Na svetskim su tržištima cene nafte prošle sedmice dostigle najviše nivoe u pet meseci, a kako uragan Laura nije naneo veće štete naftnim postrojenjima u Meksičkom zalivu, krajem sedmice cene su skliznule s tih nivoa.

Cena barela na londonskom tržištu prošle sedmice porasla je 1,6 posto, na 45,05 dolara, dok je na američkom tržištu barel poskupeo 1,5 posto, na 42,97 dolara.

Tokom sedmice, cene barela dostigle su najviše nivoe u pet meseci, jer su američki proizvođači prekinuli proizvodnju u Meksičkom zalivu uoči udara uragana Laura, prenosi SEEbiz.

Američki proizvođači zatvorili su proizvodne kapacitete od 1,56 miliona barela dnevno ili 83 posto ukupne proizvodnje u Meksičkom zalivu, a devet rafinerija zatvorilo je pre oluje preradu oko 2,9 miliona barela dnevno ili 15 posto ukupnih prerađivačkih kapaciteta u SAD-u.

Kako je oluja prošla bez većih posledica po naftna postrojenja, cene su nafte izgubile deo dobitaka.

“Uragani su prošli kroz američki deo Meksičkog zaliva i prema preliminarnim procenama nisu prouzrokovli štetu na bušotinskim postrojenjima ni u rafinerijama, pa su cene nafte izgubile dodatak povezan s olujom i ponovo stagniraju”,  kaže Vandana Hari iz Vanda Insightsa.

Stagnacija cena posledica je širenja koronavirusa u svetu i slabosti najvećih svetskih ekonomija, koja se neće oporaviti od koronakrize tako brzo kako su se ulagači nadali, što dovodi do slabosti potražnje.

“Cene na naftnom tržištu već dugo neuobičajeno slabo osciliraju, za razliku od finansijskih berzi. Nema impulsa koji bi ih podigao ili spustio. Retko vidimo tako nizak nivo oscilacija kroz tako dug vremenski period, posebno s obzirom na dinamičnu situaciju na strani potražnje i ponude”, kaže Eugen Weinberg, analitičar u Commerzbank.

Očekivanja za potražnju i dalje su pesimistična.

“Svima, osim Saudijskoj Arabiji, jasno je da se svetska naftna potražnja neće vratiti na nivowe iz 2019. godine barem još do 2022. Najnovija mesečna procena Međunarodne agencije za energiju (IEA), američke vlade i Organizacije zemalja-izvoznica nafte (OPEC) sugeriše da se potrošnja sledeće godine neće oporaviti na pretpandemijski nivo”, poručila je u belešci klijentima konsultantska kompanija PVM Oil Associates.

I dok je potražnja slaba, OPEC i njegovi saveznici povećali su proizvodnju u avgustu. Naime, prema dogovoru, od maja do jula njihova proizvodnja je bila smanjena za 9,7 miliona barela dnevno ili oko 10 posto ukupne globalne ponude, a od avgusta do kraja godine smanjenje će se kretati oko 7,7 miliona barela dnevno.

U aprilu su zbog koronakrize cene nafte potonule na najniže nivoe u posljednjih 20. ak godine. Ali, kasnije su nadoknadile veliki deo tih gubitaka, zahvaljujući golemim fiskalnim i monetarnim podsticajnim merama u najvećim svetskim ekonomijama, što je podstaklo oporavak šrivrednih aktivnosti, a time i potražnje za naftom.

Ali, poslednjih sedmica cene nafte ne osciliraju značajnije, jer je oporavak globalne ekonomije usporen.(Fena)