Autor članka primećuje da je Rusija 2020. godine daleko od zemlje koja se suočila sa prvim talasom ekonomskih sankcija 2014. godine zbog Krima i sukoba na istoku Ukrajine.

Dok političari razgovaraju o mogućnosti uvođenja sankcija protiv Rusije zbog još uvek nedokazanog trovanja opozicionog lidera Alekseja Navaljnog, oni nisu svesni činjenice da je Moskva nagomilala rezerve dovoljno velike da preživi praktično bilo kakve kaznene ekonomske mere, napisao je Holger Zschapitz, glavni urednik u Die Welt.

Podvukao je da su ekonomske rezerve Moskve nedavno dostigle novu visinu od 600 milijardi dolara, uprkos tome što su cene nafte daleko od onih kakve su nekad bile i suočeni su sa upornim ekonomskim sankcijama. Po mišljenju Zschapitza, to je postalo moguće zahvaljujući stavu predsednika Vladimira Putina o određenim aspektima vladine ekonomije – zadržavanju duga na što nižem nivou, istovremeno povećavajući rezerve.

“Ruske devizne rezerve su pete po veličini u svetu, a državni dug peti najniži. Bilo kakav razgovor o ruskoj finansijskoj krizi očigledno je besmislica”, citira autor stratega Chrisa Weafera iz konsultantske agencije Macro-Advisory.

Urednik Die Welta je dalje primetio da su samo 2020. ruske rezerve porasle za 47 milijardi dolara i da je većina bila denominovana u zlato. Ovo je jedna od poslednjih promena u politici zemlje za koju Zschapitz tvrdi da je Putin preduzeo – zemlja je prešla sa glavnih rezervi denominovanih u dolarima, naime američkim hartijama od vrednosti, na plemeniti metal. Udeo zlata u ruskim rezervama skočio je sa oko 2 % u 2008. na oko jednu četvrtinu u 2020. godini.

Iako je autor priznao da klađenje na zlato nosi rizik zbog niže likvidnosti u poređenju sa drugim instrumentima, ipak je primetio da ta zemlja nije ista kao 2014. godine, kada se prvi put susrela sa zapadnim sankcijama i počela brzo da gubi svoje rezerve. Zschapitz primećuje da Rusija 2020. neće biti pogođena novim sankcijama kao što je bila pre šest godina, ukoliko ih EU i SAD uvedu zbog optužbi da je Navaljni otrovan.

Do sada nemačke vlasti nisu uspele da dostave Rusiji dokumente i informacije koje je Moskva tražila u vezi sa optužbama. Oni su objavili 2. septembra da su u krvi političkog aktiviste pronađeni tragovi nervnog vojnog agensa iz grupe Novičok, uprkos tome što je testiran na toksine u ruskoj klinici, gdje je prvobitno hospitalizovan 20. avgusta, sa negativnim rezultatima. Tamo je odveden nakon što se teško razboleo tokom leta za Moskvu, gde su lekari proveli 44 sata boreći se da stabilizuju njegovo stanje. Pre nego što je dobio dozvolu da bude odveden u nemačku kliniku, na zahtev njegovih rođaka, ruski lekari postavili su preliminarnu dijagnozu rekavši da je njegovo stanje moglo biti uzrokovano naglim padom nivoa glukoze izazvanog problemima u metabolizmu.Z.M. logicno