Pre 31. godinu održan je poslednji kongres Saveza komunista Jugoslavije. Napuštanje kongresa od strane delegacije Slovenije označio je kraj državne partije a simbolički početak kraja Jugoslavije.

Četrnaesti kongres Saveza komunista Jugoslavije održan je od 20. do 22. januara 1990. godine, u beogradskom centru „Sava“. Prisustvovali su delegati iz svih republika i pokrajina, delegati federacije, delegati rukovodstva SKJ kao i partijska delegacija JNA. Tadašnji predsednik Predsedništva CK SKJ bio je Milan Pančevski iz Makedonije.

Bio je to prvi vanredni kongres SKJ. Sama inicijativa za sazivanje vanrednog kongresa inicirana je na, takođe, vanrednoj konferenciji Saveza Komunista Vojvodine godinu dana ranije.

Nešto više od 1.600 delegata učestvovalo je u radu dve plenarne sednice.

Najveća polemika vođena je između srpske i slovenačke delegacije.

Komunisti iz Srbije, koje je predvodio Slobodan Milošević, zalagali su se za uvođenje sistema „jedan čovek – jedan glas“, tj. za centralizovanje Jugoslavije.

Slovenci su predlagali konfederaciju i partije i države ili „savez saveza“. Svi predlozi slovenačke delegacije bili su preglasani.

Posle dva dana rada i oštrih verbalnih sukoba 22. januara kasno uveče predsednik SK Slovenije Ciril Ribičič pozvao je delegate Slovenije da napuste Kongres SKJ.

Slobodan Milošević je predložio da kongres nastavi rad i pređe na donošenje odluka ali se tome usprotivila delegacija SK Hrvatske, zapretivši da će i oni napustiti kongres. 

Milan Pančevski zaključio je pred zoru rad kongresa i najavio zakazivanje treće plenarne sednice. To se nikada nije desilo čime je Vanredni 14. kongres SKJ ujedno bio i poslednji kongres partije SKJ koja je zemljom vladala od završetka Drugog svetskog rata.

Posle raspada državne partije usledio je i raspad Jugoslavije.