Ekonomija

Visoka ocena Stejt dipartmenta o investicionoj klimi u SRBIJI

Američki Stejt dipartment visoko je ocenio investicionu klimu u Srbiji u izveštaju za 2021, ističući višegodišnje sprovođenje makroekonomskih reformi, fiskalnu disciplinu i finansijsku stabilnost kao glavne faktore koji su doprineli poboljšanju uslova za strana ulaganja.

U novom Izveštaju o globalnoj investicionoj klimi za 2021, Stejt dipartment navodi da je mišljenje amerčkih investitora u Srbiji generalno pozitivno zbog strateškog položaja zemlje, dobro obrazovane i raspoložive radne snage, odličnog znanja engleskog jezika, podsticaja za investiranje i aranžmana o slobodnoj trgovini sa ključnim tržištima, pre svega s Evropskom unijom.

U dokumentu se poseno naglašava da investitori iz SAD-a uživaju jednaka prava u tržišnoj utakmici kao njihovi srpski i drugi strani konkurenti.

„Investiciona klima u Srbiji se poslednjih godina poboljšala, vođena makroekonomskim reformama, većom finansijskom stabilnošću, fiskalnom disciplinom i procesom pristupanja Evropskoj uniji (EU), koji podstiče zakonodavne promene koje unapređuju poslovnu klimu“, piše u izveštaju.

Napominje se da je vlada uspešno završila 30-mesečni instrument za koordinaciju politike sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) u januaru 2021. godine, da radi na novom stendbaj aranžmanu, kao i da je Srbija 2020. napredovala za četiri mesta na Duing Biznis listi Svetske banke i da zauzima 44. poziciju.

Privlačenje stranih investicija ostaje važan prioritet vlade, dodaje Stejt dipartment i podseća da su 2021. godine Sjedinjene Države i Srbija potpisale novi Sporazum o podsticaju ulaganja koji, kako kaže, može da olakša mogućnosti za ulaganja u brojne različite sektore.

Takođe se konstatuje da Ambasada SAD u Beogradu često pomaže investitorima kada naiđu na neki problem, ali i da srpski lideri reaguju na investicione poteškoće.

U izveštaju se kao izazovi s kojima se zemlja suočava navode sporost birokratije, korupcija, gubitašska državna preduzeća, velika neformalna ekonomija i neefikasno pravosuđe. Dodaje se da „politički uticaj na odluke nominalno nezavisnih regulatornih agencija takođe zabrinjava“.

U obimnoj analizi se ukazuje da je Vlada Srbije postavila ekonomski rast i otvaranje novih radnih mesta kao glavne prioritete i da se posvetila rešavanju nekoliko dugotrajnih pitanja koji se odnose na, kako se navodi, „konsolidaciju tržišno vođenog kapitalizma“ (ekonomija zasnovana na privatnom vlasništvu).

Dalje se nabrajaju sprovedene značajne reforme u zakonodavstvu (zakon o radu, građevinske dozvole, inspekcija, javne nabavke…), kao i sprovođenje digitalizacije javne uprave, uvođenje elektronskog potpisa, privatizacije koje su pomogle poboljšanju poslovnog okruženja…

Stejt diparment konstatuje da vlada polako napreduje u rešavanju problematičnih državnih preduzeća, da je tamo gde je to bilo moguće ovaj problem rešavan putem stečaja ili privatizacije, te da je u planu privatizacija još 78 kompanija.

Ako vlada realizuje obećane reforme tokom procesa pristupanja EU, poslovne mogućnosti će nastaviti da rastu u narednim godinama.

Sektori koji će osetiti najviše benefita od reformi su poljoprivreda i prerada poljoprivrednih proizvoda, upravljanje čvrstim otpadom, kanalizacija, zaštita životne sredine, informacione i komunikacione tehnologije (IKT), obnovljivi izvore energije, zdravstvo, rudarstvo i proizvodnja, smatra Stejt dipartment.

Žene u Srbiji uglavnom uživaju jednak tretman kao muškarci u poslovanju, a vlada nudi različite programe podrške ženskom preduzetništvu, pri čemu država od 2017. godine obezbeđuje približno jedan milion dolara godišnje bespovratnih sredstava iz budžeta za podršku inovativnom ženskom preduzetništvu, zaključuje se u izveštaju Stejt dipartmenta.

Categories: Ekonomija

Leave a Reply