Povodom 5. oktobra, godišnjice, kako kažu, demo(n)krtaskih promena u Srbiji, veliki broj posetilaca portala “Budite u toku“ je uputio više stotina, fotografija i komentara u znak (pod)sećanja na neopisivu radost, sreću i zadovoljstvo i, u istoriju ljudskog roda (ne)zabeleženu patnju i izdaju žitelja juga Srbije i, kako su napominuli “upozorenja na moralnu i svaku drugu kataklizmu“ i na ovaj datum.
Iz profesionalnih razloga, ali i pristojnosti, izvinjavamo se svima što nismo u mogućnosti da objavimo njihova žestoka reagovanja i ‘’sočne’’ priloge, a posebno fotografije u kojima svi  oni podsećaju gde su radili, zaradjivali i izdržavali porodice, a sada su nezaposleni sa 30 godina radnog staža, bez egzistencije i bez osnovnih sredstava za život.                                                                                              Povodom dvadesetogodišnjice od dolaska demo(n)kratije razočarani, ojadjenji i unesrećen narod bi u upravnoj zgradi HI ‘’Nevena’’ za ‘’jutroklekovce’’, sepandjile, cuplingere i tutučke organizovao koktel dobrodošlice na kojem bi se služiti pecivo i burek leskovačkog ‘’UMIPEK-a’’, služiti vino ‘’Vinarske’’ iz Vlasotinca, potom bi najluksuznijim autobusima ‘’Jugekspresa’’previsoke i u nebesima izgubljene zvanice posetile najsavremeniju Fabriku stanova GIK ‘’Milentije Popović’’, izvozne brendove za hladnjače ‘’Mašinoteksa’’ koje će širom Evrope dopremiti šleperi i teretni saobraćaj ‘’Jugekspresa’’. Potom će najluksuzniji autobusu (šasije) ‘’Jugekspresa’’ belosvetsku mangupariju odvesti u posetu najvećim rashladnim kapacitetima u nekadašnjoj SFRJ Kombinata ‘’Porečje’’ iz Vučja. Tom prilikom svi ‘’jutrokleci i večerokleci’’ bi bili posluženi čuvenom ‘’viljamovkom sa kruškom’’ i kajsijevačom. A potom bi se, pošto bi gostima bile podeljene motke, tojage i držalja, otišlo u posetu ogromnim plantažama voća, a podeljen pribor bi poslužio zvanicama da se odbrane od kučiki (selske i gradske džukele), gmizavci, kurjaci, lisice pa i mečke. Po povratku delegacija bi posetila‘’Leteks’’ fabriku gde se proizvodi ‘’najubav štof na cel svet’’. Tu bi u praznim halama, jer su mašine koje je kupio gazda i osnivač  fabrike ‘’iskarane’’ (odvežene) isterane i pretopljene. Tom prilikom bi svima bilo na poklon uručeno po pet metara najubavog štofa za odelo ili komplet. Na kraju prigodna večera bi bila organizovana na više lokacija što zavisi od ranga (visine) gostiju i to u hotelu Dubočica, Motelu Atina, Kondiru i Kozari.
Inače, tog kobnog dana po Srbiju i njen narod, pre 20. godina, na proslavi dolaska demo(n)kratije u slavljeničkom zanosu, a potom, razdragani u opštenarodnom demo(n)kratskom kolu (ludilu) puni sreće, maliganskog zadovoljstva, užarenih lica, zajapureni, izbuljenih očiju ‘’ko sarme’’, izbezumljeni, ukrštenih pogleda ,uz iće i piće, našli su se radnici Leteksa, Inkola, Ulpina, Umipeka, IGM Pobeda i Mladost, Mašinoteksa, Porečja, Fateksa, TI Vučje, TI Grdelica, Nevene, Rula, Jugekspresa, Proletera, Livnice, FPL-a, Polimermera, GIK-a, Mehanizacije, Trgoprometa, AIK-a, Montaže, Blagoja Nikolića, Drvnog kombinata, Danila Boškovića, Radana iz Pečenjevca, Slobodana Jovića, Poljoprivrede, Farme u Turekovcu, Navip Plantaže, Zdravlja…. Slavili su moralno, ekonomsko i svako drugo posrnuće, srozavanje i ur(i)nisanje, ali i ‘’pretapanje’’ mašina koje su gazde kupile još pre 80 i više godina i oslobadjanje od fabrika u kojih više nikada nisu ušli.
Slavila se sloboda, dolazak demo(n)kratije i veselilo u znak dolaska “novog privrednog ambijenta, napretka, obećanih novih radnih mesta, povećanja produktivnosti, ‘’inplementacije u civilno društvo’’, izuzetnoj posvećenosti dem(n)okratskim načelima, poziva ‘’obe strane na uzdržanost’’, bezuslovno uključenje u evro-atlanske integracije… jer , PARE ČEKAJU NA GRANICI!!!!
Mnogi su zahvaljujući tim promenama ostvarili svoj životni san ‘’iskoristili su poplavu i isplivali na površinu’’ i postalI “neko i nešto“- važni činioci mahala, zaseoka, naselja i nužnika iz kojih su pristigli. Počele su da niču, kao pečurke posle kiše- ‘’Vladine neorganizacije’’, da nastaju edukatori za sve i svašta pa i za “tropanje“- mlaćenje prazne slame i zacepuvanje. Dvadeset godina kasnije u znak, kako kažu, “tužnog sećanja i večne patnje“ zbog gubitka posla, zatvaranje fabrike, “svojinske transformacije“, bez sredstava za život mnogi su, uz kletve i najbezobraznije psovke, obišli zatvorene i zakantačene ulazne kapije svojih nekadašnjih preduzeća i na njima položili cveće i zapalili sveće?! Mnogima još uvek odzvanja u ušima parola:
‘’Pare čekaju na graniciii,i, i, i, i…’’