Iako je pozdravljen kao veliki korak za rodnu ravnopravnost u višestranačkom sporazumu, predstojeći „zakon o saglasnosti“ Danske kritikovan je zbog prebacivanja tereta dokazivanja na optuženog i kriminalizacije seksa, čineći ga nezakonitom radnjom kao takvom, osim ako nije izričito izrečena saglasnost.

Danska vlada, uz podršku svojih pomoćnih stranaka, namjerava da progura zakon kojim se svaki seks bez pristanka klasifikuje kao silovanje.
Prema ministru pravde socijaldemokrati Nicku Hækkerupu, izričita saglasnost primenjivaće se čak i kada je par u vezi.

Hækkerup je naglasio da se trenutno zakonodavstvo fokusira na to da li su primenjene pretnje ili nasilje. Međutim, seksualno zlostavljanje može se dogoditi bez fizičke prinude ili pretnji ili s modricama kao dokazom, istakao je on.

„Prelazimo sa sistema u kojem mora postojati prisila i nasilje da bi se dokazalo silovanje, na sistem zasnovan na pristanku. Odnosno, sve je silovanje ako na to ne pristanete. U osnovi, naravno, postoje nijanse. U svakom slučaju, to je veliki korak za rodnu ravnopravnost“, rekao je Hækkerup.

Glasnogovornica Socijalističke narodne partije Karina Lorentzen sporazum je nazvala „prekretnicom“.

Na ovome radimo najmanje od 2008. godine, tako da je fantastičan dan da sada možemo predstaviti ovaj sporazum“, rekla je Lorentzen za danski list Information.

Promena zakona dio je sporazuma između vladajućih socijaldemokrata i njihovih saveznika lijevog centra, socijalističkih liberala, Socijalističke narodne partije i Crveno-zelenog saveza.

Međutim, postoje i kritički glasovi koji veruju da novi zakon može stvoriti nove probleme. Između ostalih, Lasse Lund Madsen, profesor krivičnog prava sa Univerziteta Arhus, tvrdi da bi novi zakon mogao imati dalekosežne posledice.

„Zakon nešto principijelno menja. Zato mislim da je to pravna istorija, ono što se danas događa. Jer seks kao polazna tačka tako postaje ilegalna i kažnjiva aktivnost, koju mi građani možemo konkretno izričito legalizovati uz naš pristanak“, rekao je Lund Madsen za danski radio.

Kristian Mølgaard, predsednik Nacionalnog udruženja advokata odbrane, sugerisao je da zakon rizikuje da teret dokazivanja prebaci na optuženog.

„Postoji razlika između potrebe da se dokaže da je došlo do kršenja, nasilja ili pretnje u vezi i dokazivanja da ne postoji saglasnost“, rekao je Mølgaard za list Politiken.

Godine 2018. slična „klauzula o saglasnosti“ uvedena je u Švedskoj, omogućavajući ljudima da budu optuženi za „silovanje iz nehata“ ili „neoprezno silovanje“ u slučaju da ne dobiju konkretnu saglasnost. Naknadno je njen susjed Finska odlučila da slijedi taj primjer.

Ranije ove godine Švedsko veće za prevenciju kriminala (Bra) objavilo je izveštaj koji je ukazao na povećanje broja presuda za silovanje. Iako je politički establišment pozdravljen kao orijentir za jednakost i feminizam, švedski zakon o saglasnosti takođe je izazvao kontroverzu jer su pravni stručnjaci sugerisali da to može zakomplikovati pravne postupke i dovesti do toga da nevini ljudi završe u zatvoru.Z.M.logicno