Ekonomija

Najgora godina za pčelare, med postao – luksuz

Zbog lošeg prinosa meda u ovoj godini pojedini pčelari u Jablanickom i Pcinjskom okrugu poskupili su med za 10 posto.

Pčelari kažu da im je ovo najgora godina u poslednjoj deceniji, te da mnogi nisu ništa ni vrcali.

Dragan Rajković, čija porodica ima 200 pčelinjih društava u Gornjoj Dragoni, kaže da su ove godine izvrcali 50 kilograma meda.

– Od jesenas livadski, bagremov i ostale vrste meda koštaju dest posto skuplje. Ova je treća zaredom loša godina, jer nema nektara zbog kiša i manjka sunca. Sada je pčelarstvo jako skup hobi. Spasli smo se što uz med proizvodimo likere, a otvorili smo i api komoru – kaže on. Sekretar Udruženja pčelara „Prva pčela“  Milorad Jović kaže da ima nekoliko pčelara koji su poskupeli med. – Ima elemenata i razloga da se poveća cena kada se upoređuje sa cenom drugih artikala, ali naše mišljenje je da ne treba pretjerivati zbog potrošača. Moji kupci će od mene kupiti i kada imam tonu i kada imam 50 kilograma – objašnjava Jović.

– U Udruženju svake godine donosimo neku preporučenu cenu. To je ove godine bilo za pet dodeset poste vise, bez obzira na našu lošu situaciju, jer i to je dobra cena, budući da je kupovna moć slaba – kaže Jović.

Pčelar iz okoline Bojnika, Mile Nikolic, kaže da niko od 20-ak pčelara iz Udruženja više nema meda.

– Ono što smo imali prodali smo. Čuo sam da su neki poskupili, ali to je nerealna cena, bez obzira na nestašicu meda i što nije bilo prinosa – smatra on.

Nikolića više brine što se zbog nestašice meda povećala prodaja patvorenog meda.

– Poplava je falsifikata meda. Nadam se da će inspekcijske službe nešto učiniti, jer na svakom koraku ljudi idu od kuće do kuće, iz auta vade neke tegle i prodaju. To nema veze sa pčelinjim medom – tvrdi Jović.

Navodi da prodavci na kućni prag ljudima donose visokofruktozni sirup proizveden od kukuruza i prodaju kao med.

Pcelari preporučuju kupovinu meda od poznatih lokalnih pčelara kako bi se izbegla kupovina patvorenog meda.

Inspekcijski organi rade analize meda na tržištu, medjutim, ljudi su skloni svemu i svačemu. Nije realno da vam ove ili prošle godine, koje su bile loše, med koji kupujemo kao lek i za imunitet neko donese na kućni prag i prodaje za tako malo para. Isto kao da vam neko ponudi da kupite luksuzni automobil ispod svih mogućih tržišnih cena. Znate da iza toga stoji prevara – ističu pcelari. Navode da Savez i Udruzenja nikada nisu određivali cenu meda niti su davali preporuku.

– Tržište je slobodno i cenu formira kako ko hoće. Nije realno cenu meda formirati na osnovu prinosa iz jedne ili dve godine, vele pcelari i dodaju:

– Za cenu meda moramo gledati višegodišnji prosek, barem pet godina. Šta će biti ako naredne godine bude dobar prinos meda? Hoće li pčelari ponovo vratiti njegovu cenu? Stalno ponavljaju da moraju gledati i kupovnu moć ljudi. Vidimo da ljudima nije lako izdvojiti toliki novac za teglu meda, pogotovo penzionerima, koji kupuju manja pakovanja od pola kg ili 260 grama. Sada ne možemo povećavati cenu, jer se radi o skromnim količinama meda koje su ljudi izvrcali. Neće njima bitno promeniti situaciji ako povećaju cenu, ali je udar za naše stalne konzumente – upozoravaju pcelai.

Ocenjuju da ova godina nije bila loša za pčelare već katasrofalna, jer pčele nisu ni za sebe obezbedile hranu.

Categories: Ekonomija

Leave a Reply