Društvo

Apel nauke celom svetu: Raste broj bolesti koje sa životinja prelaze na čoveka zbog…

Ebola, MERS, bolest izazvana virusom zapadnog Nila i groznica riftske doline primeri su zoonotskih zaraznih bolesti, a tom trendu pridonosi uništenje okoline, navode UN-ova agencija za okolinu (UNEP) te Međunarodni institut za istraživanja u području stočarstva (ILRI).

“Iako su mnogi na svetu iznenađeni covidom-19, mi koji radimo sa zoonozama (bolestima životinja) nismo. Ta pandemija bila je vrlo predvidiva”, kaže Delia Randolph, veterinarska epidemiološkinja iz ILRI-ja i vodeća autorka izveštaja.

Randolph je opisala “vrlo jasan trend” otkako su 30-e godine pokazale da 75 posto novih bolesti potiče iz divljine. 

Covid-19, na primjer, najverojatnije potiče od šišmiša, navode UNEP i ILRI.

“Trebamo prestati uništavati divljinu”

Nove bolesti pojaviće se ako vlade ne preduzmu aktivne mere da spreče druge zoonotske bolesti da pređu na ljudsku populaciju, upozorava UNEP.

Izveštaj identifikuje sedam trendova odgovornih za prevalenciju zoonoza, a među njima su povećana potražnja za životinjskim proteinom, rast intenzivne i neodržive poljoprivrede, rast korišćenja i eksploatacije područja na kojima obitavaju divlje vrste te klimatske promene. 

“Nauka jasno kaže da ako nastavimo eksploatisati divljinu i uništavati naše ekosisteme, tada možemo u godinama koje su pred nama očekivati stalan rast tih bolesti koje sa životinja prelaze na ljude”, kaže izvršna direktorka UNEP-a Inger Andersen.

Zaštita okoline može pomoći zaštititi ljude od dugotrajne globalne pandemije kao što je covid-19 jer često upravo ljudska aktivnost ruši prirodne barijere koje su nekada štitile ljude od patogena”, navodi UNEP. 

Od zoonoza svake godine umire oko 2 miliona ljudi

Svake godine oko 2 miliona ljudi, uglavnom u državama niskih i srednjih primanja, umire od zanemarenih zoonoza, kaže se u izvještaju. 

Samo u zadnja dva desetleća, zoonotske bolesti izazvale su ekonomske gubitke veće od 100 milijardi dolara, a tu nije uključen gubitak izazvan covidom-19 za koji se očekuje da će dostići 9 biliona dolara u idućih nekoliko godina, kaže UN.

Afričke zemlje – a brojne među njima uspešno su rešile zoonotske pandemije – imaju potencijal da iskoriste to iskustvo za buduće pandemije kroz pristup koji uključuje ljudsko, životinjsko te zdravlje okoline. 

“Iskustvom stečenim u epidemiji ebole i drugih novih bolesti, afričke zemlje pokazuju proaktivne načine kako se nositi s pandemijama”, kaže generalni direktor ILRI-ja Jimmy Smith.

Afričke nacije kombinuju, naprimer, javno zdravlje, veterinare i stručnjake za okolinu i oni zajedno rade kako bi brzo odgovorili na epidemiju zoonoza. 

Drugi važni aspekti su nadzor i rano otkrivanje te rani odgovor. 

“Ako se pandemija otkrije u samom početku (studije su to pokazale), troškovi se mogu smanjiti za 90 posto”, kaže Randolph. Izvor-foto: Agencije i portali

Categories: Društvo

Leave a Reply