Glog je nekada rastao samo u Europi, Aziji i Severnoj Americi te na Mediteranu, dok je danas proširen po čitavom svetu.

Poznat je i pod nazivima bela drača, beli trn, glogić, glogovac, glogovina, oštri trn, trnka, žetica, glagovna glog, gloginja, medvedove hruške.
 

Glog sadrži aktivne stvari s antioksidativnim delovanjem. U cvetovima se, uz nešto eteričnog ulja, nalaze lekovite i delotvorne stvari trimetil-amin i glikozid-oksiakantin.

Plodovi sadrže eterično ulje, tanin, saponin, glikozide i fruktozu te u znatnim količinama kalijum, natrijum, kalcijum i soli fosforne kiseline.

Nakon uvrštavanja tinkture svežih plodova gloga u homeopatsku knjigu Wilmara Schwabea, on je postao popularna biljka i predmet mnogih istraživanja.

Ta istraživanja su potvrdila da je glog izuzetno vredan lek za srce.

Naučnici su zaključili da glog, između ostaloga, uspešno sprečava infarkt.

Svi oni koji imaju problem s visokim pritiskom ili se žele zaštititi od povišenog holesterola i od ateroskleroze, mogu se lečiti pripravcima od gloga.

Ova biljka ima široku korist za održavanje zdravlja krvnog sistema, kod visokog pritiska, slabljenja srčanog mišića i srčane aritmije.

Glog je prihvaćen kao sredstvo za snažan i uspešan tretman ranih faza srčanih bolesti te kao delotvorna terapija kod već uznapredovalih faza.

Preporučuje se nakon srčanog udara s obzirom na to da povećava prokrvljenost koronarnih krvnih žila koje snabdijevaju srčani mišić.

Pospešuje aktivnost i bolje snabdijevanje ćelija srčanog mišića. Obavezno bi svako stariji od 50 godina trebao povremeno uzimati tinkturu gloga.

Glog je jedna od biljaka s najjačim smirujućim učinkom.