i Angel.

Oni su oni od 15.000 sa Zapadnog Balkana koji su posljednjih godina matičnu državu zamenili za evropske puteve. Osim klasičnih vozača put evropskih država krenuli su i prevoznici, vlasnici kamiona, jer je na zapadnom Balkanu vrlo teško zadovoljiti uslove i propise oko dobijanja svih isprava, a pre svega CEMT dozvola, odnosno licenci bez kojih je nemoguće obavljati međunarodni transport.

CEMT dozvola ili pasoš kamiona kojom je dozvoljeno obavljanje međunarodnog prevoza tereta podrazmeva posedovanje kamiona EURO V ili EURO VI odnosno uverenja o usklađenosti sa tehničkim odredbama u pogledu emisije buke i izduvnih gasova i drugih tehničkih i sigurnosnih uslova.

Nakon transportne kompanije u Nemackoj Nijaz, Elvir, Dragan i Mile posljednjih pet godina voze za slovenačku firmu. Jedni su od retkih koji će reći da vole ovaj tegobni posao i dodaje da bi u protivnom to bilo nemoguće podneti.

Pravila života za volanom na evropskim putevima zbog rigoroznih kazni su jasna kao dan – na svakih 4,5 sati vožnje, odmor od 45 minuta, u toku 24 sata maksimalno devet sati vožnje, a dva puta u sedmici može se, izuzetno, voziti sat duže, s tim da u dve sedmice nemaš više od 90 sati za volanom.

Profesionalni vozači iz zapadnog Balkana vrlo lako nađu posao u zemljama EU, a u posljednje vreme prava je pomama za vozačima sa tzv. ARD licencom. To su vozači koji su položili ispit za prevoz opasnih i tečnih materija. Njihove plate su veće od plata “običnih” profesionalaca i kreću se od 3.000 do 4.000 eura u EU, dok se na zapadnom Balkanu kreće od 750 do 1.000 eura.

Forumi i oglasi za zapošljavanje u našoj zemlji puni su ponuda za ovaj posao, ali vozača nema jer su pronašli firme u EU koje dobro plaćaju. U poslednje vreme na biroima rada teško je, odnosno nemoguće pronaći profesionalnog vozača.

Ne znam da li postoji ijedna firma u državi u kojoj ne fali makar jedan vozač, a nekima fali i njih 50. Veće plate i sigurnost su jedini i osnovni razlog napuštanja zapadni Balkan i odlaska u Evropsku uniju. Mi već godinama apelujemo na sve institucije da se nešto mora uraditi po ovom pitanju, ali nema nikakvog pomaka”, ističu iz udruznja autoprevoznika.

Zanimljivo, proces naglog odlaska profesionalnih vozača iz zapadnog Balkana dobio je na intenzitetu upravo te 2019. kada je nemačka transportna industrija objavila da joj nedostaje više hiljada vozača. U ovoj zemlji svake godine oko 30.000 profesionalnih vozača odlazi u penziju, a oko 15.000 vozača počinje ovaj posao. Nemački mediji su se raspisali kako država ovaj problem treba olakšati uvozom vozača iz trećih zemalja, dakle onih koje još nisu u EU. Tada su u red za dozvole za rad u Njemačkoj prvi stali Bosanci i Hercegovci, te Srbi i Ukrajinci.

Dodatni razlog odliva vozača i prevoznika je cena prevoza koja, po mišljenju poznavalaca, nema isplativost. Iako su cene goriva porasle, a višesatna čekanja na carinama i granicama povećavaju troškove, prevoznici nisu uspeli podići cene usluga “ni za žuti fening” poslednjih deset godina. Uz to, na naplatu se često čeka mesecima, nekada i godinu dana, a vrlo često umesto naplate slučaj završi na sudu. Nema para ni za prevoznike ni za vozače, pa je motiv za dobrom platom i odlaskom u zemlje EU logičan i opravdan.

I u Udruženju međunarodnih prevoznika tereta kažu da je problem nedostatka vozača evidentan ali da njega nije lišena ni EU. Zanimljivo je da je zapadni Balkan poslednje dve godine, osim profesionalnih vozača, napustilo i oko 6.000 autoprijevoznika i tamo registrovalo svoje prevozničke kompanije. Domaći autoprevoznici, oni koji su ostali, muku muče sa nedostatkom vozača i kod mnogih su kamioni zbog toga parkirani.

Sve je vise kandidata koji polažu vozački ispit za kamione. Ljude iz vojske, policije, napuštaju državnu službu da idu da voze. Na zapadnom Balkanu je registrovanih oko 60.403 kamiona i oko12.291 vlasnik. Ostali, trbuhom za kruhom, krstare evropskim drumovima. Najbolji i najprecizniji indikator bega profesionalnih vozača sa zapadnog Balkana je prosečna plata koja ne prelazi 450-550 eura. U Srbiji vozači zarade 800 eura, u Hrvatskoj do 1.200 eura, a u zemljama EU 1.500 eura i više. Izvor-foto: Agencije i portali, krupljani