Ovih dana, nakon početka izborne kampanje, ponovo “radi crv sumnje“ pa se, navodno, šuška o prisluškivanju političkih protivnika, protivkandidata, pa i nesitomišljenika. Mnogi marginalci pak, na ovaj način sebi žele da daju značaj koji im, očigledno, ne pripada. Kako su i koliko važni. Uglavnom je to: “Znam da me prisluškuju, ali šta mi mogu izdržaću i to“. Ekipa naših eminentnih saradnika iz ove oblasti u zemlji, zemljama u okruženju, ali i šire je pokušala da pomogne, razjasni i donekle ovu tzv. tabu temu pojasni i učini dostupnijom,  U ovoj anketi korišćeni su radovi, beleške, sesije,  predavanja objavljena na više medjunarodnih i domaćih foruma (kongresa i savetovanja). U cilju istine i razjašnjenja bez ikakvih pretenzija naši saradnici su, izmedju ostalog, napisali:  Kada govorimo o prisluškivanju i praćenju, trebamo uvek imati na umu da te mere spadaju, uvek, u okvir zakona , i da su one kao takve, uokvirene, jasno definisane i da predstavljaju radnje koje se mogu izvršavati samo kada za to postoji neophodnost.

Prisluškivanje i praćenje spadaju u tzv. „posebne istražne radnje”, koje su propisane u Zakonu o krivičnom postupku države koja to traži (zahteva). Takođe, prisluškivanje je regulisano i u Zakonu o Obavještajno-bezbjednosnoj agenciji. Posebne istražne radnje su savremeni metodi suprostavljanju kriminalu kojima se, između ostalog, uz pomoć moderne tehnologije i tehničkih sredstava prikupljaju dokazi i informacije, uz korišćenje ljudskih i materijalnih resursa kao i različitih kanala komunikacije. Dakle, to su radnje pomoću kojih određeni državni organi zakonski mogu da prisluškuju i prate građane.

Kako i kada se može odrediti prisluškivanje?

Protiv lica za koje postoje osnovi sumnje da je samo ili zajedno sa drugim licima učestvovalo ili učestvuje u izvršenju određenog krivičnog dela mogu se odrediti posebne istražne radnje, kao što su: nadzor i tehničko snimanje telekomunikacija, pristup kompjuterskim sistemima i kompjutersko sravnjenje podataka, nadzor i tehničko snimanje prostorija i tajno praćenje i tehničko snimanje lica, transportnih sredstava i predmeta koji su u vezi sa njima. 

Istražne radnje mogu se odrediti i prema licu za koje postoje osnovi sumnje da učiniocu, odnosno od učinioca krivičnog dela prenosi informacije u vezi sa krivičnim delom, odnosno da učinilac koristi njegovo sredstvo telekomunikacije.
Posebne istražne radnje se određuju samo ako se na drugi način ne mogu pribaviti dokazi ili bi njihovo pribavljanje bilo povezano sa nesrazmernim teškoćama. 

Kako su ove radnje propisane u dva zakona, na nivou republike i na nivou države, ove radnje mogu se odrediti za krivična dela: 

–    terorizma

–    protiv čovečnosti i vrednosti zaštićenih međunarodnim pravom
–    za koja se može izreći kazna zatvora od pet godina ili teža kazna
–    protiv ustavnog uređenja i bezbednosti
–    protiv integriteta

–    izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje, razdora i netrpeljivosti; protivpravno lišenje slobode; neovlašćeno prisluškivanje i zvučno ili optičko snimanje; povreda slobode opredeljenja birača; falsifikovanje novca; falsifikovanje hartija od vrednosti; pranje novca; utaja poreza ili prevara; krijumčarenje; organizovanje grupe ljudi ili udruženja za krijumčarenje ili rasturanje neocarinjene robe; carinska prevara; primanje dara (poklona-mita) i drugih oblika koristi; davanje dara i drugih oblika koristi; primanje nagrade ili drugog oblika koristi za trgovinu uticajem; davanje nagrade ili drugog oblika koristi za trgovinu uticajem; zloupotreba položaja ili ovlašćenja; protivzakonito oslobođenje lica lišenog slobode; pomoć počiniocu poslije učinjenog krivičnog dela; pomoć licu optuženom od međunarodnog krivičnog suda; sprečavanje dokazivanja; otkrivanje identiteta zaštićenog svedoka; ometanje pravde; udruživanje radi činjenja krivičnih dela; organizovani kriminal  Inače, istražne radnje određuje naredbom sudija za prethodni postupak, na obrazloženi predlog tužioca, koji sadrži: podatke o licu protiv koga se radnja preduzima, osnove sumnje, razloge za njeno preduzimanje i ostale bitne okolnosti koje zahtevaju preduzimanje radnji, navođenje radnje koja se zahteva i način njenog izvođenja, te obim i trajanje radnje. Izuzetno, ako se pisana naredba ne može dobiti na vreme i ako postoji opasnost od odgađanja, može se početi sa izvršavanjem istražne radnje i na osnovu usmene naredbe sudije za prethodni postupak. Ipak, pisani nalog sudije za prethodni postupak mora biti pribavljen u roku od 24 časa od izdavanja usmene naredbe. U zavisnosti od okolonosti, istražne radnje mogu trajati najduže do mesec dana, a ako one daju rezultate i postoji razlog da se nastavi sa njihovim sprovođenjem radi prikupljanja dokaza mogu se, na obrazloženi predlog tužioca još produžavati, u zavisnosti od toga koja se radnja preduzima, od tri meseca do ukupno šest meseci. Zanimljivo je da su preduzeća koja vrše prenos informacija dužna da tužiocu i policijskim organima omoguće nadzor i tehničko snimanje telekomunikacija. Tako, nakon prestanka primene posebnih istražnih radnji, policijski organi moraju sve informacije i podatke dobijene preduzetim radnjama, kao i izvještaj o tome predati tužiocu. Tužilac je dužan da dostavi sudiji za prethodni postupak pisani izveštaj o preduzetim radnjama. Na osnovu podnesenog izveštaja sudija za prethodni postupak proverava da li je postupljeno po njegovoj naredbi. Ako tužilac odustane od krivičnog gonjenja, odnosno ako informacije i podaci pribavljeni primenom istražnih radnji nisu potrebni za krivični postupak, uništiće se pod nadzorom sudije za prethodni postupak, koji će o tome sastaviti posebni zapisnik.
O preduzimanju radnji, razlozima za njihovo preduzimanje, informaciji da dobijeni materijal nije bio osnov za krivično gonjenje i da je uništen, pisano se obaveštava lice protiv kojeg je neka od radnji bila preduzeta. Dakle, sudija za prethodni postupak će, bez odgađanja, a nakon preduzimanja radnji, obavestiti lice protiv kojeg je radnja bila preduzeta. Lice protiv kojeg je radnja bila preduzeta može od suda zatražiti ispitivanje zakonitosti naredbe i načina na koji je sprovedena radnja. Svi snimci pribavljeni pod uslovima i na način propisan zakonom mogu se koristiti kao dokazi u krivičnom postupku. Obaveštajno-bezbjednosna agencija ili (BiA) je civilna obavještajno-bezbednosna institucija koja je odgovorna za prikupljanje, analiziranje, obradu i distribuciju obaveštajnih podataka u cilju zaštite bezbednosti, uključujući suverenitet, teritorijalni integritet i ustavni poredak države. Praćenje komunikacija putem telekomunikacionih i drugih oblika elektronskih uređaja od strane agencije, može se vršiti samo u slučajevima za koje je dobijeno prethodno ovlašćenje Ukoliko director agencije ima osnovane razloge da smatra da su mere praćenja potrebne Agenciji kako bi mogla sprovesti istraživanje o pretnji po bezbjednost države, on upućuje pisani zahtev sudiji za dobijanje odobrenja za takva praćenja. Sam zahtev mora biti dobro obrazložen i sadržavati sve zakonski taksativno navedene elemente, između ostalog i ime lica koje se prisluškuje, vrstu komunikacije za koju se predlaže upotreba mera prisluškivanja, sredstva koja će u tu svrhu biti upotrijebljena, informaciju o opravdanosti mere, itd. Nalog ne može biti odobren za period duži od 60 dana. U opravdanim slučajevima, sudija može produžiti važnost naloga na dodatne periode od po 30 dana ukoliko je uveren da je nalog i dalje potreban, ali i propisati, pored opštih elemenata i određene posebne uslove za izvršavanje naloga. Kada su u pitanju Oružane snage, odnosno prikupljanje strateških vojnih podataka i obavljanje protivobaveštajnih aktivnosti, koje zahteva posebne istražne aktivnosti i upotrebu tehničkih sredstava za nadgledanje, Zakonom o odbrani se to stavlja isključivo u nadležnost agencije, dok će vojnoobavještajni rod Oružanih snaga pružiti pomoć Agenciji u prikupljanju strateških vojnih podataka i vršenju protivobaveštajnih aktivnosti.Prilikom primene mera tajnog praćenja, Agencija je dužna da koristi što nenametljivije tehnike koje su joj na raspolaganju. Tajno prikupljanje podataka mora da se odmah obustavi kada je ostvaren cilj koji je postavljen u nalogu, kada se iz njihove dalje upotrebe ne očekuju dodatni rezultati, kada je postavljeni rok za završetak istekao bez produžavanja ili kada je tajno prikupljanje podataka nezakonito iz bilo kog razloga. Direktor agencije mora da obezbedi da se podaci koji su prikupljeni na način koji nije u skladu sa zakonom odmah unište. U takvim slučajevima, on će o tome obavestiti predsedavajućeg i glavnog inspektora i pokrenuti disciplinski postupak protiv onoga ko je postupio suprotno zakonu.Građanin koji je bio predmet prisluškivanja, treba po okončanju prisluškivanja, da bude obavešten o preduzetim merama, osim ako bi takva informacija mogla ugroziti okončanje zadataka Agencije ili okončanje postupka pred nadležnim organima. Tajna prismotra se toleriše prema međunarodnim standardima ljudskih prava samo u meri u kojoj je to zasnovano na zakonu i služi za zaštitu demokratskih institucija i zakona. Ona se može izvršavati pod izuzetnim okolnostima kada je to u skladu sa zakonom i neophodno u demokratskom društvu, u interesu nacionalne bezbednosti, za sprečavanja nemira ili kriminala, kao i zaštite prava i sloboda drugih. Međutim, uz takve mere moraju da idu delotvorne garancije protiv zloupotrebe. Garancije koje su potrebne da bi se osigurala saglasnost sa pravom ljudskih prava zavise od okolnosti slučaja, kao što su priroda, opseg i trajanje mogućih mera, osnov koji je potreban da bi se odredile takve mere, vlasti koje su nadležne da dopuste, obavljaju i nadziru takve mere, itd. Takođe, tajno prisluškivanje i prismotra uvek moraju biti dobro obrazloženi i biti tek krajnja opcija ako se na drugi način ne mogu pribaviti dokazi, odnosno ako se svrha postupanja kao što je prikupljanje dokaza, ne bi mogla ostvariti nekom blažom merom.Prava koja se mogu dovesti u pitanje sa praćenjem odnosno prisluškivanjem su prava na pravično suđenje i pravo na privatni i porodični život, dom i prepisku iz Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Prava koja su vezana za pravo na pravično suđenje mogu biti povređena ukoliko postoji verovatnoća da će pravičnost suđenja biti ozbiljno narušena zbog nepoštovanja odredaba kojima se reguliše ovo pravo. 

Takođe, primenom posebnih istražnih radnji državni organi se direktno mešaju u ostvarivanje prava na privatni i porodični život, dom i prepisku.
 
Evropski sud za ljudska prava je u svojoj praksi istakao da je mešanje države u ova prava opravdano samo ako je u skladu sa zakonom, odnosno da ima osnov u domaćem propisu, da taj propis ima „kvalitet”, odnosno da je propis dostupan licu na koje se odnosi, da su norme predvidive, jasne i precizne, te da je mera u skladu s vladavinom prava. Sam zakon mora biti dovoljno jasan kako bi se pojedincu jasno ukazalo na to u kojim okolnostima i pod kojim uslovima javna vlast ima ovlašćenje da ga prisluškuje. Zakon koji je samo dobro napisan i usvojen nije samostalno dovoljan da bi domaće pravo i praksa bili u skladu s vladavinom prava, jer i državni organi moraju da ne zloupotrebljavaju norme i da u postupanju zakon primjenjuju na pravilan način.  

Kako je tajno prisluškivanje zadiranje u privatnost lica, bilo bi suprotno vladavini prava da se zakonska diskreciona ovlašećnja dodeljena izvršnoj vlasti ili sudiji ogledaju u neograničenim ovlašćenjima. Dakle, zakon mora dovoljno jasno propisivati obim diskrecije dodeljene nadležnim telima, te način njenog ostvarivanja koji pojedincu osigurava odgovarajuću zaštitu od proizvoljnog mešanja i neograničene moći određenih organa ili vlasti u državi. 

Ukoliko se građani prisluškuju, a pri tome nisu ispoštovani zakonski uslovi, odnosno ukoliko se ne poštuju zakonske norme vezane za posebne istražne radnje, tu dolazi do teškog kršenja ljudskih prava građana ali i krivičnih dela od strane onih koji vrše nezakonita prisluškivanja.

Neovlašćeno prisluškivanje i zvučno ili optičko snimanje predstavlja krivično delo prema Krivičnom zakonu, za koje je zaprijećena kazna zatvora od šest mjeseci do pet godina za službeno ili odgovorno lice u institucijama, koje neovlašćeno prisluškuje ili snima. 

Isto tako, za neovlašćeno prisluškivanje i tonsko snimanje Krivični zakonik predviđa novčanu kaznu ili kaznu zatvora do jedne godine, a ako to učini službeno lice u vršenju službe, kazniće se kaznom zatvora od šest meseci do tri godine.