Bivši komandant Žandarmerije general Bratislav Dikić, nakon bezmalo 4,5 godina provedenih u zatvoru u Crnoj Gori, kaže da je preživeo „strašan pakao u Milovom kazamatu“, a da se na kraju ispostavilo da protiv njega nema nikakvih dokaza za učešće u navodnoj aferi „Državni udar“.

General Dikić je uhapšen 15. oktobra 2016, prvostepenom presudom iz 2019. bio je osuđen na osam godina zatvora zbog „stvaranja kriminalne organizacije i pokušaja terorizma“, ali je 5. februara ove godine oslobođen svih optužbi, pošto je vrhovni sud utvrdio da protiv njega nema nikakvih dokaza! On je u ponedeljak uveče stigao u Srbiju nakon što su mu vraćeni lični dokumenti.

– Na slobodi sam konačno posle četiri godine i četiri meseca. Proveo sam 1.571 dan u samici Istražnog zatvora, bez osnovnih uslova za boravak i život, a na kraju su i sami morali da priznaju da nema nikakvih dokaza protiv mene! Stalno su me vodili u Specijalno državno tužilaštvo i neprestano su sprovodili torturu nada mnom. Upućivali su mi brojne ucene i pretnje. Pretili su smrću i meni i mojoj porodici, mojoj deci. Tražili su od mene da lažno optužim Srbe u Crnoj Gori, ali i SPC i predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Prošao sam pravi pakao u Milovim kazamatima!

U kakvom ste zdravstvenom stanju sada?

– Teško sam bolestan. Imam karcinom, a godinama sam neadekvatno lečen. Boravio sam u samici skoro četiri i po godine, a hrana koju sam tamo dobijao teško može da se nazove ljudskom hranom. Danas imam preko 30 kilograma manje nego kada sam nezakonito uhapšen.

Tražili su od vas da lažno optužite Srbe, SPC i Vučića za „državni udar“?

Tako je. Sve vreme su pokušavali da me slome i da me nateraju da lažno svedočim!

Zbog toga ste štrajkovali glađu?

– Štrajkovao sam glađu zbog strašne nepravde! Strašno je to, najstrašnije, kada vas drže nevinog u zatvoru. I to ne jedan ili deset, nego 1.571 dan! Tri puta sam stupao u štrajk glađu. Prvi put još 2016. godine zbog nezakonitog hapšenja i pritvaranja. Tada 17 dana nisam uzimao hranu i vodu i lekari su me održavali u životu. Na infuzijama sam bio osam dana i tada sam jedva preživeo… Drugi i treći put zbog strašnih pritisaka i otvorenih pretnji i porodici i meni štrajkovao sam 19, odnosno 21 dan! Tada sam, takođe, bio na samrti, ali sam preživeo samo zahvaljujući lekarima Istražnog zatvora i mojoj porodici, koja me je molila da prekinem štrajk, ali i poseti sad već pokojnog mitropolita Amfilohija, koji mi je dao veliku podršku.

Kako su se ponašali prema vama u zatvoru? Jesu li vas mučili?

– Zatvorski čuvari, oni obični policajci ponašali su se profesionalno koliko su to mogli. Ni njima nije bilo lako, imali su stalne naredbe da mi se maksimalno oteža boravak u pritvoru.

Vas su u Podgorici uhapsili odmah posle oslobađajuće presude?

– Posle mog oslobađanja od strane Apelacionog suda, ja nisam izašao na slobodu, već sam ponovo uhapšen od strane policije jer sam navodno strani državljanin u Crnoj Gori koji ne poseduje lične dokumente!?! To je strašan apsurd, zato što je meni upravo policija oduzela dokumente i izdala potvrdu o privremeno oduzetim predmetima. Nakon hapšenja sproveden sam u prihvatilište za strane državljane i doneto je rešenje o zadržavanju do šest meseci. Međutim, sudija Višeg suda Zoran Radović ekspresno je doneo rešenje o povraćaju ličnih dokumenata i ponovo sam nakon deset dana pušten na slobodu, odnosno sproveden do granice sa Srbijom…

Šta planirate dalje? Da li ćete tužiti državu Crnu Goru?

– Kao što sam i dosad radio, postupaću u skladu sa zakonima Crne Gore i drugim međunarodnim zakonima. Mogu samo da kažem da ja u Crnoj Gori nisam učestvovao u ni u kakvim krivičnim delima, u takozvanom državnom udaru ili nekakvom terorizmu, što je sada svima valjda jasno. U Crnoj Gori i dalje vode nekakav postupak protiv mene, ali ja sam siguran da ću na kraju i pravosnažno biti oslobođen. Zato što nisam radio to za šta me optužuju. Sve je to laž, sve je to montaža.(Informer)