Industrijski prosek Dow Jones dostigao je novi maksimum svih vremena u sredu nakon inauguracije Joea Bidena. Vrednost zaliha neprekidno raste od 2009. godine, a sam Dow utrostručuje vrednost, uprkos ekonomskim faktorima kao što su visoka nezaposlenost, stagnirajuće plate i visok nivo duga kod običnih Amerikanaca.

Bank of America (BofA), druga najveća američka banka sa aktivom vrednom preko 2 biliona dolara, upozorila je svoje kupce da je “ekstremni oporavak” na Wall Streetu rezultat politike Federalnih rezervi i da podstiče eksploziju ogromnog balona koji bi uskoro mogao da pukne.

„Politički balon u Washingtonu podstiče balon cena imovine Wall Streeta“, navodi se u napomeni koja je poslata investitorima u petak, a koju je preneo Bloomberg, pozivajući se na podršku Federalne rezerve rizičnoj imovini, odnosno onoj imovini koja nije bez rizika.

U.S. policy is fueling a Wall Street bubble, warn Bank of America strategists https://t.co/uj6fn8Jj14 via @markets @mikamsika pic.twitter.com/wLxkc26lZR

— Namitha Jagadeesh (@namithaj) January 22, 2021

„Kada oni koji žele da ostanu bogati počnu da se ponašaju poput onih koji žele da se obogate, to sugeriše na kasnu fazu špekulacije“, dodaje se u belešci, pozivajući se na visok nivo špekulacija visokog rizika među bogatim investitorima. U pismu, koje su napisali intelektualci BofA  na čelu sa glavnim investicionim strategom Michaelom Hartnettom, upozorava se da se „korekcija tržišta“, odnosno pad cena akcija očekuje nešto kasnije ove godine, s takozvanim indikatorom Bull & Bear banke koji se već približava „signalu za prodaju“.

Banka upozorava svoje klijente na predstojeće „nestabilne događaje“ i upoređuje ih sa prošlim balonima, uključujući kolaps stambenog tržišta 2007-08. i dot-com balonom početkom 2000-ih koji je nastavio, usred pucanja bilansa Centralne banke u SAD i Evropi. Bank of America očekuje da će bilans stanja Federalnih rezervi dostići ekvivalent od 42 procenta BDP-a 2021. godine, usred očekivanog budžetskog deficita od 33 procenta BDP-a.

Američki budžetski deficit dostigao je najviši nivo od 3,1 biliona dolara u 2020. godini, više nego udvostručujući prethodno postavljeni rekord. Pre toga, deficit, ili razlika između vladine potrošnje i količine novca koju država prikuplja od poreza i na druge načine, neprekidno je rastao i pod Barakom Obamom i pd Donaldom Trumpom, od najniže krize nakon 2008. od 439 milijardi dolara 2015. godine.

Trump je više puta kritikovao Obamu zbog njegove deficitarne potrošnje, pa čak i obećao da će eliminisati ogromnih 20 biliona američkih dolara duga tokom dva mandata tokom njegove kampanje 2016. godine. Čini se da je predsednik odustao od predizbornih obećanja tokom svog mandata, pri čemu je savezni dug eksplodirao na preko 27,8 biliona dolara, odnosno oko trećine ukupne vrednosti globalne ekonomije, u vreme kada je napustio Belu kuću.

Uprkos ogromnim iznosima duga, SAD ostaju u jedinstvenom položaju u odnosu na druge nacije, a status dolara kao de facto svetske valute omogućava Fedu da nastavi da štampa i razmenjuje novac za fizička dobra po cenama koje bi poslale većinu drugih država u inflaciju i finansijsku propast u stilu Weimar republike. Sve dok poverioci smatraju da SAD mogu da nastave da otplaćuju svoje dugove, Washington može da nastavi svoju deficitnu potrošnju bez velikih efekata mimo savladivih inflatornih pritisaka.

Prošle nedelje Joe Biden najavio je novi plan ekonomskog oporavka od 1,9 biliona dolara od koronavirusa, uključujući 1.400 dolara direktnih isplata običnim Amerikancima, kao i milijardu nove pomoći preduzećima i bankama. Washington je već potrošio oko 4 biliona dolara na podsticaj zbog koronavirusa 2020. godine.

it’s probably nothing pic.twitter.com/9wXg615iWW

— zerohedge (@zerohedge) January 22, 2021  Izvor-foto: S.Filipovic, logicno, Agencije i portali